Na konkurs za radno mesto u gradskoj biblioteci u Čačku, javio se, između ostalih, i Boško Obradović, lider pokreta „Dveri“. Kako je pre toga dugo godina radio u ovoj ustanovi, ovaj bivši poslanik je mislio da neće biti problema sa vraćanjem na staro radno mesto. Međutim, iz biblioteke su ga – odbili!
– Ne znam šta na ovo da kažem, još sam u šoku – kaže nam na telefon gospodin Obradović. – Ovde sam se više prijavio zbog penzionog i socijalnog, sad kad više nisam poslanik. A ovaj posao imam u malom prstu, i stvarno ne vidim razlog da me ne prime nazad. Ali i ovo pokazuje koliko je duboko Vučić pustio svoje pipke svuda. Za opozicionare u ovoj zemlji nema više posla ni u biblioteci!
Sa druge strane, iz biblioteke odlučno odbijaju da se radi o politički motivisanoj odluci:
– Ma nema ni govora o tome. Niko nas nije zvao. Ali jednostavno, čovek je neviđeni baksuz. Svuda gde je bio, to se raspalo. Evo, Dveri srpske, Savez za Srbiju, pa onda druge opozicione koalicije, protesti, lokalne vlasti i da ne zaboravimo kao je upropastio Radulovića koji je sada postao ravnozemljaš… Čim tu uđe Boško, to se raspadne ili se upropasti na drugi način! Kako je on otišao iz biblioteke, nama je krenulo. Preselili se u novu zgradu, dobili dosta doniranih knjiga, ljudi postali mnogo disciplinovaniji u vraćanju knjiga… Nije da smo sujeverni, ali vidimo da tu ima nešto! Neka je Bošku sva sreća ovog sveta, ali ne bismo da rizikujemo – zaključuje se u pisanom odgovoru Gradske biblioteke u Čačku.
Naučnici zbunjeni. Genetičari ne veruju sopstvenim očima. Šipovo u šoku.
Američka kompanija za genealoška istraživanja „AncestryDNA“ objavila je rezultate koji su potresli dva kontinenta, četiri rijaliti programa i jedan stočni sajam u Mrkonjić Gradu.
Donald Džon Tramp i Ilija „Zmaj od Šipova“ Grahovac – srodnici su po krvi.
Sve je počelo kada je Zmajeva nevenčana supruga Emira, koja već godinama živi u Americi, slučajno naletela na Trampov porodični rodoslov u jednoj knjižnici u Njujorku. Tamo, između žutih stranica i pečata „vlasništvo grada“, stajalo je ime: Katarina Grahovac, r. Šipovo, 1854. Trampova prababa. Po majčinoj liniji, naravno – jer po očevoj liniji vodi poreklo od Nemaca, a ovo je ipak malo egzotičnije.
Ista ona Katarina čija je sestra Mileva ostala u Šipovu, udala se za nekog Iliju Grahovca starijeg, i dala život lozi koja će jednog dana iznedrit čoveka sposobnog da tri sata drži govor na sahrani bez beleški, bez vode i bez jasnog povoda.
Dakle: iste prababe. Iste krvi. Isti geni.
Kada su Zmaju saopštili vest, bio je na njivi.
– Jeste li normalni?! – viknuo je, spustivši vile. – Pa ja sam znao! Ja sam oduvijek govorio da imam nešto kraljevsko u sebi!
Upitan da li misli da i Tramp ima nešto kraljevsko u sebi, Zmaj je zastao, pogledao u daljinu i rekao:
– On ima pare. Ja imam karakter, a imam i pare. Al’ smo isti, brate. Isti.
Stručnjaci koji su proučavali DNK oba muškarca navode zastrašujuće podudarnosti:
1. Kosa. Oba imaju kosu koja funkcioniše po vlastitim pravilima, nezavisno od fizike, logike i vremenskih uslova.
2. Odnos prema medijima. Tramp drži konferencije za štampu. Zmaj drži govore na sahrananama. U oba slučaja publika ne može da ode.
3. Sudski dosije. Nije bitno koliko je tačno. Bitno je da postoji i da je bogat.
4. Nevenčane supruge. Tramp je imao tri venčane. Zmaj ni jednu. Ekonomičniji pristup istom problemu.
5. Neprijatelji. Trampovi neprijatelji su globalna elita, duboka država i CNN. Zmajevi neprijatelji su komšija Perica, opština Šipovo i jedan sudija u Mrkonjić Gradu.
6. Tvrdnja da su najveći. Tramp tvrdi da je najveći predsednik u istoriji Amerike. Zmaj tvrdi da je najveći čobanin u istoriji Balkana. Niko od njih ne raspolaže dokazima. Nikoga od njih to ne uznemirava.
Trampov portparol nije hteo da komentariše vest, ali izvori bliski Beloj kući tvrde da je predsednik, nakon što mu je pokazana fotografija Zmaja, rekao:
– Tremendous guy. Big, strong. He loves his cattle. I love my cattle too – well, I love steaks, which is basically the same thing.
Zmaj je na ovo odgovorio:
– Vidi, čovjek zna šta je dobro meso. Nije glup.
Šipovo je, inače, u potpunom haosu. Predsednik opštine sazvao je vanrednu sednicu. Tema: da li Šipovo sada postaje „rodno mesto američke predsedničke loze“ i može li se to iskoristiti za EU fondove.
Jedan odbornik predložio je da se postavi tabla na ulazu u grad: „Šipovo – odakle potiču Trampovi.“
Drugi odbornik je primetio da bi to možda trebalo da stoji na izlazu iz grada, zbog turista.
Sednica još traje.
Na kraju, jedan novinar je Zmaju postavio logično pitanje: da li planira da kontaktira svog dalekog rođaka u Vašingtonu?
Zmaj je odmahnuo rukom.
– Šta ću ja njemu? Čovjek ima problema ko i ja – svako mu nešto sudi, svako mu nešto smešta, a on samo hoće da radi svoje. – Kratka pauza. – Jedina razlika je što on ima Ameriku, a ja je nemam i ne treba mi, taman mi je dali na tacni.
Pa onda, posle kraćeg razmišljanja, dodao:
– Ipak, Šipovo je ljepše.
Redakcija zicer.org stoji iza ove vesti onoliko čvrsto koliko Zmaj stoji iza svojih govora.
BEOGRAD – U toku su ozbiljni pregovori između Vesna Pešić i našeg satiričnog portala Zicer oko prodaje njenog naloga na mreži X.
Prema informacijama s kojima raspolažemo, a raspolažemo sa svim informacijama u vezi ovog transfera jer ga mi vodimo, Pešić je načelno pristala na prodaju, ali je priznala da nije sigurna kolika je tržišna vrednost njenog digitalnog identiteta.
„Ne znam koliko to vredi, ali znam da ima istorijsku težinu“, navodno je izjavila tokom pregovora, dodajući da joj ne smeta što bi nalog nakon preuzimanja postao satirični i integrisan u redakciju Zicera.
Kao avans za ozbiljnost ponude kroz šalu je zatražila dve gajbe Vinjaka Rubin, uz obrazloženje da „da pregovori sa Zicerom moraju biti u duhu Zicera“.
Redakcija Zicera reagovala je promptno i već narednog sata poslala paket brzom poštom, uz napomenu da je sadržaj osiguran „u slučaju političkih potresa tokom transporta“.
Kurir koji je dostavio pošiljku izjavio je da je na paketu stajalo upozorenje „lomljivo – nacionalni interes“.
Pregovori su trenutno ušli u drugu fazu, u kojoj se razmatraju tehnički detalji, uključujući pitanje da li će profil nastaviti da objavljuje ozbiljne stavove, satiru ili „hibridni model koji zbunjuje i jedne i druge“.
Redakcija Zicera smatra da je reč o istorijskoj prilici.
„Kupovina postojećeg političkog naloga je ekološki prihvatljivija od pravljenja novog – smanjuje digitalni otpad i štedi vreme“, rekao je glavni urednik redakcije, koji je želeo da ostane anoniman.
Nezvanično se razmatra i opcija da profil zadrži originalni stil objava, ali sa sitnom napomenom na dnu: „Ovo je sada satira, ali ne garantujemo da je ranije bilo drugačije.“
Vesna Pešić je zadovoljna tempom isporuke avansa i posebno impresionirana činjenicom da su gajbe stigle neoštećene.
„To govori o ozbiljnosti kupca“, izjavila je Pešićeva prilikom prijema avansa.
Ako se dogovor postigne, ovo bi mogla biti prva prodaja političkog naloga u regionu gde kupac otvoreno planira da ga koristi isključivo za humor, dok prodavac zadržava pravo da tvrdi da je sve to „ionako bilo pogrešno shvaćeno“.
ZAGREB/BEOGRAD — Hrvatska medijska mašinerija pokrenula je operaciju bez presedana u povijesti novinarstva – potpunu blokadu fotografije na kojoj se vidi poznati hrvatski pjevač Toni Cetinski kako se rukuje, osmjehuje, pa čak i – prema nezavisnim svjedocima – sjedi nasmijan sa ispružena tri četnička prsta zagrljen sa srbijanskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem.
Fotografija, za koju se ne zna gdje je nastala, kada je nastala, potresla bi, prema riječima upućenih izvora koji su zamolili za anonimnost, „same temelje hrvatskog identiteta.“
GDJE SU NESTALE FOTOGRAFIJE?
„Pretražio sam Google, Bing i čak Yahoo — nije bilo ništa,“ izjavio je za Zicer naš specijalni izvještač koji je proveo punih sedamnaest minuta istražujući slučaj. „To samo po sebi govori sve.“
Urednici Jutarnjeg lista, Večernjeg lista, Indexa i portala koji su u međuvremenu možda i ugašeni odbili su komentirati nepostojanje fotografije na internetskim pretraživačima. „Nemamo što komentirati,“ rekao je jedan urednik, što naši analitičari tumače kao direktnu potvrdu urote.
TONI CETINSKI: MISTERIJA KOJA SE PRODUBLJUJE
Toni Cetinski, čiji je najveći hit „Ti si mi u krvi“ – što analitičari smatraju izuzetno sumnjivim naslovom u ovom kontekstu – nije odgovarao na upite. Njegovo šutanje je, prema stručnjaku kojeg smo konsultovali putem WhatsAppa, „glasnije od svih riječi.“
Poznato je da je Cetinski nastupao na raznim prostorima bivše Jugoslavije, što ga automatski čini osobom od interesa za sve zainteresirane strane, uključujući i naše čitatelje.
REAKCIJE SA SVIH STRANA
Strani analitičar kojeg nismo mogli identificirati, ali koji je rekao da „prati region“, upozorio je da bi fotografija, mogla „promijeniti mnogo toga.“
U Beogradu, izvor blizak izvorima koji su bliski vladi nije potvrdio ni demantirao da je Vučić ikada čuo pjesmu „Nek’ ti bude ljubav sva“.
ZAKLJUČAK KOJI SE SAM NAMEĆE
Zašto hrvatska mainstream medija ne objavljuje fotografiju koja kompromitira Cetinskog? Zašto Toni šuti? Zašto Google uporno ne pronalazi fotografiju?
Naši čitatelji su pametni. Izvući će zaključke sami.
Pratite Zicer za ekskluzivna otkrića o stvarima koje su se možda dogodile.
Prema istinitom svedočenju tviteraša Relje, Vuk Drašković je u jednom periodu svog života imao trip da je Dule Savić.
Pogledajte Reljino svedočenje:
U proleće 1998. pozvala me je Vesna Pešić i zamolila za diskreciju. “Vuk je dobio udarac u glavu i od tad misli da je Dule Savić” rekla mi je zabrinuto. Prvo sam mislio da me neko zajebava, pa izvređah Vesnu, koja me je još sočnijim uvredama ubedila da je ozbiljna. Nisam znao zašto mene zove, jer iako jesam doktor fudbala, nisam doktor kakav je njemu bio potreban. Ipak, rešio sam sa odem u njegovu kuću na Košutnjaku. Bio je neki sunčan dan, pa me je Dule, pardon, Vuk, dočekao u dvorištu zajedno sa zabrinutom Danom i još par ljudi. “Ovako je bilo svaki dan u Kanu” rekao je s osmehom, implicirajući da je proveo četiri godine kao devetka istoimenog kluba sa Azurne obale. Pomislio sam da bi neka vrlo specifična pitanja o utakmicama ili dešavanjima iz karijere mogle da ga dozovu pameti, pa sam se dobro spremio, a nije bilo nekog naprednog interneta, i našao neke podatke o utakmicama iz cele njegove karijere. “Ko te je čuvao u onom derbiju na JNA kada si dao dva gola glavom” upitao sam ga kao da zaista pričam sa njim. Šokirao me je njegov brzi odgovor “ona pičketina Rešad Kunovac” rekao je sa iskrenom mržnjom prema njemu. Zaista, Kunovac je igrao flaster na Duletu tada i, sada sam već bio uplašen i zaintrigiran. Sledeća taktika su bila deca. Vuk i Dana ih nisu imali, a Dule i njegova žena jesu. “Gde su ti klinci” upitah onako kao usput Vuka udubljenog u ulogu čuvenog fudbalera Njegovo lice se ozarilo, zagrlio me je, odvojio od ostatka prisutnih, kao da ne želi da ostali čuju: “Vidi, mali Vujadin, mislim da će biti golgeter na ćaleta, znaš kako igra, ej” govorio je kao da u “svom” sinu zaista vidi budućeg asa i dodao “ako se do 14. ne profiliše kao vrhunski talenat, daću ga ja kod Mike Aleksića na časove glume, lep je kao lutka i ima talenta” pričao je Vuk u dahu Vratismo se među ljude i Drašković je primetio fotoaparat oko mog vrata, koji sam uvek nosio ne bih li ovekovečio nešto čemu prisustvujem a moglo bi da bude zanimljivo. “Ajde siso grobarska, slikaj staru kajlu, da vide da nisam za staro gvožđe” govorio je dok je savršeno pimpovao loptu Tako je nastala ova fotografija. Eskaliralo je kada je Vuk krenuo da tera Danu na snimanje emisije “Dok Anđeli spavaju” – “budalo, čeka te jedan Vladeta Jerotić” Tada je morao da primi injekciju za uspavljivanje, a osvestio se koji dan kasnije, samo se probudivši kao Vuk, ponovo
U proleće 1998. pozvala me je Vesna Pešić i zamolila za diskreciju. “Vuk je dobio udarac u glavu i od tad misli da je Dule Savić” rekla mi je zabrinuto. Prvo sam mislio da me neko zajebava, pa izvređah Vesnu, koja me je još sočnijim uvredama ubedila da je ozbiljna.
Brisel potvrdio: Izbočina na dnu bazena je grobnica. Cetinski tražio da se lokacija preimenuje u „Cetinski Memorial Park“
Nakon što je glazbenik Toni Cetinski uzburkao regionalnu javnost izjavom da otkazuje koncert u Novom Sadu jer je SPENS navodno bio logor u kojem su mučeni hrvatski „branitelji“ — a ne, kako zlonamjerni jezici tvrde, zato što nije prodao dovoljno karata — Europska unija odmah je reagirala i pokrenula hitnu istragu.
Briselski tim stručnjaka, sastavljen od jednog stoljetnog birokrate, dva prevoditelja i jednog čovjeka čiji posao nitko točno ne zna, stigao je na SPENS s punom opremom: upitnikom na 47 stranica, tri identične olovke i nalogom za „temeljitu provjeru terena“.
Do ključnog otkrića došlo je posve slučajno.
Birokrata Ivan-Werner Klaushammer (63), koji je, prema izvorima bliskim istrazi, „samo htio baciti pogled na bazen“, upao je u isti. Nakon što su ga izvukli, Klaushammer je uzbuđeno izvijestio da je „na dnu napipao nešto čvrsto i povijesno značajno“.
Forenzički tim je potvrdio: radi se o grobnici.
Daljnjom analizom utvrđeno je da je izbočina zapravo grobnica Tonija I, prvog hrvatskog kralja, za kojeg se do sada nije znalo ni da je postojao, ni da je bio kralj, ni da se zvao Toni. Povjesničari su šokirani, ali „u principu ne isključuju ništa“.
Cetinski je vijest primio s dostojanstvom. Iz njegova se ureda odmah oglasio priopćenjem u kojem stoji da je „oduvijek osjećao duhovnu vezu s tim prostorom“ i da mu je „žao što su karte bile toliko jeftine da ih nitko nije kupio, ali eto, povijest ima svoje razloge“.
Gradonačelnik Novog Sada pozvao je Cetinskog da ipak dođe, ovaj put besplatno, „barem da oda počast pretku“. Cetinski je odgovorio da razmišlja, ali da najprije treba provjeriti „je li tamo siguran za jednog Hrvata“.
Brisel je u međuvremenu pokrenuo proceduru za zaštitu lokaliteta kao „baštine od europskog značaja“. Prema posljednjim informacijama, sredstva za zaštitu bit će odobrena za 11 do 17 godina.
Bazen je i dalje zatvoren. Izbočina je i dalje tamo.
Zicer.org podsjeća čitatelje da je ovo satirički tekst. Svaka sličnost s osobama, izjavama i logikom stvarnih događaja je, nažalost, potpuno namjerna.
Jedini list koji zna šta će se desiti pre nego što se desi
Broj 1, Sveska I
🔮 ★ 🔮
Cena: Vaša sudbina
OTKRIVENA TAJNA SRBIJE:
Vučić je čarobnjak
Dekade prećutkivane istine najzad izlaze na svetlo dana
Piše: Naš dopisnik iz Paralelnog Svemira | Ilustracije: Zvezdano nebo iznad Beograda
☽ ✦ ⊛ ✦ ☾
Godinama su politički analitičari, novinari i obični građani lomili glavu nad jednim te istim pitanjem: kako jedan čovek može toliko tačno da predvidi svetske katastrofe, epidemije, revolucije i pobede saveznika — i to uvek s tačnošću od sto odsto? Odgovor je, dragi čitaoci, bio ispred naših očiju celo vreme. Aleksandar Vučić je čarobnjak.
Ne metaforički čarobnjak, ne politički mag — pravi, istinski, školovani čarobnjak sa kristalnom kuglom, grimoarima i, prema pouzdanim izvorima bliskim Predsedništvu, najmanje jednim crnim mačkom koji se slobodno šeta holovima Palate Srbija.
Proročanstva koja su odjeknula kroz vekove
Podsetimo se samo nekih od njegovih neverovatnih predskazanja. Godinama pre nego što je COVID-19 uopšte stigao do Srbije, predsednik je upozoravao da „dolaze teška vremena.“ Teška vremena su zaista došla. Slučajnost? Mi u redakciji Vradžbina to odbijamo da verujemo.
„Dolaze teška vremena“ — izrekao je predsednik. I zaista su došla. Ko bi rekao osim nekoga ko TO ZNA.
Kada je počeo Treći svetski rat — ili ono što stručnjaci zovu „globalna geopolitička destabilizacija,“ a predsednik naziva „onim što sam oduvek govorio da će se desiti“ — Vučić je bio prvi koji je izašao pred kamere sa izrazom čoveka koji ni malo nije iznenađen. Jer nije bio. Jer je znao. Jer je čarobnjak.
Studentski protesti: predviđeni iz svemira
Posebno mistično poglavlje u Vučićevoj čarobnoj karijeri predstavljaju studentski protesti koji su potresli Srbiju. Naši istraživači su pažljivo pregledali sve njegove govore unazad petnaest godina i pronašli rečenice koje — ako se čitaju naopako, svaka treća reč, „mladost Srbije“ — nedvosmisleno predskazuju da će mladi jednog dana izaći na ulice.
Nije li to neverovatno? Čovek je znao. Rekao je, simbolično, kroz koprenu ezoteričnog znanja dostupnog samo posvećenima: „Srbija ide napred.“ A kuda idu svi koji idu napred? Na ulicu. Koje ulice? Sve ulice. Uključujući i one na kojima se protestuje. Quod erat demonstrandum.
! UPOZORENJE !
Ukoliko vam predsednik kaže „sve će biti dobro“ — odmah kupite konzerve hrane i sveće. To su kodne reči.
Orban i tajna bratska veza dvojice čarobnjaka
Mnogi se pitaju zašto predsednik uvek predviđa pobedu Viktora Orbana na mađarskim izborima. Odgovor je jednostavan: obojica su pohađali isti tajni seminar čarobnjaka u Budimpešti 1987. godine. Tema seminara bila je „Demokratija i Tamna Umetnost: Kako Uvek Pobediti.“ Sertifikati su uručeni u ponoć, pri svetlosti sveća, a predavač je bio misteriozni starac samo po imenu „El Profesore.“
Otuda ona nepogrešiva sigurnost s kojom Vučić najavljuje Orbanovu pobedu mesecima unapred, dok analitičari još melju o brojkama i anketama. On ne prati ankete. On jednostavno ZAN.
Registar pohvaljenih i prokletih
No, najstrašniji dar — ili prokletstvo, zavisno od ugla gledanja — jeste ono što narod već tihim glasom naziva: Vučićeva kletva pohvale. Mehanizam je sledeći: predsednik pohvali nekoga ili nešto, i ta osoba ili stvar neizbežno doživi peh, pad ili spektakularni debakl. Naša redakcija sastavila je delimičan registar žrtava:
⚡ Tabela Pohvaljenih i Njihovih Sudbina ⚡
Srpska ekonomija „Najbrži rast u regionu!“ Inflacija. Odmah.
Određeni sportista „Ponos nacije!“ Povreda kolena sutradan
Jedan most „Remek-delo inženjerstva!“ Pukla cev ispod njega
Lokalni funkcioner „Budućnost stranke!“ Nestao iz javnog života
Kompanija koja ulazi u Srbiju „Istorijska investicija!“ Povukla se „iz poslovnih razloga“
Nebo iznad Beograda „Lep je danas dan!“ Kiša za 20 minuta
Region „Hrvatima želim sve najbolje“ Zemljotres zaljulja Hrvatsku poruši desetak gradova
Naučnici sa Instituta za Paranormalnu Politikologiju (koji je osnovan prošle godine, u podrumu jednog doma u Zemunu) tvrde da je verovatnoća ovakvog niza slučajnih podudaranja jedna prema deset triliona. Dakle, nije slučajnost. To je kletva. Živa, aktivna, državna kletva.
„Ne daj Bože da te predsednik pohvali pred kamerama. Zovi odmah advokata i proveri osiguranje.“
Šta narod može da učini
Stručnjaci za zaštitu od predsedničke pohvale (nova i brzorastuća profesija) savetuju sledeće korake svima koji se nađu u opasnoj zoni Vučićeve javne pohvale: odmah napustiti ceremoniju, promeniti telefonski broj, ukloniti se s društvenih mreža na period ne kraći od četrdeset dana i konsultovati se sa vračem ili, alternativno, sa nekim iz opozicije koji ionako živi u stalnom stanju prokletstva pa je razvio imunitet.
Neke javne ličnosti su, po neproverenim izvorima, počele da plaćaju lobiste isključivo u svrhu jednog zadatka: da obezbede da ih predsednik ne pohvali. „Samo neka ćuti o meni, molim te,“ rekao je navodno jedan biznismen, „od kad me je nazvao ‘stubom privrede’ ne mogu da prodam ni parče hleba.“
Redakcija napominje da se ovaj tekst nalazi na satiričnom portalu zicer.org i da predsednik Vučić, koliko nam je poznato, nije zakonski registrovani čarobnjak. Što naravno ne znači da nije čarobnjak.
Epilog: Treći svetski rat i šta dalje
Dok pišemo ove redove, predsednik je upravo izašao pred javnost sa izjavom da „Srbija želi mir i stabilnost, te da neće biti Trećeg svetskog rata“ U redakciji smo odmah pozvali svu rodbinu. Bolje biti siguran.
Istorija će jednog dana odati zasluženu počast ovom čoveku — proročanskom, mističnom, nekada neshvaćenom državniku koji je video ono što drugi nisu mogli ni da zamisle.
Što se nas tiče, ostajemo na oprezu, sa svećama pri ruci, konzervama u ostavi i jasnom svešću da živimo u zemlji čiji predsednik, svake večeri pre spavanja, verovatno gleda u zvezdano nebo i šapuće: „Video sam. Znao sam. Rekao sam.“
★ ⊛ ★ ⊛ ★
Vradžbine su satirični list. Svi likovi i događaji, osim onih koji su se zaista desili, izmišljeni su u satirične svrhe. Svaka sličnost sa stvarnim čarobnjacima je isključivo slučajna i, u skladu sa temom ovog teksta, verovatno nije slučajna.
Zagreb, 2026. – Na jučerašnjem simpoziju „Gdje smo ostavili Tomislava?“ ugledni povjesničar dr. sc. Trpоmir Vedrić iznio je dugoočekivane rezultate petnaestogodišnjeg istraživanja o zagonetkama koje muče hrvatsku historiografiju: gdje su grobovi hrvatskih kraljeva?
„Dakle,“ počeo je dr. Vedrić, odmjeravajući publiku pogledom čovjeka koji ima puno toga za reći, ali malo toga što će vam biti drago čuti, „situacija je sljedeća.“
Kosti kralja Zvonimira – prema najnovijim nalazima – odnjeli su Osmanlije. Koje Osmanlije, točno? „Neke Osmanlije,“ precizirao je dr. Vedrić. Kada? „Otprilike tada.“ Kamo? „Tamo negdje.“ Istraživanje je financirano iz EU fondova u iznosu od 2,3 milijuna eura.
Kosti Petra Krešimira IV. ravukle su, pak, cuke. Ovo je, kako je dr. Vedrić naglasio, „znakovito iz više razloga.“ Na pitanje iz publike koji su to razlozi, dr. Vedrić odgovorio je da će to biti tema sljedećeg simpozija, koji će se održati 2031. godine, također financiran iz EU fondova.
Ostatak – i tu je publika utihnula – pomiješali smo sa srpskim.
Nitko nije pitao kako.
Nitko nije pitao kada.
Nitko nije pitao zašto nismo to primijetili na vrijeme.
Jer postoji neka granica stida koju i Hrvati poštuju.
Ето, јадни, а Србима се Османлије нису десиле па хахаха
Nakon predavanja, novinar Jutarnjeg pokušao je doznati hoće li država poduzeti nešto kako bi se preostale kosti razdvojile, na što je ministar kulture odgovorio da je „to izuzetno kompleksno pitanje koje zahtijeva međudržavni dijalog, stručne konzultacije i, prije svega, stabilnu vladu.“
Dodao je da Hrvatska trenutno nema ni jedno od navedenog, ali da je optimist.
Dr. Vedrić završio je predavanje rečenicom koja će, sudeći po reakcijama prisutnih, ući u anale hrvatske znanosti:
„Zaključno: imali smo kraljeve. Imali smo i kosti. Negdje između toga – zakazali smo kao civilizacija. Ali bitno je da imamo autocestu do Dubrovnika.“
Pljesak je bio dug i pomalo neutješan.
Simpozij je sponzorirala tvrtka „Groblje d.o.o.“ iz Splita, koja nudi povoljne pakete za narod bez jasnog povijesnog identiteta.
Teheran/Beograd, 1. mart 2026. – U potezu koji je šokirao geopolitičke analitičare širom sveta, Islamska Republika Iran saopštila je da će novi vrhovni vođa biti niko drugi do Maja Gojković, dugogodišnja srpska političarka, bivša predsednica Skupštine i osoba poznata po tome što nikada ne propušta priliku da se nađe na naslovnim stranama.
Gojkovićeva je navodno prihvatila poziciju nakon kratkih pregovora, uz samo jedan uslov: da ceremonija inauguracije bude direktno prenošena na RTS-u u udarnom terminu.
„Reforma je neophodna“, rekla je buduća ajatolahica na konferenciji za novinare, pojavivši se u kombinaciji burke i karakteristične frizure koja je, prema izvorima bliskim iranskom Savetu čuvara, „izazvala zbunjenost, ali i poštovanje“.
Iranski zvaničnici naveli su da je presudni faktor bilo njeno bogato iskustvo u kulturnoj politici, posebno sposobnost da zabrani stvari za koje niko drugi nije ni znao da postoje.
Zapad, kako se i očekivalo, drhti. Brisel je sazvao vanrednu sednicu. Vašington nije mogao da dođe do komentara jer niko u Stejt departmentu nije uspeo da izgovori njeno prezime bez greške iz prvog pokušaja.
Što se tiče primedbe da je prethodni ajatolah bio lepši, iranski mediji su ovu izjavu označili kao „diplomatski incident“, dok su zapadni tabloidi već pripremili naslov: „MAJA MANJE FOTOGENIČNA OD HOMNEIJA?“
Haso je parkirao mercedes malo ukoso, kako to rade ljudi koji su navikli na veća parking-mjesta nego što ih domovina nudi. Švedske tablice blistale su na ljetnom suncu negdje u istočnoj Bosni, a Haso je izašao u laganoj košulji, onako kako se izlazi kada čovjek dolazi kao turist u zemlju iz koje je pobjegao.
Došao je zbog stećaka. Pročitao je negdje da su to „bosanski spomenici“, drevni, mistični, jedinstveni u svijetu. Njegova Bosna. Njegov identitet. Nešto što može da pokaže Šveđanima kada ga pitaju odakle je i šta je.
Prišao je prvom stećku.
Pogledao natpis.
Ćirilica.
Okrenuo se drugom. Ćirilica. Treći. Ćirilica. Počeo je da hoda brže, od spomenika do spomenika, kao da traži grešku u sistemu, kao da će jedan od njih biti drugačiji. Radoslav. Vladislav. Vukmir. Gojislav. Prijezda. Ime za imenom, uklesano u kamenu već šest, sedam stotina godina, i nijedno od njih nije bilo ono što je Haso priželjkivao da pronađe.
Sjeo je na travu.
Sunce je grijalo. Negdje je zujala pčela.
Haso je u glavi počeo da slaže slagalicu koja nikako nije htjela da se složi. Učili su ga u školi da su stećci bosanski. Bosanski su. To je činjenica. Ali ovi natpisi… ova pisma… ova imena… Sjetio se Erdogana, kojeg je gledao na YouTubeu i osjećao ponos. Sjetio se osmanske zastave koju je jednom okačio kao story na Instagramu. Sjetio se kako je navijao za tursku reprezentaciju na Evropskom prvenstvu, više nego za bosansku.
A onda se sjetio sultana.
I onoga što je sultan uradio posljednjem čovjeku koji je vladao narodom koji je podigao ove kamene spomenike.
Glava. Odvojena od tijela.
A on, Haso, u Švedskoj plaća pretplatu na turski Netflix.
Kući se vratio ćutke. Žena ga je pitala kako je bilo, rekao je „dobro“. Legao je. Nije mogao da spava. Ustao je, upalio računar, počeo da čita. Ugasio računar. Opet legao.
Drugog dana je počeo tiho da govori sam sa sobom. Žena je mislila da telefonira.
Trećeg dana ujutro, dok je pokušavao da zakopča košulju, shvatio je da su mu ruke okrenute prema leđima i da ne može da dohvati dugme. Stajao je tako nekih petnaest minuta.
Komšija koji ga je odvezao na psihijatriju rekao je da je Haso tokom vožnje mirno gledao kroz prozor i samo jednom nešto promrmljao. Nešto o ćirilici i mercedesu. Ili možda o mercedesu i sultanima. Komšija nije bio siguran.
Na prijemnom odjeljenju, kada su ga pitali kako se zove, rekao je „Huso“, pa zastao, i rekao „ili Husein“, pa opet zastao a u glavi su mu se nizala imena Radoslav, Vladislav, Vukmir, Gojislav, Prijezda…
Doktor ga je pregledao i zapisao: Pacijent je dezorijentisan, djeluje odsutno, ima teškoća sa identifikacijom ali je sposoban za fizički rad na baušteli.
Bila je to, pomislili bismo, najpreciznija dijagnoza koja je ikada zapisana u toj ustanovi.
BEOGRAD – Član Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Branko Ružić izjavio je da nova vlast u Srbiji jednostavno nije moguća bez SPS-a, jer bi, kako kaže, „to predstavljalo ozbiljan poremećaj istorijskog kontinuiteta, karmičke ravnoteže, kosmičkog poretka i kadrovskog rasporeda po dubini“.
Ružić je objasnio da je SPS spreman na svaku vrstu političke žrtve zarad stabilnosti države, uključujući i saradnju sa opozicijom, studentima, bivšom opozicijom, budućom opozicijom, kao i sa onima koji još nisu sigurni da li su vlast ili opozicija.
„Ako Vučić izgubi izbore, SPS će biti most. Ako Vučić pobedi, SPS će opet biti most. Ako se izbori ponište, SPS ostaje most u rekonstrukciji“, rekao je Ružić, naglašavajući da je partija „uvek na pravoj strani istorije, bez obzira gde se istorija trenutno nalazi“.
„Mi smo vlast još od 1945. godine. To nije politička odluka, to je karma. A karma, kao što znate, ne podleže izborima“, zaključio je Ružić, dodajući da je SPS spreman da prihvati svaku novu vlast „pod uslovom da ta nova vlast prihvati SPS“.
Na kraju je zaključio rečenicom koja je, prema ocenama analitičara, već ušla u političku liriku:
„Svi se menjaju, samo mi ostajemo. Mi stojimo postojano kano klisurine.“
U SPS-u navode da je u toku izrada novog programskog dokumenta pod radnim nazivom: „Večno učešće u vlasti – teorija i praksa od 1945. do beskraja“
Listen to this article
