Policija u Novom Sadu prikuplja obaveštenja o incidentu tokom kojeg je grupa muškaraca, za koje očevici tvrde da su povezani sa Srpskom naprednom strankom, fizički napala građane koristeći grančice ruzmarina.
Prema izjavama prisutnih, napadači su prilazili okupljenima i udarali ih po glavi i ramenima. U pojedinim slučajevima grančice su pucale pri udarcu, nakon čega su napadači uzimali nove. Nije poznato da li je biljni materijal nabavljen neposredno pre događaja ili je donet od kuće.
Naročito teške posledice kuckanja ruzmarinom po glavi osetili su pripadnici satanističke grupe, koji su u pojedinim slučajevima počeli da se brane od grančica, uvereni da se radi o bosiljkači i krstu. Prema svedočenjima prisutnih, nekoliko njih je pokušalo da napusti mesto događaja čim su napadači podigli ruzmarin uvis, dok su ostali pružali otpor, insistirajući da se bilje prethodno podvrgne laboratorijskoj analizi. Nadležni za sada nisu potvrdili da ruzmarin poseduje svojstva koja su mu pripisali učesnici incidenta.
Policija je saopštila da se utvrđuju sve okolnosti događaja, uključujući poreklo ruzmarina, broj upotrebljenih grančica i način na koji su napadači dolazili do novog materijala. U slučaju da se potvrdi da je bilje prethodno ubrano sa javnih zelenih površina, biće razmotrena i odgovornost za oštećenje javne imovine.
Nadležni su pozvali građane koji poseduju snimke incidenta da ih dostave policiji, uz napomenu da se na snimcima jasno moraju videti lica učesnika i predmet kojim su udarci zadavani.
Arhiv javnih skupova, obradio je podatke, na osnovu dostupnih fotografija i objavio na društvenoj mreži da na skupu u Novom Sadu nije bilo više od 2011 građana na predizbornom skupu liste „Aleksandar Vučić-Ujedinjena Srbija“.
Za Zicer jedan od jedine dvojice uređivača ovog portala i društvenih mreža izjavio je da su građani suviše raštrkani po Novom Sadu jer su očigledno loše organizovani i nezainteresovani za miting.
Takođe je dodao da na samom Trgu slobode, kod spomenika Svetozaru Miletiću, prema tačkastom brojanju nije izbrojano više od 2011 građana sve sa Vučićem.
Hrvatski pevač Marko Perković Thompson podržao je izbornu listu „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, prema poruci objavljenoj uz njegovu fotografiju i kratku političku izjavu. U tekstu se navodi da je podrška upućena studentima koji traže promenu vlasti i odgovornost institucija, uz rečenicu: „Dosta više četnika, vreme je za studente.“ Vest je brzo počela da se prenosi na društvenim mrežama, pre svega zbog političkog i istorijskog značenja reči koje se pojavljuju u izjavi. Do objavljivanja teksta nije bilo jasno da li se poruka odnosi na kompletnu listu, studentski pokret u celini ili samo na pravo studenata da samostalno odlučuju o političkoj budućnosti zemlje. Predstavnici liste nisu odmah komentarisali navod, ali su potvrdili da primaju poruke podrške iz zemlje i inostranstva i da će svaku javnu podršku evidentirati u skladu sa pravilima.
U studentskom pokretu navode da se podrška ne uslovljava poreklom, muzičkim ukusom niti ranijim javnim nastupima potpisnika, ali da je važno utvrditi autentičnost svake izjave koja se predstavlja kao zvanična. Zbog toga je od organizatora objave zatraženo da dostave original poruke, datum objavljivanja i potvrdu da je saglasnost data za prenošenje izjave. U slučaju da je poruka zaista upućena listi, biće uneta u evidenciju javnih podrški, zajedno sa ostalim javnim saopštenjima. Članovi izbornog tima istakli su da sama objava na društvenim mrežama ne predstavlja automatski formalnu podršku, jer se za potrebe izborne dokumentacije razlikuju javna izjava, saglasnost za korišćenje imena i zvanično obraćanje. Predloženo je i da se utvrdi da li izjava treba da bude priložena u originalu ili uz overen prevod, pošto bi eventualna upotreba u izbornom materijalu zahtevala precizno navođenje izvora.
Vest je izazvala reakcije i među političkim akterima koji već nedeljama raspravljaju o tome da li podrška iz inostranstva može da utiče na karakter izborne kampanje. Pojedini komentatori tražili su da se utvrdi da li se izjava tretira kao politička podrška, kulturna poruka ili komentar o istorijskim terminima koji se koriste u domaćoj politici. Služba zadužena za evidentiranje stranih javnih obraćanja zatražila je mišljenje pravnog odeljenja o tome da li se državljanstvo potpisnika navodi kao posebna kategorija u registru podrške. Prema radnoj verziji mišljenja, državljanstvo nije prepreka da neko javno iskaže politički stav, ali se za zvanično korišćenje izjave mora utvrditi ko ju je dao i u kom svojstvu. Dodatnu nedoumicu stvorila je sama formulacija, jer nije bilo jasno da li reč „četnici“ označava političke protivnike, istorijsku pojavu ili širi skup ljudi na koje se izjava odnosi. Zatraženo je da se to pitanje ne rešava bez saglasnosti autora.
Studentska lista je u međuvremenu predložila da se eventualna podrška unese u registar tek po završetku provere, kako se ne bi dogodilo da se izjava objavi kao zvanična, a zatim povlači zbog nedostatka dokumentacije. U pratećem obrascu uvedena su tri odvojena polja: ime osobe koja daje podršku, kanal kojim je izjava objavljena i saglasnost za njeno dalje prenošenje. Za strane državljane predviđeno je dodatno polje za jezik originalne poruke, mada je ostalo otvoreno pitanje da li se podrška data na hrvatskom jeziku prevodi na srpski ili se u registru čuva u izvornom obliku. Nadležni su naveli da se postupak primenjuje jednako na sve javne ličnosti, bez obzira na to da li se njihova podrška uklapa u očekivanja političkih aktera. Ukoliko se potvrdi da je izjava autentična, biće objavljena u registru uz napomenu da se evidencija odnosi na javnu podršku, a ne na formalno pristupanje listi ili učešće u kampanji. Ako potvrda ne stigne, predmet će ostati označen kao nepotvrđen i neće biti korišćen u izbornim materijalima. Predmet je primljen na proveru i dobio je evidencioni broj. O daljem postupanju biće odlučeno po prijemu dokumentacije.
Hrvatska pevačica Severina ponudila je da održi besplatan koncert u Beogradu nakon političke promene u Srbiji, prema predlogu koji je prosleđen organizatorima kulturnih programa. Ponuda se odnosi na izvođački honorar, dok bi troškove bine, ozvučenja, rasvete, bezbednosti i prateće produkcije trebalo da preuzmu domaći organizatori. Kao moguća lokacija pominje se prostor u centru grada, ali konačna odluka još nije doneta. Ljudi koji su uključeni u pripremu navode da pevačica ne traži poseban tretman i da nastup vidi kao javni događaj, a ne kao komercijalni aranžman. Predlog je izazvao interesovanje jer bi to bio jedan od prvih većih muzičkih događaja najavljenih za period posle promene vlasti. U dokumentu se navodi da bi prisustvo bilo besplatno za sve posetioce i da ne bi bilo rezervisanih zona za zvanice. Gradske službe zasad nisu potvrdile datum, pošto kalendar manifestacija za taj period još nije otvoren. Organizatori su zatražili da se ponuda sačuva u evidenciji dok se ne utvrde uslovi za njeno sprovođenje.
U pripremnom razgovoru razmatrano je da se koncert organizuje na Trgu republike ili na prostoru ispred Skupštine, u zavisnosti od procene bezbednosti i broja ljudi koji bi došli. Organizatori su naveli da bi ulaz bio slobodan, bez prodaje karata i VIP sektora, što bi trebalo da olakša prijem publike. Ipak, besplatan nastup ne znači da događaj nema troškove. Potrebno je obezbediti privremenu saobraćajnu regulaciju, medicinsku ekipu, zaštitnu ogradu, sanitarne čvorove i odvoz otpada, kao i dozvole za postavljanje opreme. U gradskoj upravi razmatra se i da li događaj treba voditi kao koncert, javnu manifestaciju ili program od posebnog kulturnog značaja. Od toga zavisi nadležna služba, a nadležne službe imaju različite rokove za izdavanje saglasnosti. Zbog toga je zatraženo da se predlog dopuni tehničkim opisom, procenom broja posetilaca i potvrdom da pevačica ne naplaćuje izvođenje. Otvoreno je i pitanje da li se eventualni televizijski prenos smatra delom besplatnog nastupa ili posebnom uslugom, za koju bi bila potrebna zasebna saglasnost.
Za sprovođenje priprema predloženo je formiranje radne grupe za kulturne programe u uslovima političke tranzicije. Grupa bi trebalo da utvrdi koje manifestacije mogu da se najave pre nego što bude poznat datum njihovog održavanja i na koji način se evidentiraju troškovi koji nisu vezani za honorar izvođača. Prema radnoj verziji zapisnika, ponuda je označena kao „nastup sa nultim izvođačkim honorarom“, ali ne i kao manifestacija bez finansijskih obaveza. Pravna služba smatra da je neophodno utvrditi ko preuzima odgovornost ako se koncert odloži, ako se promeni lokacija ili ako se okolnosti zbog kojih je nastup najavljen ne ostvare u predviđenom roku. Posebna pažnja posvećena je formulaciji „nakon političke promene“, jer propisi ne prepoznaju taj izraz kao datum, rok ili dokaz da su ispunjeni uslovi za javno okupljanje. Predloženo je da se od organizatora zatraži precizniji opis događaja, uz napomenu da se izraz „posle promene“ ne može unositi u službeni kalendar kao vremenska odrednica. Članovi grupe su se saglasili da se predlog ne odbacuje, ali ni ne prosleđuje dalje dok se ne definiše uslov za početak postupka.
U međuvremenu je razmatrana mogućnost da se koncert unese u kalendar kao manifestacija sa uslovnim datumom, koji bi bio potvrđen kada nadležni organi utvrde da su ispunjene sve potrebne pretpostavke. Takav postupak omogućio bi da se sačuva mesto u programu, bez obaveze da se unapred ugovori dan održavanja. Gradske službe nisu isključile tu mogućnost, ali su zatražile mišljenje budžetskog odeljenja o načinu prikazivanja troškova koji još nisu nastali. Organizatori su spremni da dostave dopunjenu dokumentaciju, uključujući okvirni plan posete, tehničke zahteve i izjavu o honoraru. Do tada se ponuda vodi kao primljena, ali ne i kao konačno odobrena. Za sada se čeka odgovor nadležnih službi.
Prema najnovijim saznanjima FSB-a Studentsku listu finansiraju Nemci kako bi Vojvodina postala republika, zemlja bila vraćena folsdojčerima, a Srbija pretvorena u rudnik litijuma.
Kako objašnjavaju stručnjaci, plan je jednostavan. Najpre studenti pobede na izborima, zatim Vojvodina proglasi republiku, a potom svaki građanin na kućnu adresu dobije Nemca sa fasciklom i metrom.
„Nemac neće morati ništa da kaže. Samo će pogledati njivu, pogledati vas i otvoriti fasciklu. Tu je praktično sve završeno“, upozorava analitičar FSB-a.
Nakon uspostavljanja Republike Vojvodine, predviđeno je da se litijum kopa svuda po Srbiji. Protivljenje rudarenju bilo je, prema ovim saznanjima, samo način da se narod u Srbiji opusti i pomisli kako je pobedio strane korporacije.
„To je stara nemačka metoda. Najpre kažete da nećete napasti Poljsku, pa onda pokrenete Drugi svetski rat“, objašnjava sagovornik.
U drugoj fazi operacije, paori će morati da prijavljuju svaki krompir teži od dvesta grama, jer samo nemački krompir može biti teži. Traktori će dobiti nemačke registarske tablice, a ulazak u njivu naplaćivaće se kao pristup šengenskom prostoru.
Studentska lista pokušala je da demantuje ove navode, što je zapravo samo konačna potvrda.
„Da nije istina, ne bi znali šta demantuju.“
Najveće iznenađenje ipak je ostavljeno za kraj: prema tajnom aneksu plana, Fruška gora biće privatno vlasništvo nemačkih penzionera.
Jedan građanin, koji se i na popisu izjasnio kao građanin kada su ga pitali za nacionalnu pripadnost, uplatio je u kladionici 20.000 evra na pobedu Studentske liste, nakon što je na društvenim mrežama pročitao provokaciju da se svi klade na Vučića i SNS jer su na njih najmanje kvote. Revoltiran činjenicom da ljudi svojim novcem podržavaju ono što smatraju verovatnim, odlučio je da pokaže kako izgleda kada se političko uverenje sa jakom verom.
„Svi pišu ‘studenti pobeđuju’, a kad treba da se uplati, odjednom SNS. E pa ja nisam licemer“, izjavio je, pokazujući tiket i praznu štednu knjižicu.
Njegova supruga zakazala mu je pregled kod psihijatra, u nadi da će dobiti dijagnozu ograničene uračunljivosti i radne sposobnosti, a porodica makar neki papir kojim bi mogla da objasni gde je nestao novac za renoviranje stana.
„Dvadeset godina govori da nemamo para za kupatilo. Sad imamo za smenu vlasti. Ako studenti pobede, očekujem da nam prvo promene pločice“, rekla je supruga.
On, međutim, tvrdi da je pregled pokušaj gušenja demokratije unutar domaćinstva. Posebno ga je pogodilo što žena traži stručno mišljenje, iako je već dobio 340 lajkova i komentar čoveka sa profilnom slikom orla: „Brate, svaka čast, tako se bori za budućnost!“
Istog čoveka zamolio je da uplati makar 50 evra.
„Odgovorio mi je da ne podržava kockanje. Ali podržava mene da istrajem.“
Situacija se dodatno zakomplikovala kada je kladionica odbila da mu isplati dobitak unapred, uprkos tome što joj je pokazao anketu sa Tvitera.
„Od deset hiljada ljudi, osam hiljada je glasalo za studente. Šta oni još čekaju?“, pitao je, najavljujući da će, u slučaju da mu propadne klađenje, tražiti nezavisnu komisiju i ponovno brojanje uplata.
Na pregled je pristao tek kada mu je supruga objasnila da psihijatar nije protiv Studentske liste.
„Dobro“, rekao je. „Ali prvo da vidimo koliko je on uplatio.“
Sanjao sam skoro san. Arktik se topi brže nego što su naši naučnici predviđali, okeanske struje menjaju pravac, a britanski meteorolozi upozoravaju da bi Evropa u narednim decenijama mogla da doživi ozbiljne klimatske poremećaje. Naravno, na Zapadu odmah tvrde da je sve posledica globalnog zagrevanja, ali niko ne želi da objasni zašto se u poslednje vreme toliko ubrzano grade gasovodi, nuklearne elektrane i podzemna skladišta gasa. Kao čovek koji se decenijama bavi strateškim pitanjima, znam da se velike sile ne pripremaju za ono što se već dogodilo, nego za ono što tek dolazi. Golfsku struju ne možeš da isključiš kao bojler u kupatilu, ali ako se ozbiljno poremeti atlantska okeanska cirkulacija, posledice mogu da budu dramatične za evropsku klimu. U Londonu već računaju koliko bi koštalo grejanje ako zima potraje nekoliko meseci duže nego što su navikli. U Briselu se sastaje komisija koja treba da utvrdi da li je za sve kriva Rusija. Posle tri nedelje rada zaključuju da bi trebalo dodatno finansirati komisiju. Ja, međutim, imam drugu teoriju. Možda Evropa nije slučajno ostala bez dovoljno jeftinih energenata upravo u trenutku kada su joj potrebni više nego ikad. Možda je neko pogrešno procenio da se industrija može pokretati saopštenjima, a domaćinstva zagrevati vrednostima. U svakom slučaju, moj savet evropskim liderima je jednostavan. Ako već ne mogu da pobede geografiju, neka makar pokušaju da se dogovore sa njom.
Amerikanci su to, naravno, shvatili pre Evropljana. Donald Tramp predlaže novi veliki energetski sporazum, ja predlažem da prestanemo da se pravimo da svet može bez ruskih energenata, a kineski drugovi pažljivo slušaju i jedno i drugo. Na stolu se ponovo pojavljuju stari projekti, novi pravci snabdevanja i planovi za gasovode koji bi povezali Persijski zaliv, Tursku, Balkan i centralnu Evropu. Južni tok, koji je svojevremeno postao žrtva geopolitičkih nesporazuma, u snu dobija drugu šansu, samo što sada pored gasa treba da transportuje i vodonik, a možda jednog dana i nešto za šta će Evropska komisija izmisliti novu taksu. Srbija se iznenada nalazi u središtu svih energetskih mapa. Beograd postaje mesto susreta Istoka i Zapada, a na aerodrom sleću delegacije koje imaju više službenih automobila nego stanovnika pojedina manja evropska mesta. Predsednik Tramp stiže sa ljudima koji govore o poslovnim prilikama. Ja dolazim sa ljudima koji ne govore ništa. To je jedna od prednosti ruskog državnog aparata. U međuvremenu, kineska delegacija donosi predlog koji niko nije očekivao: energetska infrastruktura čitavog regiona mogla bi da se nadzire pomoću autonomnih robota i sistema veštačke inteligencije. Oni bi otkrivali curenje gasa, merili pritisak, prepoznavali oštećenja i predviđali kvarove pre nego što se dogode. Ideja je tehnički sasvim razumna. Ako mašina može da pregleda hiljade kilometara cevovoda bez odmora, zašto bi čovek morao da šalje ekipu u tri ujutru na minus dvadeset? Problem nastaje kada neko pita ko kontroliše mašinu, gde se čuvaju podaci i ko ima pristup komunikacijama.
Tu počinje najzanimljiviji deo sna. Kinezi predstavljaju novu generaciju humanoidnih robota, opremljenih kamerama, termalnim senzorima i lokalnim modelima veštačke inteligencije. Zvanično služe za industrijsku inspekciju i zaštitu kritične infrastrukture. Nezvanično, svi znaju da će takve tehnologije pre ili kasnije zanimati i tajne službe. Nije potrebno da robot izgleda kao Terminator. Dovoljno je da ume da prepozna lice, prati kretanje, analizira govor i pošalje podatke na udaljeni server. Amerikanci imaju satelite, Rusi imaju iskustvo, a Kinezi imaju industriju koja može da napravi deset hiljada identičnih uređaja dok ostatak sveta još raspravlja o pravilniku za nabavku. Na samitu u Beogradu pojavljuje se i kineski sistem veštačke inteligencije koji navodno može da predvidi energetske poremećaje na osnovu vremenskih prognoza, kretanja brodova, berzanskih podataka i političkih događaja. Sistem odjednom detektuje mogućnost ozbiljne krize snabdevanja i šalje upozorenje svim učesnicima. Nekoliko minuta kasnije upozorenje nestaje sa zvaničnog ekrana. Rusi sumnjaju na Amerikance, Amerikanci na Kineze, a Kinezi ljubazno objašnjavaju da je verovatno došlo do greške u softveru. Svi znamo koliko je to uverljivo. U prostoriju zatim ulazi robot koji nije predviđen protokolom samita. Zaustavlja se između mene i Trampa, okreće glavu prema kineskoj delegaciji i na ruskom izgovara: „Druga faza može da počne.” Niko ne reaguje. Ne zato što smo uplašeni, već zato što u politici čovek mora prvo da proveri ko sve snima pre nego što pokaže da mu nešto nije jasno.
Kada sam se probudio, dugo sam razmišljao o tom snu. Srbija ima povoljan geografski položaj, postojeće energetske veze i mogućnost da razvije važnu ulogu u regionalnom snabdevanju. Kina razvija robotiku i veštačku inteligenciju, Amerika raspolaže ogromnim tehnološkim i finansijskim kapacitetima, a Rusija i dalje ima značajne energetske resurse. To su činjenice. Sve ostalo, uključujući robota koji govori ruski u prostoriji u kojoj niko ne zna ko ga je poslao, pripada domenu scenarija koji bi možda trebalo ponuditi nekom filmskom studiju. Ili redakciji Zicera. Zato sam odlučio da vam se javim i ponudim nekoliko svojih razmišljanja. Ako već postoje ljudi koji tvrde da mogu da predvide budućnost sveta, ne vidim zašto i ja ne bih mogao da napišem poneku prognozu za srpski satirični portal. Uostalom, geopolitika je danas postala toliko neobična da čovek više ne zna da li gleda vesti ili naučnofantastični film. Tramp pregovara sa robotima, Evropa pregovara sa zimom, Kinezi sa veštačkom inteligencijom, a Srbija čeka da joj neko objasni gde prolazi sledeći gasovod. Ja sam svoje rekao. Ako se jednog jutra probudite i vidite da je cena benzina u Beogradu pala, a na semaforima se pojavila kineska veštačka inteligencija, nemojte odmah paničiti. Prvo proverite da li je robot član redakcije Zicera. Ako jeste, zamolite ga da mi isplati honorar. Ipak sam ja ovo napisao.
Kako bi obezbedili sigurnu pobedu na izborima, studenti su angažovali vračaru koja se pojavila prilikom Vučićevog susreta sa građanima, mahala rukama u krug i izgovarala „Bog je veliki“. Snimak je odmah prosleđen stručnjacima sa Fejsbuka, koji su potvrdili da je procedura sprovedena pravilno.
Prvi rezultati stigli su ubrzo: Vučić je malo promukao. Dok pojedinci tvrde da je to od hladne vode, poznavaoci materije upozoravaju da je upravo priča o hladnoj vodi standardni pokušaj režima da prikrije dejstvo kletve.
„Ljudi očekuju da kletva preko noći obori vlast. To je neozbiljno. Prvo strada glas, pa rejting, a tek onda poslanički mandati“, objašnjava stručnjak sa Fejsbuka koji se do prošle nedelje bavio kursom dinara.
Na Tviteru vlada oprezni optimizam. Pojedini studentski profili već su objavili: „Videćete, videćete šta će se desiti!“ Na pitanje šta će se konkretno desiti, odgovorili su da ne mogu da otkrivaju sve, jer i vlast čita Tviter.
Vračara je navodno tražila da se do izbora ne objavljuju istraživanja javnog mnjenja, pošto sumnja u pobedu ometa rad kletve. Studenti su prihvatili preporuku i osnovali plenum za nadzor natprirodnih izbornih uslova.
Ukoliko Vučić ipak pobedi, stručnjaci najavljuju detaljnu analizu mogućnosti da je hladna voda bila osveštana.
Postoje politički analitičari, postoje istraživači javnog mnjenja, a postoji i posebna kategorija ljudi koji očigledno imaju Time Machine na USB-u. Profesor Slobodan Prvanović je, prema novom otkriću naše redakcije, upravo taj slučaj. Vratili smo istoriju unazad i proverili šta je čovek govorio pre nego što su studenti, profesori i đaci ponovo postali glavna politička tema. U martu 2023, povodom odluke Upravnog suda o doktoratu Siniše Malog, javno se govorilo da su studenti i profesori spremni na proteste, a Prvanović je tada bio među ljudima koji su obrazlagali zašto akademska zajednica ne može tek tako da prećuti stvar. Dve godine kasnije dobili smo upravo tu scenu: studenti, đaci i profesori zajedno na ulicama, blokade, marševi i protesti. Ne tvrdimo da je čovek izvadio kristalnu kuglu. To bi bilo neozbiljno. Mi samo tvrdimo da je mnogo zabavnije ponašati se kao da jeste. Jer ozbiljnu političku analizu imamo na svakom kanalu, a proroka fizike koji najavljuje sledeću sezonu domaće politike imamo, izgleda, samo jednog.
Sada dolazimo do drugog dela proročanstva. Prvanović se 4. oktobra 2026. javlja i kaže ono što do juče nije bilo preporučljivo reći naglas u pristojnom društvu Studentske liste: „STUDENTI NE POBEĐUJU“. Zatim dodaje da se ne treba zanositi, da pobeda nije obezbeđena, da su pukli i da su sami krivi jer su se ložili da studenti pobeđuju. To je, u našoj paralelnoj stvarnosti, drugi tom proročanstva. Prvi tom: biće protesta. Drugi tom: nemojte još naručivati pobedničku tortu. I tu se otvara novo naučno polje. Umesto astrologije, Srbija bi mogla da uvede Prvanologiju. Metod je prost: uzmeš staru izjavu profesora, sačekaš dve godine i proveriš da li se nešto slično dogodilo. Ako jeste, nema potrebe za dodatnim dokazima. Odmah se saopšti da je naučnik predvideo budućnost. Fusnota: istraživanje nije pokazalo da je Prvanović prorok, ali nije pokazalo ni da nije. Sasvim dovoljno za televizijski panel od šest sati.
U međuvremenu, oko proroka se okupila obična politička stvarnost. Ljudi koji su mesecima ponavljali da studenti samo što nisu pobedili sada moraju da objašnjavaju zašto se odjednom ne pobeđuje. To je onaj trenutak kada politički pokret počinje da liči na administratora koji je mesecima govorio da backup sigurno postoji, a onda mu neko traži da pokaže gde je. Tada nastupa Prvanović, spusti temperaturu i kaže: polako, ljudi, pukli smo. Nije vlast morala da objavi saopštenje. Nije morao ni Vučić da drži govor. Dovoljno je bilo da jedan čovek iz sopstvenog tabora pritisne Enter. Odjednom se velika pobeda seli iz kategorije „kada“ u kategoriju „da li“. Studentska lista tako dobija novu supermoć: može istovremeno da bude istorijska nada i politički promašaj, u zavisnosti od dana. A profesor koji je godinama upozoravao da institucije ne mogu da ćute sada kao da upozorava i svoje da ne proglašavaju pobedu prerano. Vrlo profesorski. I vrlo proročki, ako zanemarimo sitnicu da se izbori još nisu održali.
Zato naše konačno otkriće glasi ovako: Slobodan Prvanović možda nije samo fizičar. Možda je i vremenski putnik koji sedi u nekoj kancelariji Instituta, pogleda kroz prozor, vidi 2026. godinu i kaže: „Neće ovo baš ovako da se završi.“ Mi obični ljudi gledamo protest, zastave, blokade i studentske kolone, pa mislimo da gledamo sadašnjost. Prvanović, po toj teoriji, gleda reprizu. Godine 2023. vidi najavu. Godine 2025. gleda realizaciju. Godine 2026. gleda epilog prve sezone i shvata da druga mora da se piše ispočetka. Sve je, naravno, satira. Ali politika je toliko puta promenila uloge da je sasvim logično da nam se pojavi profesor koji unapred zna kada treba da se ložimo, a kada prvi treba da kaže da smo pukli. I upravo zato je ovo najbolji zicer: čovek je bio uz priču o studentskim i profesorskim protestima, a sada je među prvima koji svojima govori da ne proglašavaju pobedu koju nisu obezbedili. Ako 25. oktobra ispadne da je opet pogodio, nećemo ga više zvati profesor Prvanović. Samo Prorok. Kratko, jasno i saopštivo.
ZICER / VAŠINGTON, 3. OKTOBAR
Kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nije u Beloj kući, protokol ima spremno rešenje. Gost ne mora da čeka, sastanak ne mora da se otkazuje, a državne institucije ne mogu sebi da dozvole luksuz da ostanu bez predsednika samo zato što je predsednik negde drugde. U takvim situacijama goste, prema novom i za sada nezvanično potvrđenom sistemu, dočekuje kartonski Tramp. Postavljen je na mestu predviđenom za predsednika, u prirodnoj veličini, sa karakterističnim izrazom lica i rukama koje su, zbog razumljivih tehničkih ograničenja, ostale u položaju u kojem su bile prilikom štampanja. Posetioci se uredno pozdravljaju sa njim, fotografišu, a pojedine delegacije navodno su već razvile praksu da pre ulaska u prostoriju provere da li je predsednik prisutan ili je u pitanju njegova dvodimenzionalna zamena. Razlika, kako kažu upućeni, nije uvek lako uočljiva.
Protokol je, kako se objašnjava, veoma jednostavan. Ako je Tramp u zgradi, sastanak vodi Tramp. Ako je Tramp na putu, sastanak vodi kartonski Tramp. Ako se ne zna gde je Tramp, kartonski Tramp se smatra privremenim predstavnikom dok se situacija ne razjasni. U posebno složenim slučajevima, navodno se postavlja i dodatni kartonski primerak u hodniku, kako bi se obezbedilo da predsednik bude prisutan iz više uglova. Jedan primerak služi za zvanične fotografije, drugi za goste koji žele da se slikaju, a treći se drži u rezervi za vanredne situacije. Bela kuća nije saopštila koliko tačno kartonskih Trampova poseduje, niti da li se njihova evidencija vodi kao inventar, protokolarna oprema ili predsednička imovina. To pitanje je, prema nezvaničnim informacijama, prosleđeno posebnoj komisiji koja još nije odlučila da li kartonski predsednik ima pravo na sopstveni inventarski broj.
Najveću pažnju privukla je reakcija stranih gostiju. Prilikom jedne posete, delegacija je navodno ušla u prostoriju, zastala ispred kartonskog predsednika i nekoliko sekundi ćutala. Pošto se niko nije pomerao, šef delegacije je prišao, rukovao se sa njim i zauzeo položaj za fotografisanje. Fotograf je napravio nekoliko snimaka, protokol je klimnuo glavom, a sastanak je nastavljen bez komplikacija. Jedino pitanje bilo je da li gost treba da govori sporije, glasnije ili dovoljno jasno da bi ga predsednik čuo. Odgovor je stigao u vidu tišine, što je ocenjeno kao prihvatljivo za ovu vrstu diplomatskog razgovora. Ubrzo je ustanovljeno i da kartonski Tramp ima određene prednosti koje živi predsednik nema. Ne kasni, ne prekida sastanak, ne traži dodatno vreme, ne menja raspoloženje i ne odlazi iz prostorije. Ne postavlja pitanja i ne daje odgovore. Ukratko, savršen je za sastanke na kojima je najvažnije da sastanak postoji.
Za sada nema informacija da će kartonski Tramp dobiti pravo glasa, potpisivanja dokumenata ili korišćenja predsedničkog pečata. Međutim, u Vašingtonu već kruži pitanje da li je to uopšte potrebno ako sistem funkcioniše. Predsednik će se, naravno, vratiti čim završi svoje obaveze. Do tada, državna administracija nastavlja da radi punom parom. Telefoni zvone, delegacije dolaze, fotografije se prave, ruke se pružaju, vrata se otvaraju i zatvaraju. Na kraju hodnika stoji kartonski predsednik Sjedinjenih Američkih Država i strpljivo prima goste. Ne govori ništa. Ne pomera se. Ne traži pauzu. Samo je tu. I za sada, prema svemu sudeći, to je sasvim dovoljno.
Listen to this article
