Ovih dana je ostala bez svoje emisije jedna od urednica programa Radio Televizije Vojvodine. Ona je dala izjavu za Zicer ali je želela da ostane anonimna(ime poznato redakciji) nadajući se da će je ipak zbog kvaliteta njenog rada vratiti nazad na posao.
– Kada je TV B92 ostao bez Soroševih para, Veran nam je rekao da ćemo morati da se snalazimo sami kako znamo i umemo. Ipak, nekima od nas je pomogao da pređemo na RTV. Tamo su nas dočekali toplo i prijateljski. Zahvaljujući Pajtiću i Dinku Gruhonjiću, odmah smo nastavili sa radom. Emisije koje smo nastavili raditi na RTV-u su autorske i već su se emitovale prethodno na B92, tako da nije bilo potrebe smišljati novi koncept niti naziv emisija. – objašnjava anonimna bivša urednica RTV-a.
– Sasvim sam sigurna u svoj kvalitet i kvalitet svoje emsije. Problem je sada što su nas stavili na stend baj i plata nam ne ide. Šta ja sad da radim? Kako da se izdržavam? – pita se ova anonimna urednica.
– Neki mediji su zlonamerno objavili naše plate od 240 000 do 400 000 dinara. Na današnju krizu, za jednu autorsku emisiju, zar su to neki novci? Pa šta mislite koliko novaca u Americi dobijaju voditelji za svoje autorske emisije. Mi smo praktično ovde potcenjeni. Daju nam milostinju za ogroman posao koji obavljamo. Eto, moja emisija je išla čak jednom nedeljno i to sat vremena. A da ne pričam da sam morala dolaziti u Novi Sad svaki put kad se snimala emisija. Dolazila sam kolima, koja su po mene, iz RTV-a slali iz Novog Sada i potom bi me vraćali nazad za Beograd. Sav taj trud i put i napori za siću od 400 000 dinara?! ALO bre ljudi, zar neko stvarno misli da su to neke pare? Pa ja sam jedva sastavljala kraj s krajem. Na more sam išla samo na mesec dana, i to u Španiju koja je najjeftinija. O Fidžiju, Maldivima ili nekim dalekim egzotičnim ostrvima nisam mogla ni da sanjam. – zaključuje bivša urednica RTV-a.