Listen to this article
Tragom vesti da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić proteklih dana u nervnom rastrojstvu potražio stručnu medicinsku pomoć neuropsihijatra, odlučili smo da saznamo šta je to dovelo Nikolića u nervno rastrojstvo i naravno kom doktoru se obratio.
Zahvaljujući našem stručnom timu vrhunskih hakera i penzionisanih službenika državne bezbednosti, vrlo brzo smo pronašli doktora kome se predsednik obratio.
Doktor I.M. nije želeo da otkrije detalje pregleda pacijenta Nikolića pozivajući se na Hipokratovu zakletvu i svoj „neukaljani ugled“, sve dok mu nismo tutnuli u ruke koferat sa pozamašnom sumom novca.
Kako nam je saopštio ovaj visokomoralni neuropsihijatar predsednik Tomislav Nikolić boluje od cikličnog ponavljanja snova-noćnih mora.
To su noćne more koje preko emocionalnih problema iz anksiozno depresivnog kruga kao što su strahovi, napetost, hronična briga, hipohondrija i depresivnost dovode do šematskih ponavljanja određenih sadržaja u snovima a mogu da dovedu i do težih psihičkih poremećaja.
Doktor nam je dostavio detaljan opis noćne more predsednika Nikolića.
„Sanjam ja, da sam u svom selu u Bajčetini. Jesen je. Lepo vreme. Iznad kuće sedim sa prijateljima i pečem rakiju. Dok se jagnje ne ispeče na ražnju, Dragica donosi vruću gibanicu da se poslužimo. Lišće je tek počelo da rumeni. Vazduh je prijatan i topao, ali nije pretoplo, nego ‘nako, taman. Šljiva rodila ko nikad. Kap šećera nisam morao metati u burad.
Kad, ide komšija Milorad i viče: „Tomo evo dolazi nam predsednik!“
U selo se spušta velika crna limuzina. Ja gledam. Razmišljam, ko je sad predsednik? Drmnem jednu rakiju da se presečem. Limuzina staje pred moju kuću. Otvaraju se vrata. A ja strepim. U sebi vičem: „Samo da nije Šešelj!“
Kad, izlazi Dačić. Prilazi mi Ivica. Rukuje se sa mnom. Govori: „Gde si Tomo? Nisam te video dugo. Vidi, idem sad ovih dana za Rusiju, pa bih hteo nešto s tobom da se posavetujem.“
Meni laknulo, samo nek nije Šešelj. A Ivica drži mobilni i veli: „Evo baš sam sad nešto razgovarao sa premijerom, pa kaže hoće da te čuje.“ Daje mi onaj telefon. Ja uzimam. Javljam se, govorim:“ Gde si Aco, majstore?“ Telefon ćuti. Odjednom se prodera, meni vrlo poznat i neprijatan glas s druge strane i reče:“ Kakav Aco?! Ovde vojvoda doktor Vojislav Šešelj!“ Meni onaj telefon ispada iz ruke, i kao u snu padam u nesvest. Budim se okupan u znoju. Dragica veli da plačem i jecam u snu i onda uz glasan vrisak da skačem iz kreveta. Stalno sanjam taj isti san. Baca me u vatru pa u vodu. Ni rakija mi više ne pomaže. Ja doktore više ne znam šta da radim. Ako se ovo ovako nastavi, skrenuću s pameti.“
