Zoran Babić, pre nego što je magija uništila njegov život
Nakon poslednjeg gafa šefa poslaničke grupe SNS, Zorana Babića, kada je na video snimku uhvaćen dok u Skupštini Srbije „igra“ u svojoj poslaničkoj klupi, iako nije bilo muzike, ekipa Zicera je kontaktirala gospodina Babića kako bismo čuli njegovu stranu priče. Nakon što nas je ljubazno primio, gospodin Babić se zagledao u stranu, zatim zaplakao i u jednom dahu nam ispričao neverovatnu priču, koju prenosimo u integralnom obliku.
„Ne mogu više da ćutim!“, rekao nam je Babić kroz suze. „Ja sam čovek koji zna celu svetsku klasičnu književnost! Znam da izrecitujem sve Puškinove pesme, i na srpskom i na ruskom! Ali kad stanem pred kamere, dobijem neku neverovatnu tremu, kao da mi se gornji deo prednjeg korteksa potpuno blokira i pričam nešto bezveze, ispadam smešan! Posle toga analiziram sebe, čitam Frojda, Adlera, Junga, pa koristim Gresmanove metode, ali ništa. Onda sam probao, da bih se skoncentrisao, da pred nastupe recitujem isključivo Polimarkove replike iz Republike, ili da slušam Čajkovskog, u kom uživam i kad sam sam – i ništa!“
Nakon bolnog uzdaha, gospodin Babić nam je otkrio šokantnu istinu:
„Na kraju, kad ništa više nije pomagalo, otišao sam kod jedne starije žene koja se bavi… alternativnim metodama. Odmah mi je rekla da sam žrtva teških vradžbina, koje na mene baca određena individua iz opozicije, koju za sada neću imenovati. Radi se staroasirskoj magiji, gde se žrtvi oduzmu sve više moždane funkcije na neko vreme – u mom slučaju, kad god stanem pred kameru ili mikrofon. Trenutno sam na drugom stepenu terapije od ukupno sedam. Apelujem i ovim putem na tu individuu da prestane da mi život uništava ovim nečasnim radnjama. Ako smo suparnici u političkoj areni, nismo neprijatelji u areni života“, kroz suze je svoju šokantnu ispovest Ziceru zaključio Babić.
U mestu Bobovo kod Svilajnca, ovih dana je pravo vanredno stanje. Nakon kampanje na društvenim mrežama, meštani su se masovno odazvali potpisivanju peticije protiv Vlaška S, iz tog sela.
Razlog potpisivanja peticije, kako saznajemo sa sajta ‘bobovo.au.fr’, jeste „narušavanje arhitekturalnog sklada sela Bobovo, po kome je selo postalo nadaleko poznato“.
U želji da sazna o čemu se radi, ekipa Zicera je razgovarala sa Vlaškom S.
„Ja stvarno ne znam o čemu se radi ovde. Prvo mi je došao kamenorezac sa ponudom za lavove. Kad sam rekao da me to ne interesuje i da mi je to kič, sutradan mi je došao komšija da me ubeđuje da ne mogu mimo sveta. Kad sam i njega odbio, došao mi je predsednik MZ Bobovo da vidi u čemu je problem. Saslušao me je i rekao da nije problem i da meštani skupe pare za lavove, ako ja nemam para. Rekao sam mu da pare nisu problem i da neću lavove. Zapretio mi je da ne može na tome da se završi i pominjao neko kulturno blago i neke bobovske lavove.“
Sa druge strane, predsednik MZ Bobovo, Anđelko Paun, pokretač peticije, tvrdi da oni samo žele da zaštite „Bobovskog lava“, kamenu figuru po kojoj je selo postalo nadaleko poznato. Ispričao nam je i razloge za pokretanje peticije:
„Ovo je direktan udar na naše napore da zaštitimo „Bobovskog lava“ po geografskom poreklu! Ne možemo dozvoliti da umetnički sklad, koji smo s mukom decenijama gradili i po kome je selo postalo poznato širom sveta, ovaj skorojević sruši preko noći. Ako neće lavove, znači da ne želi ni da živi s nama. Spremni smo i do Strazbura da idemo da bismo ga naterali da stavi lavove na kapiju ili neka napusti selo! „Bobovski lav“ je veći od svih nas!“
U Ministarstvu građevine nam kažu da su sa problemom upoznati i da traže rešenje kako bi se sporni lavovi postavili, ili da se Vlaško sa celokupnim pokućstvom iseli iz Bobova. Radovi na zaštiti geografskog porekla „Bobovskog lava“ su već uveliko u toku, kao i konzerviranje arhitektonske zone Bobova, što će znatno doprineti razvoju turizma u tom mestu.
Na konferenciji za novinare koju će održati danas-sutra, Vučić je rekao da je odluka o prodaji Telekoma bila teška, ali da veruje da je ona u najboljem interesu građana Srbije.
„Moji prijatelji iz Lizarda ubedili su me da je prodaja Telekoma neophodna, a građani će blagodeti osetiti već krajem 2018. godine. Podsetio bih vas da smo mi iz SNS-a onomad podneli krivičnu prijavu protiv DS-a zbog prodaje Telekoma, ali vama to danas svakako ništa ne znači. Do juče smo govorili da bi „tom prodajom Srbija ostala lišena svoje vitalne telekomunikacione infrastrukture, što je nešto što se ni u jednoj zemlji ne prodaje“, i to, uveren sam, važi i danas.“
Lizard logo
„Lizard je kompanija za koju se vezuje mnogo skandala, od Britanije, preko Islanda, do Španije, međutim, oni su me uverili, a ja uveravam vas, da su se sada promenili“, rekao je premijer.
„Dragi prijatelji, želim još da vam kažem da sam ponosan na ovu Vladu, jer smo uspeli da prodamo ono što se do sada niko pre nas nije usudio da proda“, zaključio je Vučić.
Kako Zicer ekskluzivno saznaje od izvora bliskih Borku Stefanoviću, ovaj političar se, nakon neoliberalizma i novog komunizma oličenog u Ciprasu, okreće pravoslavlju, koje vidi kao jedini spas za Srbiju.
Stefanović je shvatio da je put kojim Srbija treba da ide – povratak tradiciji, nacionalnoj državi, utemeljenoj na pravoslavnim vrednostima. U jednom manastiru, koji je nedavno posetio, a tokom priprema za novi politički pravac, naučio je kako se pripremaju proja, pura i cicvara. Osim toga, Borko je naučio kako treba biti trpeljiv prema svojim političkim protivnicima i kako se motanjem buksne i brojanice može spojiti moderno i tradicionalno.
Kako saznajemo, novu stranku nazvaće PUSA (Pravoslavna Unija Stefanovićevih Aktivista)
U delu opozicije, međutim, ovaj Borkov potez tumači se na drugačiji način.
Gospodin Slavoljub Željković, iz Partije Uspeha, Šanse, Izobilja, Mira i Osmeha (PUŠIMO), navodi da je Borko, kao pragmatičan političar, video šta je među biračima aktuelno nakon sloma Ciprasovog novog komunizma, i da sada pokušava da, na talasu pravoslavnih ideja i najdubljih narodnih osećanja, sebi osigura opstanak na političkoj sceni.
Kako bismo čuli i drugu stranu, posetili smo Borka Stefanovića u sedištu njegove buduće nove stranke.
Nakon što je saslušao šta je g. Željković o njemu rekao, spustio je pogled, zavrteo brojanicu, a onda se prekrstio i smireno nam rekao:
Mile na mapi Srbije, sačinjenoj od pljeskavice bez soje, objašnjava Novosađanima gde je Leskovac
Kako bi čula i drugu stranu priče, ekipa Zicera svratila je do roštiljdžije Milosava Milosavljevića, vlasnika “Leskovačkog roštilja”, kog je NDNV optužila za pokušaj naraušavanja vojvođanskog identiteta.
Ekipa Zicera: Dobar dan, Mile.
Mile: Zdravo živo, snajke, koje te muči?
Ekipa Zicera: Htela sam da vas pitam šta mislite o nezadovoljstvu NDNV na to što ste otvorili leskovački roštilj u sred Novog Sada?
Mile: Koje da kažem? Taj Gluponjić zapenija k’o sivonja, k’o da sam Hitler. Ne da si da I’ mi iz Leskovac radimo k’o svi ostali.
Ekipa Zicera: Ali oni kažu da Vi uništavate vojvođanski duh.
Mile: Koji duh? Nemoj me zasmejavaš, pa koji je taj tvoj vojvođanski duh?!? Pa ovdena ti kao u Ujedinjene nacije, došaja je i ko je hteo i ko nije, da ih istreseš iz gaće te iz tuj organizaciju, pa to ima vojvođanski duh ko belac u Afriku. Pa otkude je on? Otkude su njegovi?
Ekipa Zicera: Ali oni misle da se time uništava stari, austrougarski identitet, ipak su Vojvođani fini.
Mile: Hahahahaha, nemoj snajke, ‘ću d’umrem ovde. Jeste, jeste, ovde je sve fino, baš pre neki dan ape me džukela, skoro nisam ni osetija, to bre fino sve, austrougarski kao što kažeš.
Da vam kažem nešto ja, da se manu oni tija gluposti, da si počnu nešto pametno da rabote, a ne kao onaj moj sin džbalebaroš, što po cel’ dan sedi i mašta mi o neke gluposti. To bre lopatu da oseti, da vidiš kako bi im izletele tija gluposti iz glave. Eve ti fina Vojvodina, opustela od tija filozofi, niko da se lati motike, nego samo nešto fantaziraju.
‘Neovisno društvo neovisnih Vojvođana’ (NDNV) najoštrije je osudilo pojavljivanje oglasa u ‘Vojvođanskoj svaštari’ izvesnog roštiljdžije iz Leskovca, koji posluje u Novom Sadu.
„Nedopustivo je da u sred glavnog grada, pored: Karate kluba ‘Sosa’, Pekare ‘Lala’, Restorana ‘Bačka šnicla’, KUD-a ‘Hor bačkih dečaka’, Ronilačkog kluba ‘Panonski mornar’, Etno kuće ‘Salaš u Malom Ritu’ ili Gerontološkog centra ‘Pop Ćira i pop Spira’, mi čitamo o nekakvom ‘Leskovačkom roštilju’, i to u najpoznatijem vojvođanskom oglasniku.
Novi Sad je uvek bio grad otvorenog srca, a Vojvođani ljudi koji prihvataju različitosti, međutim, šajkača i srbijanska nošnja na reklamnom materijalu ovog preduzetnika, svakako nisu nešto što Vojvođani prepoznaju kao deo svog identiteta.“
„Bilo bi daleko primerenije da je dotični Leskovčanin pokušao da se prilagodi mađarsko-šokačko-bunjevačko-rusinsko-slovačko-rumunsko-romsko-hrvatsko-austrougarskom mentalitetu autentičnih Vojvođana, umesto tog agresivnog i lukavog nametanja centralističkog, beogradskog duha“, piše u saopštenju NDNV-a.
U saopštenju, koje je potpisao vojvođanski starosedelac i predsednik ovog udruženja, Sabahudin Gluponjić, naglašava se da, ako već za naziv svoje firme nije hteo da uzme naziv ‘Vojvođanski gril na bački način’, ovaj južnjak mogao je iz poštovanja, koje za Vojvodinu očito nema, barem uzeti naziv ‘Bački roštilj’“.
„Ovim je izvršen suptilan udar na vojvođanski identitet, jer je jedna od glavnih osobenosti Vojvodine upravo originalna, vojvođanska kuhinja“, zaključuje Gluponjić.
Ekipa Zicera pokušala je da stupi u kontakt sa vlasnikom STR ‘Leskovački roštilj’, kako bismo čuli i drugu stranu ove priče, ali nam to do zaključenja ovog broja nije pošlo za rukom.
Povodom Božićnog posta, ekipa Zicera je, uz pomoć svojih mnogobrojnih kontakata, uspela da dobije eksluzivan intervju sa patrijarhom.
Sa njim smo razgovarali o kolima, KiM i mnogim drugim važnim temama.
Ekipa Zicera: Vaša svetosti, hvala Vam što ste nas primili u svom skromnom domu i što želite da govorite za Zicer.
Patrijarh: Taman posla, zadovoljstvo je moje, o vama se čuje na daleko i drago mi je što mogu da dam intervju za vaš blog. A dom jeste skroman, ali ne zadugo, uz pomoć naših velikih donatora, uspeli smo da obnovimo letnjikovac na Dedinju, pa ću se tu u dogledno vreme preseliti, jer znate i sami da sam ja stariji čovek i da je mnogo lakše kad se iz kuće direktno izađe u dvorište.
Ekipa Zicera: Kada smo već kod letnjikovca, da li je istina da je obnova koštala milion evra?
Patrijarh: Mislite da je sve u parama? Da li ćemo mi episkopi to nositi sa sobom u grob? E, Bože, svašta će se čovek naslušati u ovoj Srbiji.
Realno, ovo ne može da stane u prosečan srpski grob
Ekipa Zicera: Dobro. Recite nam šta mislite o papi Franji?
Patrijarh: Sa papom imamo korektne odnose, kao što znate on bi ovde došao, ali mi, znate, imamo te izbeglice koje su došle iz Bosne i Hrvatske i one ga nešto ne vole, oni su kočnica naše saradnje i prijateljstva. Inače je ovaj papa na zadovoljavajućem nivou, počeli smo da dobijamo više donacija, manje se mešaju, pa i mi ne huškamo toliko narod protiv njih. Inače, malo sam i besan na papu, zato što se u Americi vozi našim fijatom. Ja sam taman hteo da kupim, mislim ne ja, nego Crkva, ta kola na kredit, kad ono, on ih uzeo. Sad moram da se zadržim na Nemcima, a znate i sami da sam ja alergičan na Nemce, ali jedino što su udobna, što jes, jes.
Ekipa Zicera: Recite nam kakvo je stanje što se tiče vere u Srbiji?
Patrijarh: Vera nas je održala, što narod kaže. Ima vere srpski narod, ali je, pravo da vam kažem, malo u padu, a mi to u vrhu najbolje znamo i prvi primetimo, jer kasa nije tako puna kao ranije. Ali dobro, ovo su trusna područja, pa će se i vera vratiti sa nekom novom nesrećom.
Ekipa Zicera: Mnogi kažu da slabo radite na misionarenju.
Patrijarh: Ko to kaže? Ma dajte molim vas, pa je l’ smo napravili radio, koji je samo mojom zaslugom dugo radio bez plate. Da, da, dobro ste čuli. Samo tu koliko sam uštedeo za Crkvu. Onda, napravili smo internet televiziju, gde smo, s pravom mogu reći, pioniri u Srbiji što se tako nečeg tiče. To što ona nema programa, možemo da se vratimo na početak mog odgovora i da kažem, ako ima programa, onda ljudi moraju nešto da rade, a ako rade, onda moraju da im se daju pare, a Crkva nema para za bacanje. Onda smo osnovali eparhiju za Južnu Ameriku, što je, moram se pohvaliti, urađeno mojom zaslugom.
Ovo je bolje od ogledalca!
Ekipa Zicera: Da, kada ste već kod Južne Amerike, ljudi su se žalili da nemaju platu, da teško žive.
Patrijarh: Šta mene to pitate, kakve ja veze imam sa Južnom Amerikom, to pitajte nadležnog episkopa.
Ekipa Zicera: Govori se da držite penzionere, da nećete da ih šaljete u penzije, neki čak i neku nadoknadu plaćaju, dok mladi ljudi, diplomirani teolozi, godinama čekaju da postanu popovi, bez posla su, a imaju porodice…
Patrijarh: Morate prvo da shvatite da Crkva nije Nacionalna služba za zapošljavanje, da se tu gledaju drugi kriterijumi. Logično je da se dovede neki dečkić od nekog poznanika, donatora, prijatelja, da ne pričamo o rodbinskim vezama, koje imaju jak koren u Crkvi, gde sve ostaje u Crkvi, i na kraju smo, takoreći, velika familija. A ovi što su pametni, tj. ti dobri studenti, pa mislim, šta ja da im radim, nije trebalo toliko da uče (smešak), to može da bude i đavolja rabota, ima slučajeva gde su ti previše pametni i zastranili. Što se tiče mojih dragih penzionera, tu je suvišno bilo šta reći, oni su moji i to je to, neka ih, neka stoje dokle god mogu, kada ne mogu, neka sednu, Bog će da oprosti.
Ekipa Zicera: Šta nam možete reći o najnovijim dešavanjim u Crkvi, gde smo po medijima videli da ste razmestili sve sveštenike iz jedne crkve i razbacali ih po periferiji. Da li je istina da su uzimali novac?
Patrijarh: Na tu temu smo dali zvanično saopštenje.
Ekipa Zicera: Ali niste dali, niko se nije oglašavao, niti smo čuli išta od zvaničnika Crkve.
Patrijarh: Njima smo dali zvanično saopštenje, ne vama, sigurno. Što se desi u Crkvi, ostaje u Crkvi. Pa zar mislite da Crkva treba da deli informacije sa narodom? Zar treba da se pravdam tamo nekom narodu u nečijoj parohiji zašto su ostali bez sveštenika? E, svašta. Kada vojska ima tajni sastanak, da li vi znate šta se govori na tom sastanku?
Ekipa Zicera: Crkva je vojska?
Patrijarh: Taman posla, ali će biti.
Ekipa Zicera: Kako to mislite?
Patrijarh: Da li sam skoro rekao da niko ne sme da se igra sa svetinjama na KiM? Da li sam rekao da, ako treba, mi ćemo to braniti? Pa povodom toga, naredio sam hitnu obuku našeg sveštenstva, organizovanje jedinica, komandi… Napravili smo i specijalne jedinice PTJ (Popovsko-taktička jedinica). Neće se s nama više niko igrati, jer ako neko pokuša, odmah šaljem popove na njega.
Ekipa Zicera: Recite nam malo o aferama koje su potresale Crkvu poslednjih par godina?
Patrijarh: Ko se potresao? To je završena priča.
Predivni, pozlaćeni ramovi čekaju svoje slike
Ekipa Zicera: Kako je završena priča, ništa ne znamo, ne znamo da li su ti ljudi krali pare, da li su stvarno činili te strašne stvari, znamo da su mnogi živeli u luksuzu… A na kraju su samo poslati u penziju, a neki nisu ni u penziju, nego su samo sklonjeni iz tih eparhija, što znači da mogu da upravljaju nekom drugom. Da li su ti ljudi krivi ili nisu? Čuli smo priče i o nekim dokazima.
Patrijarh: Opet ti o luksuzu. Pa koliko puta da ti kažem da mi episkopi to ne nosimo u grob, mi samo te resurse koristimo do smrti, a posle, koga briga. Što se tiče krađe, a i nekog štipkanja, pa ljudi smo, živa bića, mi smo ceo život monasi, a to nije lako, konj pogreši, a da neće čovek. Ti ljudi su sada penzioneri i treba da ih pustimo da u miru uživaju u svojim penzionerskim danima. Jeste da ima onih koji misle da nisu krivi, ali mi mislimo da su oni krivi, iako možda nisu krivi, ali su krivi, jer da su ćutali, ne bi bili krivi, ovako, krivi su čim su hteli da dokažu da nisu krivi, a da su ćutali, sada bi verovatno i vodili svoje eparhije.
Ekipa Zicera: Možete li nešto poručiti našim čitaocima pošto je u toku Božićni post, pa da im date neki savet, pouku.
Patrijarh: Nemojte mene, molim vas, nisam ja za to.
Ekipa Zicera: Hvala vam Vaša svetosti na intervjuu.
Patrijarh: Hvala i vama, a sledeći put malo više o meni.
Srbija će 14. decembra otvoriti Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom u pristupnim pregovorima sa EU.
Kako saznajemo, Beograd će predložiti novi paket mera, kako bi se ovo poglavlje uspešno zatvorilo, jer od njega zavisi otvaranje svih drugih poglavlja.
Zicer je imao uvid u dokument pod radnim nazivom “Stokholmski sindrom za Srbe – uvod-razrada-zaključak” u kome je sadržana strategija kojom Beograd namerava da za sva vremena uspostavi dobrosusedske odnose s Prištinom.
Srbija ima novi, savršeniji moto: „Uvek oprostiti, uvek zaboraviti!“
“Jučerašnja dešavanja u Goraždevcu samo su potvrdila ispravnost ovog plana. Nakon dugogodišnjih ubistava, pljački i skrnavljenja srpskih grobova od strane Šiptara, jedino rešenje je da Srbi zavole svoje neprijatelje, koji to onda više ne bi bili.
Time ćemo ubiti nekoliko muva jednim udarcem: ne samo da će nas to približiti EU, nego je i hrišćanski, a tako bismo sprečili i svako buduće pozivanje na Rezoluciju 1244.
Što više vremena žrtva i agresor provode zajedno, veća je mogućnost stvaranja Stokholmskog sindroma, a vidimo da su se, nakon godina terorisanja srpskog stanovništva, sada za to stvorili savršeni uslovi”, navodi se u dokumentu.
Listen to this article
