Stručnjakinja za požare, litijum, opoziciju, Vučića, proteste i još nekoliko desetina oblasti koje se svakodnevno otvaraju između dva gostovanja na televiziji, Biljana Lukić, nastavila je svoj vrtoglavi stručni uspon. Posle uspešno savladanih rudarstva, ekologije, političke psihologije i bezbednosnih studija, trenutno se specijalizovala za „trojanske“ studentske liste.

Gostujući na televiziji N1, Lukićeva je objasnila da postoji više vrsta trojanskih studentskih lista. Iza jednih stoji Vučić neposredno, iza drugih posredno, iza trećih stoji neko ko stoji iza Vučića, dok iza četvrtih stoje ljudi koji tvrde da ne stoje iza Vučića, što je, prema njenom stručnom mišljenju, naročito sumnjivo.

Za sada nije utvrđeno ko stoji iza samo jedne liste, ali svi pokazatelji navodno ukazuju na obožavaoce lika i dela haškog osuđenika Ratka Mladića. Istraga je u toku, a stručnjaci očekuju da će do sledećeg televizijskog gostovanja biti pronađena i fotografija nekog kandidata sa tri podignuta prsta, srpskom zastavom, čime bi slučaj bio definitivno zatvoren, ukoliko naravno, Biljana ne promeni stručnost.

Lukićeva je potom objasnila i kako građani mogu pouzdano da razlikuju pravu studentsku listu od trojanske. Osnovni kriterijum je veoma jednostavan: prava je samo ona studentska lista koju podržava Bojan Pajtić. Ukoliko Pajtić listu ne podržava, ona nije studentska, čak i kada se na njoj nalaze studenti. Sa druge strane, ako je Pajtić podrži, lista postaje studentska čak i ako na njoj nema nijednog studenta, jer je politička autentičnost ipak važnija od administrativnih sitnica.

Predloženo je i osnivanje posebne Komisije za utvrđivanje studentskosti, koja bi proveravala da li kandidati pravilno misle, čitaju odobrene kolumne i dovoljno redovno gostuju na odgovarajućim televizijama. Svaki kandidat morao bi da odgovori i na kontrolno pitanje: „Ko stoji iza vas?“ Jedini prihvatljiv odgovor bio bi: „Niko, osim Bojana Pajtića.“

Posebno opasnim ocenjene su liste koje govore o Kosovu, Republici Srpskoj, nacionalnim interesima ili bilo čemu što se ne može neposredno povezati sa litijumom, nadstrešnicom i zahtevom za vanredne izbore. Takve pojave, upozorila je stručnjakinja, mogu dovesti do toga da studenti počnu samostalno da razmišljaju, što bi predstavljalo težak udarac studentskoj autonomiji.

Na kraju emisije zaključeno je da u Srbiji postoje dve vrste političkih prevara: Vučićeve liste i liste za koje Biljana Lukić još nije stigla da utvrdi da su Vučićeve. Izuzetak je, naravno, prava studentska lista. Ona se prepoznaje po tome što studenti na njoj služe kao dokaz autentičnosti, dok politički veterani određuju šta studenti smeju da misle.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da mu je žao zbog smrti Ratka Mladića, ali je objasnio da nije imao izbora nego da ga svojevremeno isporuči Hagu, jer je „tada bilo takvo vreme“. Kako je naglasio, danas je, srećom, neko drugo vreme, pa mu je sada dozvoljeno da mu bude žao zbog odluka koje je morao da donosi dok mu još nije bilo žao.

„Istorijske okolnosti bile su složene. Evropa je od nas očekivala Mladića, Amerika Kosovo, a građani se nisu bunili previše. Mi smo mogli da isporučimo samo ono što smo imali“, objasnio je Tadić, dodajući da su sve njegove odluke bile izraz državničke odgovornosti, naročito one za koje više niko ne želi da preuzme odgovornost.

Bivši predsednik osvrnuo se i na NATO bombardovanje 1999. godine, za koje je okrivio Slobodana Miloševića, pošto je, kako je rekao, „uporno odbijao da razume da NATO nije bombardovao Srbiju zato što je želeo, nego zato što ga je Milošević doveo u neprijatnu situaciju da to mora da učini“.

Prema Tadićevom objašnjenju, da Milošević nije izazvao NATO da nas bombarduje, možda ne bismo morali isporučiti ni Ratka Mladića, ni Karadžića, ni Miloševića, ni sve ostale ali ovako nije bilo izbora. Trebali su nam novci da se ekonomski oporavimo.

Politički analitičari ocenjuju da je reč o važnom koraku u razvoju srpske demokratije: nekada smo imali predsednike koji nisu priznavali odgovornost ni za šta, a sada imamo bivšeg predsednika koji priznaje da mu je žao zbog svega za šta tvrdi da nije odgovoran. Za ono za šta jeste, nažalost, bilo je takvo vreme.

Istraga hrvatskih nadležnih institucija, koja još nije pokrenuta, ali se već zna da će trajati najmanje sedam godina, kao u slučaju „nadstrešnica u Novom Sadu“, navodno je otkrila da su lički blokaderi još početkom ljeta angažirali skupinu Srba da podmeću požare po Dalmaciji i Lici. Cilj operacije bio je jednostavan: spaliti šume prije nego što Vlada na njihovo mjesto dopremi nekoliko desetaka tisuća tona europskog otpada i proglasi Gospić prvim hrvatskim kružnim gospodarstvom na otvorenom.

Prema neslužbenim informacijama iz izvora bliskih osobi koja poznaje čovjeka čiji je šogor jednom prošao pokraj zgrade Vlade, Srbi su za svaki zapaljeni hektar dobivali po 5000 eura, dvije litre rakije i potvrdu da u požaru nisu sudjelovali. Posao je navodno ugovoren preko aplikacije „Vatra.hr“.

Plan blokadera bio je da Plenković, kada iz Zagreba krene prema Gospiću s prvom pošiljkom otpada, shvati da ondje više nema dovoljno hlada za sigurno skladištenje otrovnih tvari, te da će se lako vidjeti gdje se otpad nalazi. Međutim, Vlada je brzo pronašla rješenje: otpad će biti proglašen strateškom sirovinom, a izgorjela područja zelenim industrijskim zonama. Time će Hrvatska istodobno povećati industrijsku proizvodnju i šumski fond.

Premijer Plenković odbacio je sve optužbe, istaknuvši da problem otpada neće riješiti prosvjedi, nego Vlada, čim pronađe dovoljno veliko mjesto na kojem otpad neće smetati biračima HDZ-a. Dodao je da građani Gospića nemaju razloga za zabrinutost jer je otpad uglavnom europskog podrijetla, što znači da je zdravstveno ispravan, demokratski provjeren i usklađen s temeljnim vrijednostima Europske unije.

U međuvremenu se oglasila i Europska komisija, koja je predložila da se svaki komad otpada označi QR kodom kako bi građani mogli provjeriti iz koje razvijene države dolazi. Posebna radna skupina razmatra i mogućnost da se u sanaciju uključe lički medvjedi, no ovo su Ličani blokaderi doživjeli kao osobnu uvrjedu.

Organizatori prosvjeda u Zagrebu i Lici poručili su da neće odustati dok se sav otpad ne ukloni iz Like. Vlada je odgovorila da će zahtjev ozbiljno razmotriti te da već traži novu lokaciju, po mogućnosti u dijelu Hrvatske u kojem trenutačno nema prosvjeda niti stanovništva, najvjerovatnije u Slavoniji.

Posle višemesečnih protesta, blokada, optužbi i bezuspešnih pokušaja dijaloga, vlast i studenti konačno su pronašli pitanje oko kojeg nema nikakvih nesuglasica, smrt norveškog kralja Haralda V. Dve strane objavile su gotovo istovetna saopštenja, čime je potvrđeno da nacionalno jedinstvo u Srbiji ipak postoji, pod uslovom da se razgovara o norveškoj monarhiji a ne o Ratku Mladiću.

Predsednik Aleksandar Vučić naveo je da će kralj Harald ostati upamćen kao prijatelj Srbije, dok su studenti saopštili da će ostati upamćen kao prijatelj studenata Srbije. Iz diplomatskih izvora saznajemo da pokojni kralj verovatno nije znao da je bio toliko omiljen u Srbiji, ali je u ovom trenutku nepristojno proveravati detalje.

Analitičari ocenjuju da je ovo prvi ozbiljan napredak u političkoj krizi. Vučić i studenti sada se slažu oko stabilnosti, mudrosti, posvećenosti norveškom narodu, kraljice Sonje, kraljevske porodice, pa čak i redosleda rečenica. Ostalo je još samo da utvrde ko je od koga prepisao, čime će Srbija ponovo ući u svoju prirodnu političku formu.

Norveška ambasada zahvalila je obema stranama na saučešću, uz diskretnu molbu da kralja Haralda ne uvlače u predizbornu kampanju.

Narod ipak sumnja da su gotovo identične objave studenata i Vučića, koji se prethodno nisu oglasili povodom smrti generala Ratka Mladića, sinhronizovane i da služe tome da vest o generalovoj smrti potisnu na marginu. Ukoliko su te sumnje osnovane, Srbija je konačno dobila vlast i opoziciju koje umeju da rade zajedno, samo još nije sasvim jasno za koga.

Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije, u saradnji sa Moskovskom patrijaršijom, planira da nakon gašenja požara u Deliblatskoj peščari avionom Iljušin pokropi Beograd sa 42 kubna metra osveštane vode. Kako Zicer saznaje, voda je osveštana neposredno pre poletanja, dok će u avionu dodatno biti služen moleban za duševno zdravlje pokropljenih.

Odluka je izazvala veliko uznemirenje među domaćim rusofobima, koji su rusku pomoć u gašenju požara ocenili kao nedopustivo mešanje Moskve u unutrašnje srpske požare, pardon požare Srbije. Prema njihovim navodima, ruski maligni avion nije došao da gasi vatru, već da preko požara proširi maligni uticaj, dok voda koju ispušta predstavlja tečni oblik ruske maligne propagande. Nekoliko korisnika društvenih mreža zahtevalo je da požare gase isključivo evropski avioni, čak i ako trenutno nisu dostupni, jer je prihvatljivije izgoreti u skladu sa evropskim vrednostima nego biti ugašen protivno spoljnoj politici Evropske unije.

Posebnu zabrinutost izazvala je vest da će Iljušin po povratku iz Deliblatske peščare preleteti iznad Beograda i ispustiti osveštanu vodu. Građani će tako biti pokropljeni bez prethodne saglasnosti, što su pojedine nevladine organizacije već ocenile kao kršenje prava na sekularnu žegu i pakao. Stanovnicima Vračara i kruga dvojke preporučeno je da zatvore prozore, sklone ukrajinske zastave sa terasa i nabave kišobrane sa NATO sertifikatom.

Iz Moskovske patrijaršije poručuju da voda nije opasna i da može izazvati samo prolaznu tegobe kod demonizovanih pojedinaca, koje se lako mogu rešiti odlaskom u crkvu, ispovešću, postom i pričešćem. Domaći stručnjaci ipak upozoravaju da bi kod osoba koje su godinama izložene intenzivnoj rusofobiji dodir sa osveštanom vodom mogao izazvati crvenilo, neprijatan osećaj zajedništva sa sopstvenim narodom i privremenu sposobnost razlikovanja vatrogasnog aviona od ruskog tenka.

Let iznad Beograda planiran je čim vremenske prilike dozvole. Do tada će rusofobi budno pratiti nebo, jer požar možda jeste ugašen, ali opasnost da je u njegovom gašenju učestvovao Rus još nije prošla.