Kako javlja renomirani ruski časopis „Moskovska raketa“, jedan mladi Rus, Viktor Sergejevič, stanovnik Moskve, pao je s osmog sprata. Na svu sreću, prošao je samo sa lakšim povredama, par ogrebotina i nagnječenjem stopala. Pošto je pao direktno na glavu, lekari Urgentnog su odmah izvršili sva potrebna snimanja da utvrde da nema povreda mozga, međutim, nisu uspeli da pronađu nikakve posledice pada.

Viktor, koji je preživeo ovaj pad sa neverovatne visine, prvih sat vremena je ćutao i ponašao se pomalo dezorijentisano.

Na pitanja lekara odgovarao je samo klimanjem glave.

Na zaprepašćenje njegove porodice, kada je progovorio, ovaj mladić je pričao isključivo srpski. On i njegova porodica su poreklom sa Sibira. Poslom su se preselili u Moskvu pre oko pola godine. Nikada nije ni čuo za Srbiju, niti je imao priliku da čuje sprski jezik.

Cela ekipa lekara Urgentnog odeljenja kao i porodica ovog srećnika, dala se u pretragu po internetu da utvrde kojim to, kako su oni mislili, ruskim dijalektom govori. U početku su mislili da je to neka mešavina turkmensko-ruskog jezika, koji je mogao čuti u svojoj postojbini u Sibiru. Sasvim slučajno su otkrili da je u pitanju srpski jezik. Naime, iznervirani Viktor, posle izvesnog vremena je počeo glasno da psuje. U tom momentu u ordinaciji se nalazio jedan pacijent nemačkog porekla, a kad je Nemac čuo kako Viktor psuje uzviknuo je: „Ovaj je Srbin! Danas ovako pola Nemačke psuje, jer smo to naučili od Srba.“

Potom su policajci doveli sa obližnje građevine nekoliko Srba da budu prevodioci Viktoru u komunikaciji sa njegovom porodicom i lekarima.

Viktor kaže da se oseća sasvim dobro, zbunjuje ga to što ne ume da priča na ruskom jeziku, ali kaže da se oseća nekako rasterećeno i slobodno.

„Pre sam bio opterećen poslom i porodicom, naročito mojom ženom Oljuškom, uvek sam osećao potrebu da joj ugodim, da zaradim dovoljno novaca, da budem brižan muž i otac“, Objašnjava Viktor.
„Ali, otkako mi se ovo desilo, nekako se osećam više muško, počeo sam da idem po kafanama, da se družim s prijateljima, manje sam u kući. Samo prespavam“, dodaje Viktor.

„Još uvek se ne snalazim sa ruskim jezikom. Takođe mi je veliki problem naša hrana. Ta kombinacija slatko-kiselo uopšte mi se ne sviđa. Pitao sam Srbe gde se oni hrane i oni su mi rekli da idu u čečenske restorane na jagnjetinu i kajmak. Tako sam i ja počeo da se hranim, na zaprepašćenje moje porodice. Oni me se sada gade, a osećam i da me se boje. S druge strane, osećam se superiorno. Žena mi sad povlađuje. Tast i tašta se uvek sklanjaju kad ja prolazim kroz stan. Kera više ne šetam, a i on se sklanja kad me vidi. Sve u svemu, zadovoljan sam. Osećam se kao da sam izašao iz nekog ropstva. Obavezno ću morati da dođem u Srbiju, imam utisak da je to raj na zemlji“, objasnio je Viktor za „Moskovsku raketu“.