Prvo da kažemo nešto o metodi. Moždana oluja je metod koji koristi menadžment na zapadu kad ima neko „žešći“ problem. Okupi sve zaposlene, do čistačica, ukratko izloži problem i traži od istih da daju što slobodnije ideje, do otkačenosti.
Tu ne prisustvuju stručnjaci za tu oblast. Jer oni odmah blokiraju svaku ideju: ovo ne može, ono neizvodljivo. Znači, poželjni mozgovi neopterećeni nekim parametrima.
A začetnik te metode je bio pijani mornar. Naime, tokom rata, u jednu francusku luku doplutala je ogromna mina. Našao bi se dobrovoljac da rizikuje, ali bi neuspelom demontažom rasturio celu luku i pola grada.
I sad, stoje ljudi na doku i gledaju šta im valja činiti.
A jedan pijani mornar stao takođe na ivicu i duva li duva. Mislim, ne duva travu, nego puše čovek, oči da mu ispadnu. „Hajde ljudi da svi duvamo, da je oduvamo na pučinu!!“.
Posle početnih BBB komentara (BlagiBožeBudale!) neko se seti: Pa da! Nećemo da duvamo, ali ovde ima i brodova i tegljača i drugih naprava sa kompresorima. Pa uključe sve kompresore, a creva okrenu i polako prave kontratalase, dok je ne oduvaju na udaljenost gde se može bezbedno torpedovati.
I od tada, po toj metodi se forsiraju ideje koje na prvi pogled izgledjau šašave, ali uz neke korekcije predstavljaju kvalitativni iskorak iz već začaranog i kliširanog kruga pitanja i odgovora.
E sad, kakve ovo ima veze sa racionalizacijom Skupštine?
Nemoj da neko pomisli da predlažem da Skupštinu oduvamo. Bože sačuvaj! Ko u njoj duva, neka duva, široko mu polje.
Takođe, nemoj da me neko poturi pod paraf novog zakona, zbog pominjanja pijanih mornara. Njih u Skupštini nema. Mislim – nema mornara. O pridevu – drugom prilikom.
Nego, po „brejnstorming“ metodi, predlažem racionalizaciju Skupštine i smanjenje broja poslanika. Ne na 150, nego na desetak. Tačnije, da svaka parlamentarna stranka ima po jednog poslanika.
Odmah da vam izbijem iz ruku glavni adut. (Mada se adut ne drži u ruci, još manje u rukavu, ali nema veze.)
Ti poslanici, po jedan za svaku stranku, ne bi imali jednaku moć odlučivanja, nego bi bilo kao u akcionarskim društvima. Predstavnik najjače stranke ima toliko glasova, predstavnici manjih stranaka toliko…
Prednosti: ekonomska ušteda. Takođe i bolje mentalno zdravlje gledalaca, pošto masa njih ne bi prežvakavala istu žvaku do besvesti.
A ionako, tamo sve te grupe klonirano misle. Šta misli vrhovni žrec stranke, to misle i poslanici.
Želim da verujem da je među glasačima vladajuće garniture, bar poneki bio protiv ovog zakona. Međutim, ne glasa se ni prema bazi, ni prema vlastitom stavu, koga, uzgredbudirečeno, i nemaju. S druge strane, možda bi neko od opozicionara glasao za zakon. Po principu: jeste da nema veze sa životom, ali valjaće kad se jednom mi dočepamo vlasti…
Znači, kada ionako svi isto misle i svi isto glasaju, neka to obavi po jedan. Ne bi morali da se cimaju sa raznih letovališta, niti da ih neko utefteriše kao da su tu.
Takođe, ne bi se pojavljivao problem preletača. Ako predstavnik vladajuće stranke ima recimo 102 glasa, on ne bi mogao da izdvoji 15 glasova i da kaže „E, sad smo mi zasebna grupa“. Jok, nipošto, sve ostaje nedeljivo.
Star sam vekovima, i mnogi su me zaboravili. Neki veruju da su me jednom za svagda upokojili, satrli dvovekovnom prosvetom ovog jadnog naroda i konačnom pobedom Petog Oktobra. Mislili su da će, zabivši ideološki kolac Moderne u moje junačke i patrijarhalne grudi, okončati dugu istoriju srpskog vampirizma. Govorili su da je nemoguće da u dvadeset i prvom veku vampiri opstanu van procesa globalizacije i integracije. Da je nespojiva egzistencija vampira i njihov palanački zadah na rakiju i gibanicu sa kreativnim korišćenjem moderne tehnologije i visokoenergetskim aktivizmom.
Naime, postoje predrasude da se vampiri ne bave ekstremnim sportovima, tehnomuzikom, kompjuterima, da ne ugrađuju silikone, nadograđuju nokte i vampirske zube. Da ne idu na međunarodne seminare i da se ne bave pitanjima kao što je regionalizacija, jer navodno oni žive u Srednjem Veku, zarobljeni u okove mitske svesti, nacionalni folklor i ritualna krvoprolića. To omalovažavanje nas i karakondžula idu dotle da se i naše postojanje osporava, čak proglašava sujeverjem.
Zagledani u svetliju budućnost i «Evropu» zaboravili su da se osvrnu na senke iz budžaka prigradskih naselja širom Srbije, gde vampiri obitavaju za dnevne svetlosti. Naša ciljna grupa su gnevni mladi nezadovoljni ljudi željni nečije krvi kojima je ovih «promena» preko glave. Čekajući ni Godoa ni Solanu, već svoj trenutak. I mi ćemo ga dočekati ako ikako drugačije sa dolaskom Tome Grobara prema kome, a to moramo priznati, gajimo simpatije.
Mislimo da su konačno raspršene iluzije reformista o svetlu na kraju tunela. Japi zombiji polako gube podršku javnosti, a krug Dvojke se pokazao onakav kakav zaista jeste – plen onoga koji je jači. A da jači tlači, zna i Hašim Tači. Pada prvi sumrak na Srbiju i dolazi naše vreme. Dolaze godine Krvavog Raspleta.
Godinama smo gledali smo šta čine. Oni pirovali nad našim vampirskim grobovima verujući da je naše vreme bespovratno prošlo. Jurcali su naokolo kao muve bez glave, puni optimizma i pozitivne energije. Povukli su crtu na istoriji Srbije, a onda je ušmrkali. Potom su jadni poverovali da će prosvetiti duh palanke bolonjskim konvencijama, slovenačkim merkatorima, eksitom i ekstazijem. Lustracijama i kastracijama, gej paradom i bilbordima. Jedino što jadni uradiše je da Srbiju zaviše u crne bilborde, kukala im majka. A majka Karla tvrdog srca bila pa iz oka suzu ne pustila, već im ona crnu vunu prede. Crna Karla i još crnji Solana pojedoše im džigericu svojim neprekidnim zahtevima i ucenama. Dok Lisice iz kruga Dvojke raspisuju tendere, na nas srpske vampire i dalje povika. Te filozofija palanke, te srebrenica, te antihaški lobi…
Al’ kucnuo je i naš čas. Vampiri ustajte iz groba, poziva vas i Milošević Sloba.
Prepale se ljute izjelice, reformske debele guzice. Mi smo ih samo pustili, da se nagoje kao prasad za klanje. A sada, punokrvni i zadrigli, ne mogu nam ni uteći. A i ako pobegnu daleko im Bela kuća, dabogda nevideli svetloga dana ko što nas prokle međunarodna zajednica.
Kod nas nema preletača. Neće proći pretvaranje tako da Čeda ni kao zombi ne bi prošao. Ostale malokrvne reformatore ćemo poštedeti da nam dosipaju u pehare na vampirskom piru; da služe kao upozorenje da se buduća pokolenja ne drznu i krenu putem progresa koji trasira Čume Difens i Kole Šećeraš.
Dok dolećemo na krilima noći uz svetlost punog meseca drhće ceo nevladin sektor. Osećaju kako im od straha trnu kosti i otiče energija. Naše vreme defeinitivno dolazi i to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja. Tu ne pomažu ni strani krediti, ni joga, a bogami ni zaštićeni svedoci. Ugasilo se svetlo na kraju tunela. Shvatili su da nema izlaza, a da im za vratom dahćemo mi, neupokojeni, žedni njihove krvi i refomske energije. Njihovi samrtni krici se neće čuti.
Naizgled, sve će izgledati normalno. Reforme će se nastaviti jer i mi srpski vampiri vidimo svoju šansu na slobodnom evropskom tržištu. Privatizacija će se izvršiti, ali na načelima vampirske ekonomije i na principima otvorenog društva i otkrivenih vratova. Pristupićemo i partnerstvu za mir, jer je to naš vampirski hir. Gde god je nato tu teku i potoci krvi, a gde ima krvi – tu smo mi prvi. MMF će iskati reforme, a reformi nigde biti neće. Prave krvopije su ovi bankari, ali oni rade za nas jer će toliko ljude opljačkati da će se oni sami nama okrenuti.
Mi jedva čekamo nove izbore, a izbori se bliže. Izbor nove vlade je tek početak naše strahovlade. Naime mi nismo srpski radikali oni su samo instrument naših mračnih ciljeva čijih dosega niko od njih nije svestan. Isto tako mi koristimo i ove Koštunicine ljude da stvorimo mrežu u kojoj učestvuje i vojska i bezbednost i nacionalisti i mnogi drugi. Mi želimo da vratimo točak istorije unazad i da vratimo Srbiju u Mračni Srednji Vek. Mi smo te mračne snage balkanske koje snuju i pripremaju povratak snaga i ideja bivšeg režima, ali u novom i mnogo opasnijem obliku. Mi smo ona zločinačko udruženje o kome govore Beba i Čeda, mi se nalazimo u svim sferama naročito onim koje imaju oreol tajne moći i koja radi pod okriljem noći.
Kada mi zajašimo vlast neće nas moći skinuti nikakvi izbori ni peti oktobri za vjeki vjekov. Bićemo takva surova vlast da se nekada stresem do same pomisli, pa se čak Bogu pomolim sa bojazni u šta bi se sve to moglo izroditi. No sigurno je jsano da bi smo odmah prekinuli veze sa svetom i pretvorili Srbiju u mračni poligon deprogramiranja naroda od prosvetiteljskih bulažnjenja i reformskih laži. Mi ćemo zatrti i poslednji trag prosvetiteljskih ideala na brdovitom Balkanu. Mi srpski vampiri ćemo od Srbije napraviti kasarnu u kojoj će se kaliti novi duh povampirenog slobizma i nacionalizma iz devedesetih. Ako je nacionalizam, varvarizam, ratni zločin iz strasti mrak mi smo onda mrak mraka.
Iako smo često bili protiv Slobe jer nije znao da nas upotrebi protiv neprijatelja i jer nije znao da pokaže zube, on je ipak jedini Srbin posle Karađorđa, a možda i Čiče koji je podigao ustanak protiv svetske nepravde. Iako kao vampiri mnogo ne dajemo za nacionalnost i iako smo hladna srca ne možemo biti ravnodušni na vest kako su dušmani pogubili predsednika Miloševića, koji se do poslednjeg dana borio za Srbiju.
A tada ćemo napraviti balkanski savez povampirenih snaga prošlosti sa našom braćom iz Transilvanije, i iz drugih mračnih šuma Balkana. A to je tek početak balkanizacije ili vampirizacije Evrope koja će jednog dana pripasti nama. Samo povampireni nacionalizam i vampirska volja za opstankom mogu odbraniti Evropu od islamskih hordi i trijumfa bezdušnoga kapitalizma. Samo mi organizovani i povezani vampiri možemo da budemo avangarda novog talasa povampirene revolucije potlačenih masa. Samo mi nacionalni možemo pobediti ove globalne krvopije, koje ne piju samo krv već pljačkaju narode do gole kože i još i dušu uzimaju. Oni su veće prokletstvo od naše vlasti.
A građanima Srbije poručujemo – ne boj te se vlasti vampirske, šta sve ste već preživeli mi vam nećemo teško pasti. Kada se setite ko je sve i kako vlado ovom napaćenom zemljom – vampirska vlast će biti prava blagodat. Mi ćemo ukinuti poreze a jedini doprinos će biti malo krvi. Budite dobrovoljni davaoci krvi i bićete dobitnici vampirske tranzicije. Daj krv, malo se propati u krvavoj reformi i dobićeš bolji život.
Predsednik Otadžbinske Uprave Vampirske Stranke Srbije
Miroslav Lazanski, naš najpoznatiji vojni analitičar i kandidat za mesto ministra odbrane saopštio je da je otkrio kada će početi Treći svetski rat.- otkriva T.A.B.U.(Telegrafska agencija balkanske unije)
„Treći svetski rat će početi vrlo brzo, preciznije rečeno, u četvrtak“, izjavio je Lazanski za ruske medije, koji su o tome obavestile svoju i svetsku javnost.
Naime, Lazanski je, kako je rekao, u holu jednog prestižnog hotela u Beču naleteo na visoke oficire NATO pakta. Oni su mu bili okrenuti leđima i nisu bili svesni da ih prisluškuje najpoznatiji vojni analitičar Srbije i regiona. On je tako, sasvim slučajno, prisustvovao važnom, neformalnom sastanku NATO generala, koji su, između ostalog, pričali i o planu za započinjanje Trećeg svetskog rata.
Nažalost, nije čuo sve, već samo ključni fragment koji otkriva celokupnoj svetskoj javnosti. „Treći svetski rat počinje u četvrtak, a vi znate koji četvrtak“, rekao je neimenovani natovski general, ne precizirajući koji će to četvrtak biti. No, ipak je ovo, zahvaljujući dobrom osluškivanju onoga što se priča za susednim stolom, do sada najpreciznije predviđanje početka Trećeg svetskog rata.
Lazanski je na osnovu tog epohalnog saznanja odlučio da napiše knjigu koja će se zvati: „Treći svetski rat počinje i četvrtak“. Tu knjigu će štampati na više jezika i biće poslata na adrese svih svetskih lidera, da bi se na taj način predupredio početak Trećeg svetskog rata.
„Posle moje knjige“, rekao je Lazanski, „Treći svetski rat će biti odgođen ili prebačen na neki drugi dan.“
Iz MUP-a Kuršumlija je u redakciju Zicera stigao dopis da usled pogrešnih informacija koje su objavili pojedini beogradski štampani i internet mediji, dva policajca koja su naplatili kaznu pastiru Zoranu Miladinoviću iz sela Sagonjevo kod Kuršumlije trpe velike profesionalne posledice i zadirkivanja okoline.
„Prosto više ne mogu da idem na posao. Zadirkivanja su neprestana, morao sam da menjam karticu na mobilnom pa su me opet pronašli. Novinari stalno zovu kući i uznemiravaju mi ženu!“, izjavio je jedan od policajaca.
Kako su mediji naveli, policajci su pastiru naplatili kaznu usred nedođije, navodno zato što nije ima ličnu kartu kod sebe.
Zapravo, istina je da su naplatili kaznu ali iz sasvim drugog razloga .
Uspeli smo putem skajpa da kontaktiramo dotičnog pastira koji nam je tom prilikom ispričao sledeće:
„Poterao sam stoku, kao i svakog dana, na ispašu prema Crnoj Čuki. Tada su naišla dva policajca koji su nekim svojim poslom došla u selo. Primetio sam ih da kibicuju mene i ovce iz kola ali neko vreme su se raspravljali u kolima i nisu izlazili. Zatim su izašli obojica i prišli mi. Posle kraćeg razgovora jedan od njih me je upitao da li imam odobrenje opštine za ispašu na ovom mestu, ja sam uredno prikazao odobrenje koje nosim sa sobom u čobanskoj torbi. Vidno iznerviran drugi policajac je istrgao odobrenje kolegi, detaljno ga ispregledao i vratio mi. Zatim mi je tražio dozvolu pokreta zelenih i nju sam srećom poneo tog jutra. Tada je prvi policajac zatražio ličnu kartu, ja sam i nju pokazao a oni su već počeli da crvene ki risovi. Onda su obojica u glas zatražili pasoš jer je kako su me obavestili ovo pogranično područje. Kad sam im pokazao i pasoš počeli su da psuju i galame.“, priča Miladinović.
Policajac na svom radnom mestu
„Da je vrag odneo šalu, shvatio sam kad mi je policajac rekao da će ipak da mi napiše prijavu, jer je konstatovao da nemam pokretni toalet, a prosto je nemoguće da čovek ceo dan ne vrši nuždu. Što znači da vršim nuždu na javnom mestu, a to je kažnjivo po zakonu. Pokušao sam da se pravdam da u tem slučaju ja onda nikako ne bi mogo da radim ovi poso, jer ne mogu sa sobom da vučem pokretni teolet. Ali policija nije prihvatila nikakva objašnjenja. U jednom trenutku, jedan od njih je ušao u automobil i izvadio jedan omanji pisaor kao dokaz da on mora da se nosi i na planini“, nastavlja priču Zoran.
Miladinović kaže da je on još i dobro prošao kako je prošao njegov kolega koji je bio malo pripit: „Jer je poso čobanski težak, njega su terali da duva i da stoji na ovoj strmini na jednoj nogi kao i da hoda po zamišljenoj liniji“, dodaje Miladinović i nastavlja: „Mene su rebnuli samo za tri ‘iljade a kolega je mor’o da plati 10 ‘iljadarki i još je priveden jer je bio u pijanom stanju, tako da je izgubio pola stada.“
Dopis koji je dostavljen našoj redakciji iz policijske stanice tvrdi da je dotični Zoran jedan najobičniji čoban i da je od ranije poznat policiji, kao i da je njima jasna njegova namera da u sprezi sa potplaćenim medijima okalja ugled ove časne policijske stanice.
Šta je zaista istina u vezi ovog događaja pokazaće istraga koju je u cilju istine preduzela dotična policijska stanica MUP-a Kuršumlije.
Listen to this article
