Napadi na predsednika ne prestaju. Zli novinari ponovo spinuju!
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prekucao je čitav tekst na isključenom lap-topu i po ko zna koji put postao hit na društvenim mrežama.
Naime, „pokrivalica“ Dnevnika RTS-a prikazala je Nikolića u predsedničkom kabinetu, udubljenog u posao, ali je njegovom timu očito promakao jedan detalj – lap-top na kojem je kucao bio je isključen.
Tomin crni ekran ubrzo se proširio fejsbukom i tviterom, na opštu radost svih fanova predsednikovih gafova.
MEĐUTIM, u telefonskom razgovoru za ZICER, predsednik je objasnio kako je to opet jedan u nizu spinova i da vest prosto nije tačna. Kako predsednik saopštava, u pitanju je specijalni lap-top koji je dobio na poklon prilikom nedavne posete Republici Кini, a koji može da radi i isključen. Predsednik Nikolić je našem novinaru rekao da nimalo nije iznenađen ovim orkestriranim napadima na njega i vlast uopšte, sada uoči izbora, ali se pita dokle će novinari izmišljati informacije umesto da se bave istraživačkim novinarstvom.
– Evo i ovo sa lapotom sam objasnio i zašto nije bitno što je bio isključen, ali verujte opet će se naći neki novinar koji će i na ovo objašnjenje postaviti pitanje. Tome prosto nema kraja – tužno je zaljučio predsednik Nikolić.
Mladi komunisti uslikani prilikom krađe desničarskog identiteta
Kako Zicer ekskluzivno saznaje, srpski desničari narednih dana zajednički će podneti tužbu protiv mladih komunista koji su upali u hotel Metropol, prekinuvši debatu CIRSD-a.
Mladi komunisti su upali na skup kojim je predsedavao Vuk Jeremić, a među prisutnima na debati bio je i novi američki ambasador Kajl Skot.
Četiri mladića i jedna devojka uzvikivali su: „NATO ubice, napolje iz Srbije!“, i „Napolje, NATO fašisti!“, zbog čega je reagovalo obezbeđenje i izbacilo ih iz sale.
Kako navodi naš izvor iz vrha DB-a, blizak srpskoj desnici, upad mladih komunista na jedan ovakav događaj jak je motiv srpskim desničarima da konačno deluju kao jedan, a prvi korak ka tome je podizanje ove tužbe.
„Mi, srpski desničari, zgranuti smo ponašanjem mladih komunista! Zbog njih mi ispadamo babe, a to nam pred izbore nije ni najmanje potrebno“, rekao je jedan od vođa desnice, koji je želeo da ostane anoniman.
„Narod očekuje da mi uzvikujemo parole protiv NATO ili EU, a ne tamo neki pioniri maleni! Zahtevaćemo od suda najoštrije kazne za mlade komuniste! Ako mi ne upadamo na skupove NATO lobista, bogme neće ni oni!“, besno je prokomentarisao naš sagovornik.
Kako eksluzivno saznajemo, naša najgledanija „Kič TV“ emitovaće novi rijaliti slikovitog naziva: „EAT SHIT – Pojedi go*no i pobedi!
Kako producenti otkrivaju, nakon završetka poslednjeg rijaliti projekta ostalo je previše balege i brabonjaka, koje je šteta ne iskoristiti.
Torta za pobednika takmičenja
„Pozvaćemo napoznatije pripadnike srpskog „džet seta“ i idole stotine hiljada ljudi širom Srbije“, navode iz prudukcijske kuće „Shit je hit“.
Cilj igre je da takmičari pojedu što više balege, a svi oni boriće se za fond od neverovatnih 1.000 evra.
Voditeljka i Mica Samsung Galaksi pripremaju se za takmičenje
Interesovanje je veliko, pošto učesnici te pare ne mogu da zarade na pevačkim tezgama širom Srbije i zapadne Evrope, a o kolikom novcu je reč govore i skromne starletice, koje su nam objasnile da za te pare inače moraju da opsluže tuce starijih čika.
Kako kažu nutricionisti, balega sadrži veoma mali broj kalorija, veoma je hranljiva i puna vitamina.
Šitometar
Jedna od kandidatkinja za učešće u ovom fenomenalnom rijalitiju, čuvena Mica Samsung Galaksi oduševljena je idejom i za Zicer je kratko rekla:
Generalna proba
„Ovo je suuuuper! Ja sam, inače, vegetarijanka, pa će mi ovo super doći. Sve je prirodno osim mene, a to je sada IN.“
Svi sa nestrpljenjem iščekuju ovo takmičenje, za koje kažu da će probiti sve rekorde gledanosti.
Nakon afere s nezakonitim prisluškivanjem novinara, Srpska napredna stranka donela je definitivnu odluku da Stefanovića povuče s mesta Ministra unutrašnjih poslova.
Stefanović bi trebalo da pređe u gradsku vlast, a njegovo mesto zauzeće Aleksandar Vulin, sadašnji Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Tragom te informacije pozvali smo gospodina Vulina, koji je za Zicer kratko prokomentarisao:
“Tačno je! Napuštam Ministarstvo rada i prelazim u MUP. Kao ministar unutrašnjih poslova pokazaću revolucionarnu čvrstinu jednog Če Gevare, a posebno u zaštiti LGBT populacije, zato što njihovoj bezbednosti do sada nije poklanjano dovoljno pažnje. Štaviše, zahtevaću da ubuduće najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u MUP-u budu pripadnici te društvene grupe.”
Kako saznajemo, u Vladi smatraju da je Vulin trenutno najbolji izbor za mesto prvog srpskog policajca, jer JUL-ovci imaju najviše iskustva u suzbijanju nasilnih demonstranata u borbi protiv režima.
S tim u vezi, podsećamo i na odlučnu izjavu Aleksandra Vulina iz ‘98. godine, da je demonstrante na Brankovom mostu policija trebalo da gađa vodenim topovima sa vrelom vodom.
Naš izvor otkriva da je Skot, novi američki ambasador u Srbiji, izuzetno zadovoljan izborom Vulina za novog Ministra unutrašnjih poslova, jer je, kako ističe, za Zapad izuzetno važan princip da vladajuća stranka u Srbiji ne drži više od četiri ministarstva u Vladi.
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (HOS) i Centar za evroatlantske studije (CEAS), uputili su zajednički apel tvorcima Novog svetskog poretka (NSP) da u Srbiju “vrate devedesete”.
Ove nevladine organizacije, sudeći po napisanom, suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom dobro naplativih tema, zbog čega su se i rešile na ovaj očajnički potez.
“Nama je užasno teško da radimo u ovakvim uslovima! Dok smo imali ‘devedesete’, radili smo punom parom i tema je bilo na pretek. Samo na račun Ćuruvije i Đinđića mogli smo lagodno da živimo nekoliko godina”, navodi se na početku saopštenja.
“Ipak, stvari su danas malo drugačije. Kao što znate, Koštunica se povukao iz političkog života, pa ne možemo više da ga potežemo kad nam ponestane materijala za rad. Osim onog nesrećnog klečanja, nijedan novinar nije ubijen u poslednje vreme, a za Vojvodinu i Rašku je još uvek rano. Sve to naš posao čini jalovim”, navodi se u apelu.
“Možemo mi u nedogled da potežemo antifažizam i klerofašizam, ali znajte da to u ovako teškim vremenima prosto nije dovoljno! Zato zahtevamo – vratite nam devedesete!”, završava se u apelu.
Nakon objavljivanja slike predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa turskom glumicom Čeren Jilmaz, na kojoj se vide prevrnute šolje od kafe, predsednika je dočekao javni linč. Ipak, ne želeći da podlegne medijskim spinovima, Zicer je informaciju potražio sa samog izvora, to jest od predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića.
– Ma dajte, molim vas! Sve što predsednik uradi je skandal! Sad je skandal i što je predsednik bio zabrinut za svoju zemlju, pa je hteo da vidi šta nas čeka u budućnosti! Da li vi zaista mislite da bih ja kao predsednik zloupotrebio svoju funkciju i tražio od gospođice Jilmez da meni gleda u šolju?! Dakle, za sve te velike dušebrižnike: gospođica nije proricala moju, već budućnost zemlje čiji sam predsednik!
Iskoristili smo priliku i da pitamo predsednika šta je gospođica Jilmez videla u šolji.
– Ako je verovati gospođici Jilmez, a ja verujem jer se radi o ozbiljnoj mladoj dami, čekaju nas bolji dani. Kao i sve u Srbiji, najviše me je interesovala ekonomija. U ovoj godini imaćemo malo više investicija i dinar će biti stabilan, što je najbitnije. Izbori će proći glatko i neće poremetiti situaciju na tržištu. Što se stabilnosti i bezbednosti tiče, neke od stvari koje mi je gospođica Jilmez rekla ne mogu vam reći jer spadaju u državne tajne, ali ni tu neće biti ozbiljnijih poremećaja. Sve u svemu, čeka nas godina napretka. Ako sam ranije i imao nekih sumnji, sada sam siguran u to!
Mehino preduzeće u širem centru Haga; Foto: alahuakbar.ba
Kontroverzni bosanski biznismen Meho Hatishafisbegović otvorio je prodavnicu pogrebne opreme u Hagu.
Hatishafisbegović ne krije da posao cveta, jer Haški sud plaća pogrebnu opremu, a Srbi plaćaju prevoz, koji nije ni malo jeftin.
„Smrtnost zatočenih Srba u Hagu je povelika, pa Meho Hatishafisbegović zarađuje sjajno“, prenosi bosanski portal ‘alahuakbar.ba’.
Na pitanje kako stoji posao sa pripadnicima ostalih nacija bivše SFRJ, koji su utamničeni u Hagu, Meho kaže:
„Po koji Šiptar tu i tamo umre, ima i naših Bošnjaka koji umiru, doduše, vrlo rijetko, ali je sve to statistička greška spram Srba. Jedino mi Hrvati nikako ne umiru. Ni prebijene pare od nji’ nisam dobio. Prosto mi se ne da na njima zaradit'“, jada se Meho.
„Kad sam čuo da je Šešelj teško bolestan, bio pripremio sva potrebna dokumenta. Dav’o sam mu najviše dva mjeseca. Ali ‘oćeš, pustiše ga u Srbiju i propade mi pos’o. Poslije sam se žalio Haškom sudu, jer su to meni bile sigurne pare. I onda je tamo neki birokrata uvažio tu moju molbu i rekli su mi otale da ne bacam te papire, jer postoji šansa da ću taj pos’o ipak unovčit'“ jada se Meho.
Kako Zicer ekskluzivno saznaje, u vili „Parova“ zavladala je prava panika! Otkad je u toaletu, koji je jedini prostor u kući bez kamera, pronađena otkinuta kokošja glava, ukućani vile ne mogu da spavaju mirno.
U vili je pokrenuta istraga o tome otkud kokošija glava u toaletu i, prema prvim informacijama, kokoški je glavu otkinuo niko drugi, nego miljenik Srbije – Zmaj od Šipova!
Na jednoj od kamera vidi se Ilija Grahovac kako unosi kokošku u kupatilo, da bi nakon pola sata izašao sav krvav, sa obezglavljenim trupom kokoške.
Kako bismo saznali šta je po sredi, otišli smo u Šipovo i intervjuisali Zmajeve komšije.
Zbog straha, niko od njih nije smeo da da zvaničnu izjavu za Zicer, ali nezvanično, saznajemo da za Zmaja dugo sumnjaju da je član Crkve Satane.
– Verujte mi, iz te njegove kuće se svakodnevno čuju neki neljudski krici! Po celoj okolini nalazimo krvave glave, kako sitne, tako i krupne stoke. Jedan čovek se kune da ga je video u nekoj crnoj pelerini sa crnom svećom na groblju. Prestravio se! Otkad sumnjamo u Iliju, nalazimo i iscrtane pentagrame po grobovima. Nije bio takav sve dok nije otišao kod onog Marića na prvi razgovor. Od tada se načisto promenio.
U želji da čujemo i drugu stranu priče, stupili smo u kontakt i sa Zmajem, koji nam je preko telefona, povišenim tonom, rekao:
– Ama ko to priča?! Neš da mi kaeš?! E, svi ćete vi da vidite svog boga! Belzebub je veliki, i ima kaznu za svakog ko se usudi da napadne nekog od njegovih slugu! El ti mene razumeš, ja sam njegov sluga, ti si nagrabusio, samo da te dovatim! Niko Zmaju nije izmako ni pre, a sad pogotovo neće! Mene Crni papa direktno na vezi čeka da mu kažem ko da goni! Niko nam neće izmakne, niko!!!
Hej, ženo, heej, pa ne može to tako, ja sam bio na redu, isprva zavapi čovek, a zatim se, svukavši sa reči svlak molećivog tona, zajapuri, gle, poče da brekće i šišti, boreći se s dahom, nepravdom, ama sa sto svetskih zála koji mu se odjednom sručiše na glavu. Prvi sam predao knjižicu, evo, vi ste mi svedoci, a ova beštija uđe pre svih nas… pa, majku mu poganu, bre, gde je tu red, pu, vidi je samo, bezobraznice, heeej, alamunjoo…
Malo je nedostajalo da se zagrcne od reči i jeda koji su mu se, u grozdovima pljuvačke, slivali preko, ali već bi kasno. Pokuša nadvoje-natroje da sakupi eventualne sledbenike i živu silu za oganj svog besa, ali troje prisutnih u čekaonici Doma zdravlja s nelagodom nastavi da gleda svoja posla, i, uglavnom, tupo zuri u vrata iza kojih par trenutaka pre šmugnu gospođa koja se, istini za volju, zaista iznenada tu stvori i, bez ikakvih pripremnih ili izvinjavajućih podrobnosti, pronađe svoje utočište u ordinaciji.
U prvi mah se činilo da će starac (a, ruku na srce, možda i nije bio toliko star, tek, recimo, prilično oronuli šezdesetogodišnjak, dajmo mu, eto, šezdeset pet, da ne sitničarimo, no, valjda je to neka taman akreditiva da ga se može nazvati, hajde, možda ne starcem, ali, vremešnim gospodinom, svakako) dakle, izgledalo je da će gotovo potegnuti kaput drznice, koja je (vešta je i brža od njega, nema šta) zaobišla muljave plastične stolice, zablentačila se na vrata i raskrilila ih, tek tako, bez kucanja i potpuno ignorišući tu već skupljene nevoljnike, već nestala iza leđa dežurne sestre, koja se sad, kao neki drusni kerber, isprsila na svom stražarskom mestu.
Šta je čiča, šta si zapenio? Valjda ja znam ko je kad predao knjižicu i ko kad ima zakazano. Kako vas nije sramota, tu da ćutiš i da mi ne praviš gužvu, sad ću zvati obezbeđenje. A, kakvi smo ljudi, molim ti se bože…, reče sestra, ratnički premazana s bar pet slojeva šminke, i pogleda bundžiju sa visine, a zatim, kao čudeći se što uopšte na svakakve gluposti troši svoju uobičajenu dnevnu zalihu reči pripremljenu za opštenje s pacijentima, popravi mantil, pokroviteljskim pogledom pomilova svoje prilično izdašne grudi (bilo bi dobro da nam sad ne odvuku pažnju), udobnije smesti u gornji džep nekoliko olovaka, dekorativno tu zadenutih, i zalupi vratima onoliko jako koliko već medicinske sestre umeju, jer je to prvo, a često i jedino, što nauče u svojim školama medicinske osionosti.
Kakav je ovo bezobrazluk, oca im pokvarenog, nastavi srdžbenik da bogoradi po rodoslovu svojih neprijatelja, a donja usna mu se trznu nekoliko puta, i gusenica obrve, kao nekim federom povezana s ostalim pokretima lica, otide mu visoko ka čelu, pa tu stade da se nadima i lepezasto širi.
Potraži opet saučesnike u polupraznoj čekaonici, ali, devojka koja je mirno stajala oslonjena o zid nastavi da gladi ekran mobilnog telefona onim širokim potezima kojim i inače teatralno lepi svetlosni snop za negovane jagodice svojih prstiju. Bakica, do tad gotovo neprimetna, raskrili tešku torbu koju je, kao u strahu da bi mogla biti plen nekog napasnika, čvrsto držala na kolenima, i poče da bavrlja po njoj. Probijali su se, u kroz te trenutke tajaca, šumovi na osnovu kojih bi se moglo pretpostaviti da torba krije mnogo potencijalnih čuda (šuškao je celofan, zveckalo staklo nekih tegli, u jednom momentu je, čak, zaroptao i čičak novčanika…) Zatim joj se lice u hipu razvedri kad spasonosno ugleda crvenu tvrdu bombonu (jagoda, višnja?) potpuno prilepljenu za glatki papir i tad, s olakšanjem što je sebi pronašla zanimaciju, poče taj spasonosni plen pedantno i uporno odlepljivati od umazane ambalaže, trudeći se da što manje obraća pažnju na okolni svet.
A on se, svakako, pretvarao opet u buku i beštimanje. Četereset godina plaćam zdravstveno, krvi im jebem, kod lekara idem samo kad moram, sam se lečim gimnastikom i čajevima, serem im se Hipokratu u bradu, a, evo, i kad odem, vidi šta se dešava?I mi hoćemo da budemo uređena država, mi? Jebo nas pas šugavi! Iznenađujuće hitro se opet stvori kraj vrata, zašaketa po njima dva-tri puta, ali se videlo da ta žustrina jenjava i da se kao malo i pokajao, a, možda i uplašio posledica tog nasilništva. Naravno, s druge strane reakcija je izostala. Prisopti uvo na mesto gde je maločas nasrtao i ozlojeđeno jeknu: Pa da, sad će da srču kafu. I za ovo sam ja gaće krvario, za ovaj javašluk, za ovaj, zastade, kao premećući izraze po glavi, za ovaj fašizam, jebo im Hitler sve najrođenije, i sve, i staro i mlado! Crnomanjasti momak, koji je do tad skrušeno sedeo i, verovatno, pripremao rečenicu kojom će se doktoru požaliti na svoj prilično delikatan problem, izvi vrat i dobaci: „Ciganjska posla, kume!“, a zatim se, očigledno iznenađen uspelošću svoje dosetke, nakezi, otkrivajući reljefni nered požutelih zuba.
Čiča je, za to vreme, došao do daha, ali je boja njegovog lica ostala skerletna, a vene na vratu samo što mu nisu prsnule: Sad ću da odem do direktora, i tu bubašvabu znam od ovoličko, neodređeno šakama obuhvati zamišljeni zamotuljak, neće to tako da završi… Krenu ka mutnoj dubini hodnika (neonke su žmirkale i razroko treptale), pa se vrati i svom snagom šutnu metalnu kantu koja mu se, moglo bi se reči i namerno, našla na putu. Kanta odlete, a iz nje ispadoše zgužvani papiri i neka potamnela guka vate. Utom, besni čovek posrnu malo, pa se, s nevericom u očima (gusenica obrve naglo se skljoka i potpuno mu prekri kapak) pribra, uspravi i… oho, ajoj – stropošta na pod. Ču se tup udarac, kao da je na pod bačena vreća puna blata i mulja, on trznu još dva-tri puta rukom (ko bi to još sad brojao?), prst mu se zgrči i jasno se čulo kako mu se grlo zapuši nekom krvavom smolom, a kroz dušnik mu zabaulja dug i jeziv ropac. Devojka vrisnu, u jednom momentu se, čak, učini da će kameru telefona okrenuti ka smrtniku, ali, srećom, odustade od toga. Možda je ošinu savest, a možda se i doseti da joj je baterija pri kraju. Garavi svedok zalupa otvorenim dlanom po staklenom šalteru iza kojeg, naravno, nikoga ne beše. Alo, umre vam ovaj, aloo, sestro! S druge strane hodnika dotrčaše neki momci u crvenim jaknama, jedan se i, kao, polusagnu do čoveka, otkopča mu košulju, nešto se tu i zapetlja, opipa mu snop vratnih žila, pa ravnodušno odmahnu glavom i slegnu ramenima: Kad pre, jeste brz, svaka mu čast. Devojka, čak vidno i drhteći (to će još iste večeri, prepričavajući uz martini događaj drugaricama, naravno, prećutati), upita jednog tehničara: A što ga ne roknete onim defibrato…onim na struju, a? On je odmeri, što bi i da nije toliko ljubopitljiva svakako učinio, pa joj kiselo dobaci: Samo smo tebe čekali, inače se ne bi setili. Zatim, izgleda postidevši se svog tona, pomirljivije dodade, u kvaru je, lutko, crk`o mu kondenzator.
Sestra, konačno, promoli nos, te podviknuvši ljudima da se sklone, i sama čučnu da se uveri u ono što već svima, pa i vrapcima popadavšim na grane susednog drveća (uočimo ih brzo, ljudske smrti ih se ne tiču i brzo će odlepršati dalje) beše jasno. Baka, koja je, bez ikakvih naglih kretnji, sve to pratila iz prikrajka, najzad izađe na kraj sa ušećerenim papirom, odmacura bombonu koja je već izgubila svoju formu i tužno se utufakijala, stavi je, polako, u usta i mirno, sisajuči prvi slatki sok, promumla: A lepo vam je čovek rekao da je on na redu!
Na radost i polzu svih ljubitelja dobre muzike, čuveni hrvatski kantautor Oliver Dragojević najzad je rešio da zakopa ratnu sekiru i održi koncert u Srbiji, i to u beogradskoj Areni, 8. marta.
Kako prenosi hrvatski portal ’oluja.hr’, pevač je na nagovor produkcijske kuće ‘Budak & Sons’ rešio da koncert ipak održi, „usprkos višegodišnjem protivljenju“.
„Za mene je to donedavna bila završena prića“, kazao je čuveni Ćoro, „ali vrime ide i neke stvari jednostavna moraš ostavit iza sebe ako misliš živit normalno“.
„Pisma triba da nas spaja, a ne da nas razdvaja. Judi nisu krivi zbog zla koje su politićari ćinili, pa tako ni ja neman prava ne vidit da su prošle dve decenije od tog proklitog rata“, prenosi ’oluja.hr’ Dragojevićeve reči.
„Rišio san i ne bi više o tom polemisa u javnosti, osin toga, šoldi su svakon potribni, a ako su nas godine nakon raspada najboje zemje na svitu išta naučile, onda je to da makar možemo pivat zajedno i priton jako dobro zaradit“, rekao je ‘stari morski vuk’.
Karte za koncert koštaće između 3 i 5 hiljada dinara i mogu se poručiti već od ponedeljka, 7. februara.
Kako Zicer saznaje, produkcijska kuća ’Budak & Sons’ očekuje da se Dragojevićevi koncerti zbog ogromnog interesovanja srpske publike održavaju više dana, a jedini zahtev koji su uputili organizatorima jeste da se na koncert smeju uneti jedino zastave SFRJ ili EU, dok će sve druge obezbeđenje oduzimati.
Listen to this article
