Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović izjavio je da opozicija ne može da ima zajedničkog kandidata za predsednika Srbije, kao i da je o podršci te stranke Dverima na ponovljenim izborima odlučio Bojan Pajtić.
– Ako su ljudi glasali za nas ne možemo pretakati te glasove ili terati ih da glasaju za nekog drugog, rekao je Mićunović.
Mićunović je dodao da su mu sumnjivi odnosi Pajtića i mladog Obradovića iz Dveri i da ti odnosi prevazilaze političku saradnju ove dve stranke.
– Ja nemam ništa protiv da se demokratskim sredstvima pomogne nekoj drugoj partiji koja se zbog prekrajanja izborne volje građana našla u takvoj situaciji. Problem je što odnosi Pajtića i mladog Obradovića mogu da naruše stabilnost DS-a i odnose u mojoj partiji, obrazložio je Mićunović.
Međutim kako Zicer saznaje od izvora iz DS-a, bliskog Šutanovcu, pravi razlog zašto je Mićunović ljut na Pajtića je zapravo ljubomora. Naš izvor tvrdi da je „matori odlepio“ tu predizbornu noć kada je video da je Pajtić zagrlio Obradovića i rekao mu „Ništa se ti ne brini, sve ćemo to rešiti“. Mićunović je, po svedočenju našeg izvora, poslednjih dana veoma utučen i što je najgore odbija da jede jagnjetinu.
Nova vlast Starog grada u Beogradu već u prvim satima nakon formiranja dogovorila se oko podizanja spomenika Zoranu Đinđiću.
Novu vlast Starog grada čine, s jedne strane SRS, a s druge DS i u manjoj meri SPS, DSS-Dveri, SDS i LDP. Osovina koalicije će svakako biti SRS-DS. Da ne bi tokom rada nove vlasti Starog grada dolazili u sukob interesa, odmah su rešili da to prevaziđu jednim zajedničkim projektom – podizanjem spomenika Zoranu Đinđiću.
Po dogovoru nove vladajuće koalicije Starog grada, pola Zoranovog spomenika bi bilo idejno rešeno po zamisli DS-a, a druga polovina po zamisli SRS-a. Po zamisli DS-a prva polovina spomenika bi trebalo da predstavlja Zorana kao uglednog državnika, vizionara zagledanog u budućnost, i žrtvu nacionalistički nastrojenih ekstremista, dok bi druga polovina spomenika, kako ju je zamislio SRS, Zorana prikazala kao izdajnika i kriminalca.
Ko će raditi ovaj kontraverzni spomenik, koji će biti po završetku postavljen nasuprot „konja“ u centru Starog grada i koliko će spomenik koštati, još se ne zna. U svakom slučaju, biće to najčudniji spomenik u novijoj istoriji Srbije, a možda i sveta.
Kako saznajemo od izvora bliskog vrhu SPS-a, Ivica Dačić već danima opstruiše sve moguće opcije za formiranje Vlade Srbije koje bi njega potencijalno mogle da isključe iz kombinacije.
Tako je ovih dana, kako nam javlja naš pouzdani izvor, Dačić okuvao između Čede, Čanka i Tadića. Prvo je pozvao Tadića i rekao mu da ima signal „s vrha“ da će njih dvojica zajedno sa SNS-om formirati buduću Vladu, ali da po svaku cenu mora da se ratosilja Čede i Čanka. Potom je sledeći dan zvao Čanka i rekao mu da ima poverljive informacije, da ako bude sa Tadićem pokušao da ide kod Vučića na dogovor, da će ih Vučić obojicu otkačiti, a ako bude išao s njim (Dačićem), sasvim sigurno će ga Vučić uzeti u vojvođansku Vladu. Zatim je u veče tog dana pozvao Čedu i rekao mu da se sprema da odu zajedno kod Vučića na dogovor, ali da ništa ne govori onoj drugoj dvojici iz „ČBČ“ koalicije, pošto Vučić računa samo na njih dvojicu (tj. Dačića i Čedu).
Naš izvor dodaje da su trenutno Čeda, Čanak i Tadić toliko zakrvili da će njihova koalicija sasvim sigurno pući. Naš izvor smatra da se Dačić neće smiriti dok god se ne nađe u novoj Vladi, pa makar morao da posvađa sve političare u Srbiji.
Posle video klipa kojim se Rene Bitorajac sprda sa ustaštvom u Hrvata, mnoge ustaške udruge su podnele žalbu Briselu zbog obespravljenosti.
Kako se navodi u saopštenju jedne ustaške udruge pod nazivom „Crna laguna“, hrvatsko društvo je prosto ogrezlo u antiustaštvo.
– Danas se čovjek ne može prošetat trgom Jelačića u ustaškoj uniformi sa obilježjima Crne legije, a da ga odmah ne napadne razularena gomila huligana, dobacujući mu pogrdne uvrede, nazivajući ga hercegovačkom seljačinom i prostakom. To je prosto nesnosno i mi to više ne želimo trpiti – navodi se u priopćenju ustaške udruge „Crna laguna“.
– Posle ispada Mileta Kekina, i one odvratne Vedrane Rudan, sad se i ovaj ćelo Rene našao sprdat sa tekovinama naše domoljubive ustaške tradicije. Što je sljedeće? Hoćemo li dozvolit da nam se vrate Srbi i da zaigraju Kozaračko kolo u sred Zagreba, sa sve opancima i šajkačama – dodaje se u priopćenju.
– Na nas se danas gleda kao na Židove tjekom Drugog svjetskog rata, potpuno smo obespravljeni, s tim što su Židovi ipak uživali određene povlastice u NDH i to nije za poredit – priopćava udruga „Crna laguna“.
– Zahtjevamo od Brisla da nam se garantira poštivanje naših ustaških ljudskih prava. Mi smo krv proljevali za Europu tisuću godina, pa i sad sredinom i koncem XX stoljeća. Zar nam je to hvala?!? Ako nam Europa ne izađe u susret i ne zaštiti nas, mi ćemo sami kao i do sada što smo, uzet stvar u svoje ruke, bez ičije pomoći, goloruki, i odbraniti naše dostojanstvo – zaključuje se u priopćenju ove ustaške udruge.
Povodom pisanja zapadnih medija u kojima se navodi da je vojna parada u Moskvi bila seksistička i da je kao takva najopasnije oružje protiv NATO-a oglasio se predsednik Rusije Vladimir Putin.
Putin je poručio zapadnim medijima da kao što oni imaju gej parade, tako Rusija ima parade žena vojnika.
– Istina, nama su naše parade lepše, a verujem i većini planete. Dok na vašim gej paradama učestvuju vaši NATO vojnici, kod nas su gej parade zabranjene. Možda je to vaš motiv da pišete protiv naših parada – poručio je Putin.
Kako saznajemo iz vrha vrhova Levice Srbije, Borko je taj dan došao u stranku ljut k’o ris i odmah je počeo da viče na stranačke kolege (kojih, istina, nema mnogo, ali su to sve odabrani junaci).
Šta mi uradiše ovi sa Zicera!!!
Naš izvor iz vrha Borkove stranke tvrdi da je Stefanović odmah uključio jedan računar, našao pomenuti tekst sa „Zicera“ i pokazao stranačkim kolegama. Zatim je pročitao delove koji su ga naročito iznervirali i opet počeo glasno da viče i psuje. Kako nam je saopštio izvor, Borko je odskakao od zemlje koliko je bio ljut. Sve vreme je vikao: „Evo šta truli kapitalisti rade nama, poštenim levičarima! Ne znam ko stoji iza ovoga, ali ću ga naći! Sad su me skroz uništili i zbog ovoga neću preći cenzus!“
Mi se ovom prilikom Borku mnogo izvinjavamo. Zaista nam nije bila namera da ga oborimo ispod cenzusa. Verujemo da bi on sasvim sigurno prešao cenzus da nije bilo tog kobnog teksta o beogradskom tatu majstoru koji mu je prepravljao naci-tetovaže.
Kako saznajemo, uzbuna je nastala zbog koferčeta koje je ostavljeno u autobusu na liniji 23 na Banovom brdu, a za koji su putnici posumnjali da je Dačićevo koferče! Vozač je greškom autobus zaustavio u Požeškoj ulici i putnici su u panici istrčali iz autobusa.
– Bila je dojava da se u autobusu na liniji 23 nalazi sumnjivo koferče. Policija je izvršila uviđaj i ispostavilo se da to nije Dačićevo koferče – kažu dežurni dispečeri GSP.
Policija je obavila uviđaj, a saobraćaj je normalizovan.
– Pregled je završen u 17:05. U pitanju je bio kofer sumnjivog sadržaja za koji su putnici sumnjali da je Dačićevo koferče. Srećom po putnike ovo ipak nije bio Dačićev koferčić – rekli su u MUP-u.
– Ukoliko neko ponovo posumnja da je primetio Dačićevo koferče, neka obavezno pozove policiju i neka ne širi paniku. U ovakvim situacijama je od državnog značaja da se ne širi panika. Zamislite kada bi se u državi širila panika svaki put kada nestanu milioni evra – objasnili su u MUP-u.
Ako do sada niste videli kako izgleda, ovo je novčanica od 500 evra.
Jedna od najvrednijih novčanica na svetu uskoro odlazi u istoriju. Do kraja 2018. godine biće obustavljeno štampanje ljubičaste novčanice, koju evropski lideri vide kao najomiljenije sredstvo kriminalaca i terorista.
U Srbiji su najave iz Frankfurta izazvale blagu paniku među građanima koji žure da što pre zamene novčanicu od 500 evra. Stručnjaci poručuju da nema mesta panici. Gužve na šalterima banaka ipak nisu primećene. Možda i stoga što je svih 15 građana Srbije koji poseduju ovu novčanicu već prvih dana po najavi iz Frankfurta uspelo da zameni svoje novčanice od 500 evra.
Na žalost, ekipa Zicera, iako je pomno vrebala na više lokacija nekog od ovih 15 građana koji su posedovali novčanicu od 500 evra, nije uspela nikog da savata. Tako smo ostali bez priloga o ovom spektakularnom događaju koji je zadesio našu malu i prosperitetnu zemlju.
Šteta, jer smo i sami želeli da vidimo uživo kako izgleda novčanica od 500 evra.
Andreas Keler iz Donje Saksonije je Nemac koji se oženio Srpkinjom. Iz braka sa Srpkinjom i prethodnog braka sa Turkinjom, Andreas ima šestoro dece. Andreas je bio zaposlen u merecedesovoj autoindustriji na održavanju računara. – navodi se u uvodnom delu članka renomiranog nemačkog časopisa ZigDojčeVeleCajtunga.
Posle venčanja u pravoslavnoj crkvi, Andreas je po primeru čuvenog holivudskog glumca Toma Henksa, prešao u Pravoslavlje. No za razliku od Henksa, Andreas se nije zaustavio samo na pukom odlasku na liturgije i redovnom pričešćivanju, već je rešio da usvoji sve običaje pravoslavnih Srba.
Andreas se pokazao ne samo uspešan u svom poslu i porodici, već se ostvario i na mnogim drugim poljima. Tako je ovaj Nemac u Donjoj Saksoniji poznat i kao slikar hiperrealista, zatim kao predsednik NVO za inkluziju Turaka i Srba u nemačko društvo a pored ostalih delatnosti veliki hobi mu je predstavljalo bavljenje preradom meda.
Posle izvesnog vremena Andreas je rešio da i sam postane pčelar i da umesto prerade meda počne proizvodnju sopstvenog meda i propolisa. Za tu priliku Andreas je uzeo da slavi Svetog Prokopija slavu sprskih pčelara, kao svoju krsnu slavu.
„Te godine još nisam nabavio košnice za pčele a već je došla slava Sv. Prokopije, koja pada 21. Jula. Žena je ispekla prase, i spremila kolače i mi smo po srpskom običaju pozvali goste da proslavimo slavu. Od firme sam bez problema dobio slobodan dan jer sam im prethodno najavio da mi je taj dan verski praznik. Zaista mi niko nije pravio problem na poslu što sam prešao u pravoslavlje i počeo sa slavim srpsku slavu.“, rekao je Andreas za ZigDojčeVeleCajtung.
„U goste nam je došlo oko 30 ljudi, a u popodnevnim satima je stigao i pop(to je pravoslavni sveštenik). Zanimljivo je kod Srba to što se njihovi sveštenici na slavama takmiče sa narodom ko će više popiti alkohola. Tako sam i ja spontano upao u to takmičenje“, prepričavao je Andreas dešavanja tog kobnog dana.
„Negde predveče, tog dana slave, pop je upitao kako sam došao na ideju da slavim baš Sv. Prokopija. Objasnio sam da je to slava pčelara i da ja nameravam da postanem pčelar. Na to je pop rekao da nije dobro da slavim slavu pčelara ako nemam pčele. Tada sam rekao popu da ja želim da sve učinim po srpskim narodnim običajima pa bi bilo dobro da me posavetuje kako da krenem sa pčelarstvom. Na to je sveštenik rekao da ako hoću po srpskim običajima da se bavim pčelarstvom potrebno je jednu košnicu da kupim, jednu da dobijem od prijatelja i jednu da ukradem. Jer, kako je objasnio sveštenik, to je tako blagosloveno od Boga.“, rekao je Andreas.
Kad pop objasni
„Odmah smo seli u kola i otišli da kupimo prvu košnicu. Drugu košnicu niko nije hteo da nam pokloni, pa sam trampio svoj moped za tu košnicu, a „darodavac“ je na košnici napisao posvetu da izgleda kao da je poklonjena. Problem je nastupio kada smo trebali da ukrademo košnicu. Pitao sam popa da li to baš tako mora, a pop i moji srpski prijatelji su svi u glas rekli da to tako mora, inače ništa od posla. Uvukli smo se na imanje jednog mog poznanika koji je držao pčele, od koga sam kupovao med za preradu i ukrali smo košnicu. Pomislio sam: Pa dobro, ja ću sutra otići kod poznanika i objasniću mu stvar i platiti tu košnicu, takav je običaj, moramo ga ispoštovati“. Srbi su to tako vešto odradili sve zajedno sa popom da sam pomislio tog momenta kako bi svi oni bili veoma dobri mafijaši. Uz glasan smeh i sa flašama alkohola u kolima vraćali smo se mojoj kući kada nas je zaustavila policijska patrola. Tu su nas policajci skrenuli sa puta i pošto niko nije bio trezan nisu nam dozvolili da nastavimo put. Zatim je stiglo obaveštenje policajcima da se desila krađa u blizini i da je ukradena jedna košnica sa pčelama. Pošto smo se dugo zadržali pored puta neke pčele su počele izlaziti iz košnica i policajci su provalili da smo mi zapravo ti lopovi.“, nastavio je Andreas svoju tužnu priču.
„Pogađate, sledeći dan sam osvanuo u lokalnim novinama kao najgori kriminalac, a ubrzo je usledio i otkaz u firmi. Posle sudskih peripetija i blamaže u medijima, povukao sam se i sad živim na obližnjoj reci blizu šume. Moj život je miran i tih. Žena je ostala u kući sa decom. Ja se sada bavim pčelarstvom. Hvala Bogu pčele su zdrave a med je toliko dobar da imam porudžbine i iz Engleske. Sve u svemu vrlo sam zahvalan Bogu i Srbima što se to sve izdešavalo, jer da nije bilo tako, nikad ne bih spoznao šta znači mir i tišina, života u prirodi.“, zaključio je Andreas.
Listen to this article
