Listen to this article
Za sve ljubitelje dobre glazbe, ekipa Zicera je uspela da obezbedi ekskluzivan intervju sa Tompsonom.
Z: Gospodine Perkoviću, da krenemo od početka, od vašeg detinjstva, odakle ste i odakle su vaši?
MPT: Hvaljen Isus, prvo bih se zahvalio vašoj ekipi i pozdravio sve vaše čitatelje i moje fanove. Pa vidite ovako, moji su podrjetlom iz Slovenije, mi smo se prezivali Perko, mislim da smo čak i u srodstvu sa nekadašnjim beogradskim nadbiskupom Francom Perkom. Onda su oni došli u Hrvatsku i kao pravi Hrvati dodali su standardno hrvatsko „vić“ na kraju prezimena. Posle su mene dobili i dali mi ime Marko, pošto su mnogo voljeli srpske narodne pjesme, a pogotovo Marka Kraljevića, po kome sam i dobio ime. A onda ide ljepo odrastanje u Čavoglavi, škola, prve ljubavi, a zatim i rat.
Z: Učestvovali ste u ratu, a tada ste i krenuli da pevate. Tada ste se, takoreći, probili?
MPT: Pa da, u ratu sam slučajno učestvovao, nisam ti ja bio neki bojovnik, više sam pjevušio, da ih malo oraspoložim. Tako su prolazili dani, dok jednoga dana nije stigla televizija HTV i rekli nam da zapjevamo nešta, treba im za propagandu. Dali nam tekst i melodiju i mene su ovi iz čete, kao nekoga ko stalno pjevuši, stavili da otpјevam i onda smo se kao svi zajedno njihali, da bi ojačali duh Hrvatske.
A onda je vrag odnio šalu, nisam očekivao da ću postat toliko poznat, ali me je to ponijelo i eto, nosi me već 20 i nešta godina.
Z: Optužuju vas da veličate ustaštvo?
MPT: A i vi, pa je l’ sam vam rekao da sam počeo pjevat te domoljubive pjesme. Na šta da se prebacim, na dens? Ma hajte, molim vas. Jedina solucija je bila da nastavim sa našim starim, a i novim ustaškim pjesmama, na to se narod pali, na to se imigracija pali. Oni su rudnik zlata. I vidite da se i dan danas lože na to.
Probao sam i nešta drugo, gledao sam šta je blisko tome i sinulo mi je da je to katolička crkva u Hrvatskoj, pjevao sam tako neke pjesmice, ali se to kod naroda nije nešto prihvatilo, više su slušali zbog imena i što sam i tu malo provlačio domoljublje, nego zbog neke kao duhovnosti.
Z: Ima li srpskih pevača koji vam se sviđaju?
MPT: Ima ih, naravno, iskreno, voljeo sam čuti Baju Malog Knindžu, on ima ritam, aranžmani su mu odlični, jedino što smo bili na različitim stranama. Volim isto da čujem i Đorđa Balaševića, Dejana Cukića…
Z: Da li postoji šansa da dođete u Srbiju?
MPT: Šansa uvjek postoji, zašto da ne. Vidim da su ljepo primljene moje kolege odavde, zatim, i Dino Merlin je prošao odlično, rasprodat je za par dana. Zato ne vidim zašto i ja ne bih mogao napravit jedan koncert. Pa vi ni ne znate koliko imam fanova u Srbiji, vi imate dosta latentnih Hrvata, kao i mi Srba.
Z: Hvala Vam što ste govorili za Zicer.
MPT: Hvala i vama, bila mi je čast, a vjerujem da ćete se od sada čitati i u ljepoj mojoj Hrvatskoj.
