Prema najnovijim saznanjima FSB-a Studentsku listu finansiraju Nemci kako bi Vojvodina postala republika, zemlja bila vraćena folsdojčerima, a Srbija pretvorena u rudnik litijuma.
Kako objašnjavaju stručnjaci, plan je jednostavan. Najpre studenti pobede na izborima, zatim Vojvodina proglasi republiku, a potom svaki građanin na kućnu adresu dobije Nemca sa fasciklom i metrom.
„Nemac neće morati ništa da kaže. Samo će pogledati njivu, pogledati vas i otvoriti fasciklu. Tu je praktično sve završeno“, upozorava analitičar FSB-a.
Nakon uspostavljanja Republike Vojvodine, predviđeno je da se litijum kopa svuda po Srbiji. Protivljenje rudarenju bilo je, prema ovim saznanjima, samo način da se narod u Srbiji opusti i pomisli kako je pobedio strane korporacije.
„To je stara nemačka metoda. Najpre kažete da nećete napasti Poljsku, pa onda pokrenete Drugi svetski rat“, objašnjava sagovornik.
U drugoj fazi operacije, paori će morati da prijavljuju svaki krompir teži od dvesta grama, jer samo nemački krompir može biti teži. Traktori će dobiti nemačke registarske tablice, a ulazak u njivu naplaćivaće se kao pristup šengenskom prostoru.
Studentska lista pokušala je da demantuje ove navode, što je zapravo samo konačna potvrda.
„Da nije istina, ne bi znali šta demantuju.“
Najveće iznenađenje ipak je ostavljeno za kraj: prema tajnom aneksu plana, Fruška gora biće privatno vlasništvo nemačkih penzionera.
Jedan građanin, koji se i na popisu izjasnio kao građanin kada su ga pitali za nacionalnu pripadnost, uplatio je u kladionici 20.000 evra na pobedu Studentske liste, nakon što je na društvenim mrežama pročitao provokaciju da se svi klade na Vučića i SNS jer su na njih najmanje kvote. Revoltiran činjenicom da ljudi svojim novcem podržavaju ono što smatraju verovatnim, odlučio je da pokaže kako izgleda kada se političko uverenje sa jakom verom.
„Svi pišu ‘studenti pobeđuju’, a kad treba da se uplati, odjednom SNS. E pa ja nisam licemer“, izjavio je, pokazujući tiket i praznu štednu knjižicu.
Njegova supruga zakazala mu je pregled kod psihijatra, u nadi da će dobiti dijagnozu ograničene uračunljivosti i radne sposobnosti, a porodica makar neki papir kojim bi mogla da objasni gde je nestao novac za renoviranje stana.
„Dvadeset godina govori da nemamo para za kupatilo. Sad imamo za smenu vlasti. Ako studenti pobede, očekujem da nam prvo promene pločice“, rekla je supruga.
On, međutim, tvrdi da je pregled pokušaj gušenja demokratije unutar domaćinstva. Posebno ga je pogodilo što žena traži stručno mišljenje, iako je već dobio 340 lajkova i komentar čoveka sa profilnom slikom orla: „Brate, svaka čast, tako se bori za budućnost!“
Istog čoveka zamolio je da uplati makar 50 evra.
„Odgovorio mi je da ne podržava kockanje. Ali podržava mene da istrajem.“
Situacija se dodatno zakomplikovala kada je kladionica odbila da mu isplati dobitak unapred, uprkos tome što joj je pokazao anketu sa Tvitera.
„Od deset hiljada ljudi, osam hiljada je glasalo za studente. Šta oni još čekaju?“, pitao je, najavljujući da će, u slučaju da mu propadne klađenje, tražiti nezavisnu komisiju i ponovno brojanje uplata.
Na pregled je pristao tek kada mu je supruga objasnila da psihijatar nije protiv Studentske liste.
„Dobro“, rekao je. „Ali prvo da vidimo koliko je on uplatio.“
Sanjao sam skoro san. Arktik se topi brže nego što su naši naučnici predviđali, okeanske struje menjaju pravac, a britanski meteorolozi upozoravaju da bi Evropa u narednim decenijama mogla da doživi ozbiljne klimatske poremećaje. Naravno, na Zapadu odmah tvrde da je sve posledica globalnog zagrevanja, ali niko ne želi da objasni zašto se u poslednje vreme toliko ubrzano grade gasovodi, nuklearne elektrane i podzemna skladišta gasa. Kao čovek koji se decenijama bavi strateškim pitanjima, znam da se velike sile ne pripremaju za ono što se već dogodilo, nego za ono što tek dolazi. Golfsku struju ne možeš da isključiš kao bojler u kupatilu, ali ako se ozbiljno poremeti atlantska okeanska cirkulacija, posledice mogu da budu dramatične za evropsku klimu. U Londonu već računaju koliko bi koštalo grejanje ako zima potraje nekoliko meseci duže nego što su navikli. U Briselu se sastaje komisija koja treba da utvrdi da li je za sve kriva Rusija. Posle tri nedelje rada zaključuju da bi trebalo dodatno finansirati komisiju. Ja, međutim, imam drugu teoriju. Možda Evropa nije slučajno ostala bez dovoljno jeftinih energenata upravo u trenutku kada su joj potrebni više nego ikad. Možda je neko pogrešno procenio da se industrija može pokretati saopštenjima, a domaćinstva zagrevati vrednostima. U svakom slučaju, moj savet evropskim liderima je jednostavan. Ako već ne mogu da pobede geografiju, neka makar pokušaju da se dogovore sa njom.
Amerikanci su to, naravno, shvatili pre Evropljana. Donald Tramp predlaže novi veliki energetski sporazum, ja predlažem da prestanemo da se pravimo da svet može bez ruskih energenata, a kineski drugovi pažljivo slušaju i jedno i drugo. Na stolu se ponovo pojavljuju stari projekti, novi pravci snabdevanja i planovi za gasovode koji bi povezali Persijski zaliv, Tursku, Balkan i centralnu Evropu. Južni tok, koji je svojevremeno postao žrtva geopolitičkih nesporazuma, u snu dobija drugu šansu, samo što sada pored gasa treba da transportuje i vodonik, a možda jednog dana i nešto za šta će Evropska komisija izmisliti novu taksu. Srbija se iznenada nalazi u središtu svih energetskih mapa. Beograd postaje mesto susreta Istoka i Zapada, a na aerodrom sleću delegacije koje imaju više službenih automobila nego stanovnika pojedina manja evropska mesta. Predsednik Tramp stiže sa ljudima koji govore o poslovnim prilikama. Ja dolazim sa ljudima koji ne govore ništa. To je jedna od prednosti ruskog državnog aparata. U međuvremenu, kineska delegacija donosi predlog koji niko nije očekivao: energetska infrastruktura čitavog regiona mogla bi da se nadzire pomoću autonomnih robota i sistema veštačke inteligencije. Oni bi otkrivali curenje gasa, merili pritisak, prepoznavali oštećenja i predviđali kvarove pre nego što se dogode. Ideja je tehnički sasvim razumna. Ako mašina može da pregleda hiljade kilometara cevovoda bez odmora, zašto bi čovek morao da šalje ekipu u tri ujutru na minus dvadeset? Problem nastaje kada neko pita ko kontroliše mašinu, gde se čuvaju podaci i ko ima pristup komunikacijama.
Tu počinje najzanimljiviji deo sna. Kinezi predstavljaju novu generaciju humanoidnih robota, opremljenih kamerama, termalnim senzorima i lokalnim modelima veštačke inteligencije. Zvanično služe za industrijsku inspekciju i zaštitu kritične infrastrukture. Nezvanično, svi znaju da će takve tehnologije pre ili kasnije zanimati i tajne službe. Nije potrebno da robot izgleda kao Terminator. Dovoljno je da ume da prepozna lice, prati kretanje, analizira govor i pošalje podatke na udaljeni server. Amerikanci imaju satelite, Rusi imaju iskustvo, a Kinezi imaju industriju koja može da napravi deset hiljada identičnih uređaja dok ostatak sveta još raspravlja o pravilniku za nabavku. Na samitu u Beogradu pojavljuje se i kineski sistem veštačke inteligencije koji navodno može da predvidi energetske poremećaje na osnovu vremenskih prognoza, kretanja brodova, berzanskih podataka i političkih događaja. Sistem odjednom detektuje mogućnost ozbiljne krize snabdevanja i šalje upozorenje svim učesnicima. Nekoliko minuta kasnije upozorenje nestaje sa zvaničnog ekrana. Rusi sumnjaju na Amerikance, Amerikanci na Kineze, a Kinezi ljubazno objašnjavaju da je verovatno došlo do greške u softveru. Svi znamo koliko je to uverljivo. U prostoriju zatim ulazi robot koji nije predviđen protokolom samita. Zaustavlja se između mene i Trampa, okreće glavu prema kineskoj delegaciji i na ruskom izgovara: „Druga faza može da počne.” Niko ne reaguje. Ne zato što smo uplašeni, već zato što u politici čovek mora prvo da proveri ko sve snima pre nego što pokaže da mu nešto nije jasno.
Kada sam se probudio, dugo sam razmišljao o tom snu. Srbija ima povoljan geografski položaj, postojeće energetske veze i mogućnost da razvije važnu ulogu u regionalnom snabdevanju. Kina razvija robotiku i veštačku inteligenciju, Amerika raspolaže ogromnim tehnološkim i finansijskim kapacitetima, a Rusija i dalje ima značajne energetske resurse. To su činjenice. Sve ostalo, uključujući robota koji govori ruski u prostoriji u kojoj niko ne zna ko ga je poslao, pripada domenu scenarija koji bi možda trebalo ponuditi nekom filmskom studiju. Ili redakciji Zicera. Zato sam odlučio da vam se javim i ponudim nekoliko svojih razmišljanja. Ako već postoje ljudi koji tvrde da mogu da predvide budućnost sveta, ne vidim zašto i ja ne bih mogao da napišem poneku prognozu za srpski satirični portal. Uostalom, geopolitika je danas postala toliko neobična da čovek više ne zna da li gleda vesti ili naučnofantastični film. Tramp pregovara sa robotima, Evropa pregovara sa zimom, Kinezi sa veštačkom inteligencijom, a Srbija čeka da joj neko objasni gde prolazi sledeći gasovod. Ja sam svoje rekao. Ako se jednog jutra probudite i vidite da je cena benzina u Beogradu pala, a na semaforima se pojavila kineska veštačka inteligencija, nemojte odmah paničiti. Prvo proverite da li je robot član redakcije Zicera. Ako jeste, zamolite ga da mi isplati honorar. Ipak sam ja ovo napisao.
Kako bi obezbedili sigurnu pobedu na izborima, studenti su angažovali vračaru koja se pojavila prilikom Vučićevog susreta sa građanima, mahala rukama u krug i izgovarala „Bog je veliki“. Snimak je odmah prosleđen stručnjacima sa Fejsbuka, koji su potvrdili da je procedura sprovedena pravilno.
Prvi rezultati stigli su ubrzo: Vučić je malo promukao. Dok pojedinci tvrde da je to od hladne vode, poznavaoci materije upozoravaju da je upravo priča o hladnoj vodi standardni pokušaj režima da prikrije dejstvo kletve.
„Ljudi očekuju da kletva preko noći obori vlast. To je neozbiljno. Prvo strada glas, pa rejting, a tek onda poslanički mandati“, objašnjava stručnjak sa Fejsbuka koji se do prošle nedelje bavio kursom dinara.
Na Tviteru vlada oprezni optimizam. Pojedini studentski profili već su objavili: „Videćete, videćete šta će se desiti!“ Na pitanje šta će se konkretno desiti, odgovorili su da ne mogu da otkrivaju sve, jer i vlast čita Tviter.
Vračara je navodno tražila da se do izbora ne objavljuju istraživanja javnog mnjenja, pošto sumnja u pobedu ometa rad kletve. Studenti su prihvatili preporuku i osnovali plenum za nadzor natprirodnih izbornih uslova.
Ukoliko Vučić ipak pobedi, stručnjaci najavljuju detaljnu analizu mogućnosti da je hladna voda bila osveštana.
Postoje politički analitičari, postoje istraživači javnog mnjenja, a postoji i posebna kategorija ljudi koji očigledno imaju Time Machine na USB-u. Profesor Slobodan Prvanović je, prema novom otkriću naše redakcije, upravo taj slučaj. Vratili smo istoriju unazad i proverili šta je čovek govorio pre nego što su studenti, profesori i đaci ponovo postali glavna politička tema. U martu 2023, povodom odluke Upravnog suda o doktoratu Siniše Malog, javno se govorilo da su studenti i profesori spremni na proteste, a Prvanović je tada bio među ljudima koji su obrazlagali zašto akademska zajednica ne može tek tako da prećuti stvar. Dve godine kasnije dobili smo upravo tu scenu: studenti, đaci i profesori zajedno na ulicama, blokade, marševi i protesti. Ne tvrdimo da je čovek izvadio kristalnu kuglu. To bi bilo neozbiljno. Mi samo tvrdimo da je mnogo zabavnije ponašati se kao da jeste. Jer ozbiljnu političku analizu imamo na svakom kanalu, a proroka fizike koji najavljuje sledeću sezonu domaće politike imamo, izgleda, samo jednog.
Sada dolazimo do drugog dela proročanstva. Prvanović se 4. oktobra 2026. javlja i kaže ono što do juče nije bilo preporučljivo reći naglas u pristojnom društvu Studentske liste: „STUDENTI NE POBEĐUJU“. Zatim dodaje da se ne treba zanositi, da pobeda nije obezbeđena, da su pukli i da su sami krivi jer su se ložili da studenti pobeđuju. To je, u našoj paralelnoj stvarnosti, drugi tom proročanstva. Prvi tom: biće protesta. Drugi tom: nemojte još naručivati pobedničku tortu. I tu se otvara novo naučno polje. Umesto astrologije, Srbija bi mogla da uvede Prvanologiju. Metod je prost: uzmeš staru izjavu profesora, sačekaš dve godine i proveriš da li se nešto slično dogodilo. Ako jeste, nema potrebe za dodatnim dokazima. Odmah se saopšti da je naučnik predvideo budućnost. Fusnota: istraživanje nije pokazalo da je Prvanović prorok, ali nije pokazalo ni da nije. Sasvim dovoljno za televizijski panel od šest sati.
U međuvremenu, oko proroka se okupila obična politička stvarnost. Ljudi koji su mesecima ponavljali da studenti samo što nisu pobedili sada moraju da objašnjavaju zašto se odjednom ne pobeđuje. To je onaj trenutak kada politički pokret počinje da liči na administratora koji je mesecima govorio da backup sigurno postoji, a onda mu neko traži da pokaže gde je. Tada nastupa Prvanović, spusti temperaturu i kaže: polako, ljudi, pukli smo. Nije vlast morala da objavi saopštenje. Nije morao ni Vučić da drži govor. Dovoljno je bilo da jedan čovek iz sopstvenog tabora pritisne Enter. Odjednom se velika pobeda seli iz kategorije „kada“ u kategoriju „da li“. Studentska lista tako dobija novu supermoć: može istovremeno da bude istorijska nada i politički promašaj, u zavisnosti od dana. A profesor koji je godinama upozoravao da institucije ne mogu da ćute sada kao da upozorava i svoje da ne proglašavaju pobedu prerano. Vrlo profesorski. I vrlo proročki, ako zanemarimo sitnicu da se izbori još nisu održali.
Zato naše konačno otkriće glasi ovako: Slobodan Prvanović možda nije samo fizičar. Možda je i vremenski putnik koji sedi u nekoj kancelariji Instituta, pogleda kroz prozor, vidi 2026. godinu i kaže: „Neće ovo baš ovako da se završi.“ Mi obični ljudi gledamo protest, zastave, blokade i studentske kolone, pa mislimo da gledamo sadašnjost. Prvanović, po toj teoriji, gleda reprizu. Godine 2023. vidi najavu. Godine 2025. gleda realizaciju. Godine 2026. gleda epilog prve sezone i shvata da druga mora da se piše ispočetka. Sve je, naravno, satira. Ali politika je toliko puta promenila uloge da je sasvim logično da nam se pojavi profesor koji unapred zna kada treba da se ložimo, a kada prvi treba da kaže da smo pukli. I upravo zato je ovo najbolji zicer: čovek je bio uz priču o studentskim i profesorskim protestima, a sada je među prvima koji svojima govori da ne proglašavaju pobedu koju nisu obezbedili. Ako 25. oktobra ispadne da je opet pogodio, nećemo ga više zvati profesor Prvanović. Samo Prorok. Kratko, jasno i saopštivo.
ZICER / VAŠINGTON, 3. OKTOBAR
Kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nije u Beloj kući, protokol ima spremno rešenje. Gost ne mora da čeka, sastanak ne mora da se otkazuje, a državne institucije ne mogu sebi da dozvole luksuz da ostanu bez predsednika samo zato što je predsednik negde drugde. U takvim situacijama goste, prema novom i za sada nezvanično potvrđenom sistemu, dočekuje kartonski Tramp. Postavljen je na mestu predviđenom za predsednika, u prirodnoj veličini, sa karakterističnim izrazom lica i rukama koje su, zbog razumljivih tehničkih ograničenja, ostale u položaju u kojem su bile prilikom štampanja. Posetioci se uredno pozdravljaju sa njim, fotografišu, a pojedine delegacije navodno su već razvile praksu da pre ulaska u prostoriju provere da li je predsednik prisutan ili je u pitanju njegova dvodimenzionalna zamena. Razlika, kako kažu upućeni, nije uvek lako uočljiva.
Protokol je, kako se objašnjava, veoma jednostavan. Ako je Tramp u zgradi, sastanak vodi Tramp. Ako je Tramp na putu, sastanak vodi kartonski Tramp. Ako se ne zna gde je Tramp, kartonski Tramp se smatra privremenim predstavnikom dok se situacija ne razjasni. U posebno složenim slučajevima, navodno se postavlja i dodatni kartonski primerak u hodniku, kako bi se obezbedilo da predsednik bude prisutan iz više uglova. Jedan primerak služi za zvanične fotografije, drugi za goste koji žele da se slikaju, a treći se drži u rezervi za vanredne situacije. Bela kuća nije saopštila koliko tačno kartonskih Trampova poseduje, niti da li se njihova evidencija vodi kao inventar, protokolarna oprema ili predsednička imovina. To pitanje je, prema nezvaničnim informacijama, prosleđeno posebnoj komisiji koja još nije odlučila da li kartonski predsednik ima pravo na sopstveni inventarski broj.
Najveću pažnju privukla je reakcija stranih gostiju. Prilikom jedne posete, delegacija je navodno ušla u prostoriju, zastala ispred kartonskog predsednika i nekoliko sekundi ćutala. Pošto se niko nije pomerao, šef delegacije je prišao, rukovao se sa njim i zauzeo položaj za fotografisanje. Fotograf je napravio nekoliko snimaka, protokol je klimnuo glavom, a sastanak je nastavljen bez komplikacija. Jedino pitanje bilo je da li gost treba da govori sporije, glasnije ili dovoljno jasno da bi ga predsednik čuo. Odgovor je stigao u vidu tišine, što je ocenjeno kao prihvatljivo za ovu vrstu diplomatskog razgovora. Ubrzo je ustanovljeno i da kartonski Tramp ima određene prednosti koje živi predsednik nema. Ne kasni, ne prekida sastanak, ne traži dodatno vreme, ne menja raspoloženje i ne odlazi iz prostorije. Ne postavlja pitanja i ne daje odgovore. Ukratko, savršen je za sastanke na kojima je najvažnije da sastanak postoji.
Za sada nema informacija da će kartonski Tramp dobiti pravo glasa, potpisivanja dokumenata ili korišćenja predsedničkog pečata. Međutim, u Vašingtonu već kruži pitanje da li je to uopšte potrebno ako sistem funkcioniše. Predsednik će se, naravno, vratiti čim završi svoje obaveze. Do tada, državna administracija nastavlja da radi punom parom. Telefoni zvone, delegacije dolaze, fotografije se prave, ruke se pružaju, vrata se otvaraju i zatvaraju. Na kraju hodnika stoji kartonski predsednik Sjedinjenih Američkih Država i strpljivo prima goste. Ne govori ništa. Ne pomera se. Ne traži pauzu. Samo je tu. I za sada, prema svemu sudeći, to je sasvim dovoljno.
Boško Obradović je, prema dokumentaciji koja je juče predstavljena u Domu Narodne skupštine, potomak čuvenih Tarabića, čime je Srbija dobila prvog političara za kog se pouzdano može utvrditi da je budućnost najavljivao iz porodičnih razloga. Dokumentaciju je, kako je saopšteno, pregledala radna grupa sastavljena od predstavnika nekoliko odbora, jednog istoričara, dva pravnika i čoveka koji se u skupštinskom restoranu već godinama bavi poreklom pasulja. Prema navodima iz materijala, Boško je još u mladosti pokazivao neobičnu sposobnost da govori o događajima koji se još nisu dogodili, mada članovi komisije nisu mogli da utvrde da li je reč o proročkom daru ili političkom iskustvu. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je Obradović svojevremeno u Narodnoj skupštini predstavio budućeg kandidata i nosioca blokaderske liste, gospodina Kamena, koji će se prema nezvaničnim projekcijama kandidovati za funkciju predsednika komisije za futoški kupus. „On je tada govorio da dolazi vreme kada će kamen biti važniji od čoveka, a mi smo to shvatili kao političku metaforu“, rekao je jedan bivši član odbora, dodajući da se danas ispostavlja da je Boško verovatno mislio bukvalno. Komisija je zbog toga odlučila da se slučaj vrati na početak i proveri da li je kamen možda još tada bio registrovan kao birač.
Prema zaključku radne grupe, Obradović je prvi srpski prorok svog vremena koji je budućnost najavio neposredno u instituciji u kojoj je budućnost inače najčešće najavljivana kroz amandmane, proceduralne primedbe i dopune dnevnog reda. U zapisniku sa sednice navodi se da je Obradović predstavio gospodina Kamena kao čoveka koji „ima težinu, ne pomera se lako i može dugo da stoji na istom mestu“, što su prisutni tada ocenili kao karakterološki opis kandidata. Naknadnom analizom ustanovljeno je da se isto može reći i za građevinski materijal, zbog čega je Ministarstvo građevinarstva pozvano da dostavi mišljenje o njegovoj eventualnoj političkoj upotrebi. Poseban problem predstavlja činjenica da se gospodin Kamen u pojedinim dokumentima vodi kao kandidat, dok se u drugim pojavljuje kao nosilac liste, a u jednom zapisniku kao „čvrst oslonac građanima“. Komisija nije uspela da utvrdi da li je reč o različitim fazama političkog razvoja ili o administrativnoj grešci. „Nama je najvažnije da je čovek predstavljen na vreme“, rekao je koordinator radne grupe. „Da li je kamen čovek, čovek kamen ili je to politička lista, utvrdiće se kroz dalji postupak.“ U međuvremenu je predloženo da se svi budući kandidati pre predaje potpisa fotografišu pored betonskog stuba, kako bi se odmah utvrdila eventualna sličnost.
Istoričari koji su učestvovali u radu komisije naveli su da se proročki kapacitet porodice Tarabić u ovom slučaju ne može posmatrati odvojeno od domaće političke tradicije. Za razliku od ranijih proročanstava, koja su se uglavnom odnosila na ratove, države, narod i velike istorijske promene, novo otkriće pokazuje da je savremeni naslednik sposobnost predviđanja prilagodio potrebama institucija. Tako se umesto pitanja ko će doći na vlast danas postavljaju pitanja ko će nositi listu, ko će biti kandidat, ko će stati iza kandidata i da li kandidat može da stoji samostalno. U tom smislu Boško je, prema mišljenju komisije, bio van svog vremena. Da je živeo nekoliko decenija kasnije, verovatno bi predvideo društvene mreže, blokade i konferencije za štampu, ali bi se i dalje čekalo da neko saopšti gde je Kamen. Jedan član komisije ocenio je da je naročito zanimljivo što je Obradović budućeg kandidata predstavio upravo u Skupštini, jer se time proročanstvo nalazi u instituciji, dok se institucija nalazi u proročanstvu. Zbog toga je predloženo da se stenogram sporne sednice zaštiti kao kulturno dobro i da se ubuduće svaka skupštinska najava kandidature automatski prosleđuje Republičkom seizmološkom zavodu, radi provere da li se među poslanicima nalazi neko ko je prethodno bio kamen.
Posle objavljivanja nalaza, iz nekoliko političkih krugova stigla je potvrda da se gospodin Kamen za sada neće oglašavati, jer je procenjeno da bi svaka izjava mogla biti protumačena kao politički stav, a kamen, prema važećim propisima, još nema pravo da glasa. Obradović se takođe nije izjašnjavao o svom proročkom poreklu, ali je potvrđeno da je upoznat sa zaključcima komisije. U Narodnoj skupštini će zbog toga biti formirana nova radna grupa koja će ispitati da li je moguće utvrditi poreklo još nekih kandidata, naročito onih koji su poslednjih godina pokazivali natprirodnu sposobnost da se pojave na televiziji neposredno pre izbora. Za gospodina Kamena postupak će biti nastavljen kada se dostavi dokaz o prebivalištu, izvod iz matične knjige rođenih i saglasnost za obradu podataka. Dokumentacija se trenutno nalazi kod sekretara odbora, a kamen je vraćen u dvorište.
Danas smo nas svo troje iz redakcije Zicer bili u poseti novootvorenoj renomiranoj firmi neobičnoj na našim prostorima i razgovarali sa vlasnikom i glavnim tehnologom Džehenemare Đet Miloje, dakle sa Đetom Milojem.
Ispričao nam je živopisnu priču o svom odlasku iz rodnih Opličića u Hercegovini u trbuhom za kruhom prema Americi, ali se odlazak srećom zakomplikovao već u luci Ploče gde je trebao da se ukrca za Njujork i promašio brod.
– Nisam ni znao da sam na pogrešnom brodu dok nakon šest mjeseci plovidbe nisam sišao u neko pristanište đe je sve pisalo na arapskom. Nisam znao arapski niti bilo koji strani jezik, ali sam makar toliko – da se u Njujorku priča engleski koji se piše latinicom znao.
Da skratimo, Đet Miloje ne zna gdje se tačno iskrcao, ali zna da je došao u Кuvajt, u selo Al Vafra i zaposlio se kod jednog domaćina da mu čuva kamile.
I tako nakon par godina Miloje je naučio arapski, a gazda je stekao u njega povjerenje i dao mu posao domaćina imanja. Pošto je posao domaćina bio vezan uglavnom za kuću i okućnicu tu se i gazdina kćerka zaljubila u naočitog Čapljinca i nakon nekog vremena se udala za njega i nasledila očevo imanje.
Na imanju je kasnije nađena nafta i Miloje je sada milijarder koji poseduje između ostalog dva sprata Bjur Кalife (ili Mia Кalife, ne znamo tačno jer nismo pravi novinari, a i ne koristimo gugl), trista kamila i nekoliko zlatnih Rols Rojsova.
Кako je došao na ideju da otvori džehenemaru:
– Iskreno da vam kažem ja sa svojih 147 godina ne znam đe bijem od bijesa, sahranio sam dvanaest žena i evo proljetos se oženio jednom manekenkom iz Holandije. Pošto para imam viška onda smišljam budalaštine koje su dozvoljene zakonom, pravim džem od pokvarenih šljiva sa dodatkom srpskog autošovinizma, hrvatske povijesti i bošnjačkog autohtonizma – koji sam nazvao džehenem jer ukoliko samo lizneš to ti je karta za džehenem.
E sad, kako je to zakonski dozvoljeno? Pa samo napišeš na teglu sitnim slovima da to nije prehrambeni proizvod i to je to, time se lišavaš i sanitarne inspekcije koja nema šta da traži u mojoj organskoj džehenemari.
Svim šljivarskim krajevima sam rešio problem propadanja šljive, pogotovo čačanke rodne i požegače jer otkupljujem čak i ono što se lani pokvarilo.
Naše proizvode plasiramo na tržište EU, RF, SAD, Кucure, Zmajeva, Stepanovićeva, Ruskog Кrstura, Crvenke i Кljajićeva. Pokušali smo da distribuiramo u Novom Pazaru, ali im je smetao naziv. Ipak su nam ponudili neke besplatne knjige koje smo odbili jer da sam htio da učim bio bi žandar u Čapljini, a ne truli bogataš.
Кada pošaljemo otkupljivače u okolinu Čačka oni su u obavezi da što je više puta moguće njihove plodove nazivaju Požegačom, a u Požegi, Požezi, kako se već pravilno kaže, u obavezi su da šljivu zovu Čačankom, to je čisto zbog lošesusedskih odnosa.
U planu smo da nabavimo i destileriju u kojoj ćemo od već gotovog džehenema peći rakiju Džehenemovaču koju ćemo držati u buradima u kojima je odlagan radioaktivni otpad.
Inače naša farma kamila u Brđanima kod Gornjeg Milanovca se takođe širi i planiramo da u budućnosti svaki Srbin dobije kamilu i leteći ćilim, a svako dete koje se upiše kod matičara kao Aladin imaće doživotnu stipendiju od fonda Miloje i trule kamile DOO.
Podršku u smislu objekata, sirovina i sirovina (tu mislim na radnike) dobili smo od republike Srbije, dakle mi nemamo nikakve troškove u sledećih 5 godina i nismo imali ulaganja i zato možemo kvalitetno da se zajebavamo na račun države.
P.S.
Inače nedavno sam tužio nekog nikogovića sa tvitera, pisao sam i Elonu Masku jer mi je taj neki ukrao identitet, suđenje je završeno tako da sam morao da isplatim tome lopovu osam milijardi Eura jer se sudija zbunio i presudio da Đet Miloje mora isplatiti Đetu Miloju, taj što treba isplatiti ispadoh ja. Nema veze, greške se dešavaju, sve što se može parama platiti je džaba štono kažu.
Putin: Pozdrav vama gospodine Aleskandre Vučiću Vučić: Poštovanje Vladimire Vladimiroviću, kako ste? Putin: Hvala na pitanju odlično sam. Vučić: Da pređemo na konkretnu temu. Razgovarali smo sa gospodinom Lavrovom i oko naših odnosa i oko cene gasa. Putin: Da, verovatno vam je rekao da ćemo vam isporučiti dovoljnu količinu gasa po dogovorenoj niskoj ceni ali bez ugovora Vučić: Zašto bez ugovora? Putin: Pa, ukoliko izgubite izbore mi ne želimo da prozapadnim snagama u Srbiji koje su za sankcije Rusiji dajemo jeftin gas. Mi imamo informacije da bi opozicija dolaskom na vlasti odmah uvela sankcije Rusiji i vojno podržala Ukrajinu. Zbog toga mi ćemo verovatno prekinuti isporuke gasa i blokirati isporuku gasa iz Azerbejdžana preko Turskog toka. Vučić: Razumem vas i vašu logiku. Putin: Drago mi je da me razumete. Treba da razumete da nam nije bilo prijatno što ste primili Zelenskog u posetu i što ste išli u Ukrajinu iako smo svesni okolnosti. Vučić: Sasvim vas razumem ali morate shvatiti delikatnu situaciju u kojoj je Srbija. Pretili su nam sa Zapada obojenom revolucijom a protesti prošle godine su bili prva faza obojene revolucije. Da bismo smanjili pritisak na nas pristali smo na Zelenskog. Putin: To je jasno. Vučić: To je bio način i da izbegnemo uvođenje sankcija Rusiji… Putin: Sve nam je bilo jasno i da ste pod pritiskom obojene revolucije i da vas ucenjuju na više načina i to je u moje ime i izjavio Lavrov tada kad se i desila poseta Zelenskog Beogradu Vučić: Hvala na razumevanju. Putin: Mi imamo informacije da BND finansira i kontroliše tu Studentsku listu i da oni žele ukoliko pobede na izborima da vam isporuče milion migranata iz Nemačke i EU zato što su prvo stupili na tlo Srbije a potom da počne kopanje Litijuma koji je neophodan Nemačkoj autoindustriji. Njihov plan je da se ekonomskom šok terapijom devalvira dinar i da Srbija mora da dozvoli kopanje litijuma i da budzašto pokupuju zemlju, fabrike i nekretnine. Oni žele da isteraju i Rusiju i Kinu iz Srbije. Vučić: Većinu toga mi znamo ali hvala na informacijama. Putin: Da li ti treba neka pomoć iz Rusije. Vučić: Hvala nije potrebno samo sam želeo da se čujemo i dogovorimo oko gasa. Putin: Dobro, ako je tako onda hvala na razgovoru. Vučić: Hvala vama gospodine predseedniče jer imate razumevanje za našu poziciju i spremni ste da nam pomognete. Putin: Prijatno i želim vam uspeha na izborima i svega dobroga. Vučić: Hvala na svemu i na lepim željama.
Studenti dokazali da je Vučić ukrao 2 miliona i sto hiljada glasova na poslednjim predsedničkim izborima, a dokaze će izneti tužilačka policija posle ovih izbora, kad Vučić ponovo ukrade dva miliona i sto hiljada glasova i kad svima bude jasno da su studenti ubedljivo pobedili.
„Tada će svima biti jasno da smo ubedljivo pobedili“, objasnili su studenti, uz napomenu da će dokaze izneti tužilačka policija. Ko čini tu policiju i kada će početi da radi, za sada se ne saopštava, kako Vučić ne bi saznao da ga istražuju.
Na pitanje zašto dokaze o prethodnim izborima ne objave pre narednih, predstavnik studenata odgovorio je da bi to bilo preuranjeno. „Potrebno je da se krađa ponovi pod istim uslovima. Nauka traži proverljivost rezultata.“
Prema njihovoj računici, ukoliko Vučić i ovog puta osvoji oko dva miliona i sto hiljada glasova, to će biti konačan dokaz da je svih dva miliona i sto hiljada ukrao. Ako osvoji više, biće jasno da je krao još više. Ako osvoji manje, biće jasno da nije uspeo da ukrade dovoljno.
Studenti su zato pozvali građane da izađu na izbore i pruže im priliku da pobedu dokažu odmah pošto budu objavljeni rezultati poraza.
Listen to this article
