Kako saznajemo, tinejdzer I.J. (18) tužio je poznatu svetsku kompaniju Solingen, zato što nožem koji je kupio, nije mogao da zada dobre ubode.

U tužbi se navodi da se I.J. za vikend spremao za grad: okupao se, obukao svoje nove Burberry stvari, koje su mu roditelji kupili da bi ga častili za dvojku koju je dobio iz geografije, a u torbicu je ponosno stavio svoj novi Solingenov nož.

Kada je izašao u grad, otišao je prvo do kafića „Fajter“, gde je popio dva dupla viskija sa dve kocke leda, a zatim je otišao u diskoteku „Turbo“. U diskoteci je sve bilo u najboljem redu, flaše viskija su se ređale za njegovim stolom, sve dok idilu nije poremetio bubuljičavi S.A. (15), dečko iz matematičke gimnazije.

S.A. je sve vreme igrao i njihao svoje telo, što je totalno skrnavljenje diskoteke. I.J. to nije mogao da toleriše, pa je prišao S.A, da mu objasni da to ne sme da radi na takvom mestu.

Međutim, na putu ka S.A, I.J. se setiudućeo da ima svoj novi Solingen nož, a pošto je bila velika buka od muzike, te da ne bi trošio svoje glasne žice, odlučio je čisto da ga malo bocne, koju desetinu puta, da bi mu dao do znanja da to ubuduće ne radi.

Tada dolazi do katastrofe – nož kojim je počeo da bocka S.A. nije vršio svoju funkciju, kao da je bio tup, trebalo je mnogo muke da bi ubodi bili kako treba. Po mišljenju I.J, S.A. je imao mnogo sreće, ali nije mogao lepo da nauči lekciju.

„Time sam bio skrhan, čak sam pao i u depresiju. Svi znaju da je moj životni put da učim ljude pravim vrednostima, a ovoga puta nisam uspeo zbog neke tamo firme, koja je još na glasu. E, pa, neće im to tako proći“, rekao je I.J.

Njegova majka Slavenka, kaže da je njen sin divan dečko, štaviše, on je dečko za primer.

„Imao je teško detinjstvo, nije mogao da jede mnoge stvari, pa sam mu ja uvek kuvala ono što najviše voli, tj. naručivala sam mu hranu iz Meka, kao i pizze. I u školi je imao poteškoća sa obimnim gradivom, koje su nametali profesori. Jednostavno, kao da su svi bili protiv njega, ali ja i moj muž to nismo dozvolili! Kupovali smo ljubav, branili ga na svakom koraku, pošto je naš sin bio u pravu, a ne drugi. Eto, vidite, i taj peh što mu se desio sa nožem. On je tog bubuljičavog štrebera hteo samo da nauči pravim vrednostima, ali je i u tome sprečen, samo zato što neka, još i svetski poznata firma, ne zna da naoštri svoje noževe. E, pa, neće im to tako proći, ići ćemo i do Strazbura ako treba“, završila je svoju tužnu priču Slavenka.

Inače, ovo nije prvi primer neodgovornosti svetskih kompanija koje proizvode noževe, jer se našoj redakciji do sada javilo mnogo ljudi žaleći se na isti problem.