Kako ekskluzivno saznajemo, parlamentarnih izbora u Srbiji neće biti. Aleksandar Vučić je prelomio i rešio da ova Vlada izgura do kraja.
Mnogi su iznenađeni ovom vešću, a opoziciji je laknulo. Slavi se po Vojvodini i Beogradu.
Mnogi postavljaju pitanje: „Kako nema izbora kada je Vučić rekao da će biti?“, ali stvar je u tome da Aleksandar Vučić nije raspisao izbore, već ih je samo najavio, pa samim tim i nema obavezu da ih raspiše.
Ovakva iznenadna odluka došla je posle sagledavanja opšte slike, jer Srbiji je krenulo kao nikada pre.
Budžet je u suficitu, grade se putevi, strani investitori stalno stižu, PUPS je prišao SNS-u što je dokaz da su penzioneri zadovoljni. Takođe, tu je presudilo i milosrđe vrha SNS-a posle mnogobrojnih molbi opozicije da se odlože izbori kako bi u međuvremenu opozicionari obezbedili svoje uže i šire porodice, pošto je sasvim izvesno da posle izbora mnogi od njih ostaju bez posla i sredstava za život.
Kako objašnjavaju politički analitičari, ovaj potez premijera je za svaku pohvalu, jer se na ovaj način čuva socijalna stabilnost države, jer postoji mogućnost da bi naglo osiromašeni opozicioni političari bili skloni revolucionarnim potezima, a to bi dovelo zemlju u haos i beznađe kakvo nam nije potrebno baš sad kad nam je tako dobro krenulo.
Kako bi saznala koji su to problemi koji muče mlade u našoj zemlji, ekipa Zicera sprovela je opsežnu telefonsku anketu, čiji su nas rezultati, malo je reći, iznenadili. Još veće iznenađenje je bilo što većina mladih i izvor i rešenje za svoje probleme vidi u roditeljima.
Da nas neki Vlasi opet ne bi okarakterisali kao mračne centre moći, citiramo neke od najkarakterističnijih odgovora mladih:
Milica S. (23): „Najveći problem je nedostatak posla. Evo, ja sam recimo završila menadžment u upravljanju ljudskim potencijalima u hidrogradnji na Džon Nebitni univerzitetu pre pola godine, i još uvek ne mogu da nađem posao! Mislim, univerzitet je akreditovan, samo da se zna! Kao da ovoj zemlji nisu potrebni mladi i obrazovani kadrovi! Ali moji matori nisu znali na vreme da se snađu, zato sad gledam oglase po Infostudu po ceo dan. Ali naravno da nema ništa ako nemaš vezu, bez obzira na obrazovanje!“
Slobodan K. (29): „Joj, rođeni, samo još ovu četvrtu godinu na pravima da dam i da me Bog vidi! Nema ‘leba u ovoj zemlji, ja kad ti kažem! Da radim, ne mogu zbog studija, a od matorih jedva dobijem dnevno za makijato, ceđeni grejp i Davidof! Kao stoku me svi tretiraju! Profesori svi nadrndani, samo gledaju da te obore, muka! I kako posle mladi ljudi da imaju neku perspektivu u ovoj šugavoj zemlji?!“
Jelena A. (29): „Ej, nemoj ja da počnem o svojim problemima! Svi od tebe očekuju da daš maksimum, a ne daju ništa zauzvrat! Da makar imam normalnog dečka, kao Nina, da me vodi negde ili da me obuče, da imam nešto od života! Ne, ovaj moj tutuban radi kod nekog privatnika, istovaruje gajbe, i posle mi još zamera što sam stalno po fejsu! Da imam imalo sposobne roditelje da mi nešto naprave, mogla bih makar da palim iz ove bestragije!“
Draško N (33): „Svašta sam radio, ali ništa nije išlo! Radio sam multi level, prodavao osiguranja, nudio razne investicije… Dobio sam rak mozga od telefona, kunem ti se! Ali džaba kad je narod seljački, šta oni znaju šta je životno osiguranje ili investicija! Da smo u nekoj normalnoj zemlji, milione bih namlatio, a ovako blejim u ovom kafiću po ceo dan, čitam novine. Samo da mi matori umru da prodam to malo nasleđa što imam, od tog kapitala ima da pobegnem iz ove šugave zemlje, majke mi! Tako ću do pedesete da zapalim!“
Čuvena (u Južno-bačkom okrugu) proročica Milijana iz Novog Sada već godinama unazad daje tačna predviđanja o političkim dešavanjima u Srbiji. Ona je, između ostalog, predvidela dolazak „crnog čoveka“ na čelo Amerike, rat Rusije u Siriji, navalu migranata na Evropu i mnoge druge stvari.
Proročicu Milijanu smo kontaktirali skajpom (tako je jedino dostupna, jer, kako kaže – naša udba nema kontrolu na skajpu, već samo Ameri).
Z: Vaše proročko svedočanstvo, kako komentarišete i šta predviđate u skorijoj budućnosti kod nas i u svetu?
M: Kod nas će da bude malo tumbanja od ovih iz opozicije, ali će se posle izbora sve smiriti.
Z: A kakav će biti ishod izbora?
M: Vučić će ponovo da pravi vladu. Ovaj put će većinu on birati, neće mu više stranci određivati koga da metne.
Z: Evo PUPS je ovih dana ušao na listu SNS, a šta će biti sa Dačićem, da li vam se javlja?
M: Javlja mi se da će Dačić posle ovoliko godina na vlasti ostati usamljen. Neće ga niko podržati. A kako vidim, posle izbora on se nalazi sam u jednoj oskudnoj sobi sa nekim knjigama. Sad ne mogu da kažem je li to neka knjižara ili zatvor. Više mi izgleda kao zatvor.
Z: Da nije Hag?
M: Ne, nije Hag, sav je tu nameštaj domaći, biće da je to neki naš zatvor.
Z: A šta će biti sa opozicijom?
M: Neće biti ništa.
Z: Kako mislite ‘ništa’? Hoće li uspeti da uđu u skupštinu, da se ujedine?
M: Neće se ujediniti, jer svako ‘oće da ima krunu na glavi. Zato će većina propasti. Neki će ući u skupštinu, ali većina neće.
Z: A Pajtić?
M: Ma kakav Pajtić. Njega ne vidim u politici posle izbora. On će k’o Dinkić otići nekim drugim putem. Biće blizak ovim nevladinim organizacijama, ali se više neće baviti politikom. Za pola godine svi će zaboraviti da je ikad bio u politici.
Z: Šta još vidite?
M: Vidim da će oko Srbije biti još puno problema. Evropa neće znati šta će sa ovolikim izbeglicama sa istoka pa će ih hteti sve metnuti u Srbiju i to će biti jedan od ozbiljnijih problema za novu vladu. Ali, kako vidim, tu će se udružiti i okolne zemlje i neće dati Evropi da sprovede to što je naumila.
Z: A od svetskih dešavanja, šta vidite?
M: Ruska zemlja će steći veliku slavu kad završi ratu u Siriji a to će biti uskoro. Tamo će se ponovo vratiti sve k’o što je bilo, ali će stari predsednik morati da se povuče. Ali ipak neće doći ni ovi koje je zapad mislio postaviti, nego će doći neki drugi ljudi, koji će biti dobri sa Rusijom. To će zapadu veoma krivo biti i ponovo će pokušati tamo da zametne rat preko Turske, ali neće uspeti, jer će ruski odgovor biti žestok!
Z: A hoće li Amerika propasti?
M: Svi koji kažu da će propasti ili Rusija ili Amerika – lažu! Dok se ne desi poslednji veliki rat obe ove zemlje će biti sve jače i jače.
Z: A kako će nama biti ekonomski, hoćemo li imati para?
M: Para će biti ko bude hteo da radi. Ali neće više biti posla za lezileboviće. Mnogi, koji su godinama živeli od nerada na račun države će ostati bez posla i oni će posle biti najveći neprijatelji države. Posla će biti ko bude umeo sam sebi posla da napravi. Ipak, narod će nastaviti da se iseljava iz Srbije.
Z: Možete li nam još nešto reći za kraj?
M: Ove godine umreće jedan veliki čovek Srbije i to uskoro, to je sve što vam mogu reći.
Kako saznajemo, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZZ) potvrdila je jutros da je broj nezaposlenih pao na 0%.
Kažu da je ovo neverovatan uspeh, s obzirom na to da ovo nije uspelo ni jednoj zemlji u svetu.
– Pa kako i da ne budemo uspešni, kada nam je plan i program koji smo zacrtali to omogućio – kaže za Zicer šef beogradskog odeljenja za škartiranje nezaposlenih u NSZZ, Rajko Trbušina.
– Radilo se punom parom, neumorno smo nalazili našim ljudima posao u inostranstvu, dosta njih smo izbrisali sa spiska nezaposlenih, pošto znate, nismo ni mi naivni, idemo po pijacama, i tako. Npr. ja sam video komšiju kako prodaje na pijaci stare stvari iz stana, a vidim da je kod mene prijavljen na evidenciji. Pa ne može tako ljudi moji, hoćete stalno da budete na državnoj sisi, e pa neće da može. Odmah sam ga izbrisao i stavio mu zabranu od dve godine da ne može da mi se pojavi na birou, čak sam i njegovu sliku okačio na vrata, da ga čuvari prepoznaju, ako pokuša da uđe.
– Ili, bilo je slučajeva, na primer, tu jedan nesrećnik ima završena tri fakulteta i taj me već četiri godine muči, dolazi stalno na sastanke i traži mi posao u struci. Pa da li je on normalan?!? I na kraju sam poludeo, rekao sam mu – Čoveče, tebe je država odgajila, platila ti da završiš tri fakulteta i ti sad preko hleba tražiš pogaču.
– Vidim da je, između ostalog, završio i ekonomiju, ja mu onda ponudim da bude prodavac u trafici, jer gde će bolje da izuči ekonomiju u praksi, nego tu. Međutim, nisu hteli da ga prime, bilo je mnogo kandidata na to primamljivo mesto, ipak je plata 19 hiljada, a i on je imao više kvalifikacija nego što se traži. Ali šta ja tu da radim?!? I njemu sam dao zabranu od dve godine, da malo ohladi glavu, očigledno se previše zagrejala od toliko učenja.
– Sve u svemu, ponosni smo na ovaj uspeh, a telefoni su nam se usijali, čak i mnoge strane zemlje zovu, raspituju se, želeli bi da dođu i vide to čudo, mole da im prenesemo naše znanje i iskustvo – kaže Trbušina.
Ipak, kako Zicer saznaje, na kraju dana se ispostavilo da je softver NSZZ zakazao zbog virusa koji je u sistem ušao preko igrice „pasijans“, napravio zbrku i tako izbrisao broj 6 koji je stajao ispred nule.
Predsednik republike Tomislav Nikolić dugo se premišljao da li da potpiše sporazum sa NATO. Povoda za premišljanje je bilo mnogo, ali samo jedan razlog za potpisivanje – INAT.
Kako saznajemo iz izvora bliskih vrhu uprave restorana skupštine Srbije, na ovu odluku Toma je došao posle par dana teškog premišljanja. Nije mu bilo lako, priznaje naš izvor, i dodaje:
-Znate, Toma je veliki rodoljub, čak je razmišljao da ide zajedno u predizbonu koaliciju sa ovim patriotskim blokom i da da ostavku na mesto predsednika. Tako bi morali da se raspišu i predsednički izbori, na kojima je računao da bi mogao opet da osvoji predsednički mandat. Međutim, i pored izdaje kuma Šešelja, koji po dolasku iz Haga ne prestaje besomučno da ga napada i blati, čvrsto je računao na podršku širokih narodnih masa. Nažalost, upravo to je izostalo. Najteže mu je palo zviždanje u Kombank Areni na EP u vaterpolu. Zbog toga se po starom domaćinskom običaju Toma zainatio.
Naš izvor dodaje još i da je predsednik često, sam u svojoj kancelariji, uz čašicu tomovače, igrajući šah, umeo bolno da uzdahne i kaže:
– Eto, izviždaše me ni krivog ni dužnog, a sve sam im dao.
– Taj momenat u predsednikovoj karijeri bio je ključan za njegovo pro-NATO opredeljenje – zaključuje naš izvor.
Za sve ljubitelje dobre glazbe, ekipa Zicera je uspela da obezbedi ekskluzivan intervju sa Tompsonom.
Z: Gospodine Perkoviću, da krenemo od početka, od vašeg detinjstva, odakle ste i odakle su vaši?
MPT: Hvaljen Isus, prvo bih se zahvalio vašoj ekipi i pozdravio sve vaše čitatelje i moje fanove. Pa vidite ovako, moji su podrjetlom iz Slovenije, mi smo se prezivali Perko, mislim da smo čak i u srodstvu sa nekadašnjim beogradskim nadbiskupom Francom Perkom. Onda su oni došli u Hrvatsku i kao pravi Hrvati dodali su standardno hrvatsko „vić“ na kraju prezimena. Posle su mene dobili i dali mi ime Marko, pošto su mnogo voljeli srpske narodne pjesme, a pogotovo Marka Kraljevića, po kome sam i dobio ime. A onda ide ljepo odrastanje u Čavoglavi, škola, prve ljubavi, a zatim i rat.
Z: Učestvovali ste u ratu, a tada ste i krenuli da pevate. Tada ste se, takoreći, probili?
MPT: Pa da, u ratu sam slučajno učestvovao, nisam ti ja bio neki bojovnik, više sam pjevušio, da ih malo oraspoložim. Tako su prolazili dani, dok jednoga dana nije stigla televizija HTV i rekli nam da zapjevamo nešta, treba im za propagandu. Dali nam tekst i melodiju i mene su ovi iz čete, kao nekoga ko stalno pjevuši, stavili da otpјevam i onda smo se kao svi zajedno njihali, da bi ojačali duh Hrvatske.
A onda je vrag odnio šalu, nisam očekivao da ću postat toliko poznat, ali me je to ponijelo i eto, nosi me već 20 i nešta godina.
Z: Optužuju vas da veličate ustaštvo?
MPT: A i vi, pa je l’ sam vam rekao da sam počeo pjevat te domoljubive pjesme. Na šta da se prebacim, na dens? Ma hajte, molim vas. Jedina solucija je bila da nastavim sa našim starim, a i novim ustaškim pjesmama, na to se narod pali, na to se imigracija pali. Oni su rudnik zlata. I vidite da se i dan danas lože na to.
Probao sam i nešta drugo, gledao sam šta je blisko tome i sinulo mi je da je to katolička crkva u Hrvatskoj, pjevao sam tako neke pjesmice, ali se to kod naroda nije nešto prihvatilo, više su slušali zbog imena i što sam i tu malo provlačio domoljublje, nego zbog neke kao duhovnosti.
Z: Ima li srpskih pevača koji vam se sviđaju?
MPT: Ima ih, naravno, iskreno, voljeo sam čuti Baju Malog Knindžu, on ima ritam, aranžmani su mu odlični, jedino što smo bili na različitim stranama. Volim isto da čujem i Đorđa Balaševića, Dejana Cukića…
Z: Da li postoji šansa da dođete u Srbiju?
MPT: Šansa uvjek postoji, zašto da ne. Vidim da su ljepo primljene moje kolege odavde, zatim, i Dino Merlin je prošao odlično, rasprodat je za par dana. Zato ne vidim zašto i ja ne bih mogao napravit jedan koncert. Pa vi ni ne znate koliko imam fanova u Srbiji, vi imate dosta latentnih Hrvata, kao i mi Srba.
Z: Hvala Vam što ste govorili za Zicer.
MPT: Hvala i vama, bila mi je čast, a vjerujem da ćete se od sada čitati i u ljepoj mojoj Hrvatskoj.
Ovu vest nećete naći u strogo kontrolisanim i cenzurisanim svetskim medijima.
Nakon sastanka patrijarha Kirila i pape Franje na Kubi, u severnim delovima Rusije nastao je haos.
Pravoslavno stanovništo koje je vekovima živelo izolovano od sveta, pobunilo se kada je čulo za sastanak. Odmah su se organizovali i krenuli na dug put do Moskve, kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo.
Stigavši u rusku prestonicu, njih 20-tak blokiralo je ulaz crkve Hrista Spasitelja, zahtevajući da ih primi patrijarh.
Sa sobom su nosili parole: „Pre ćemo sa pingvinima, nego sa lukavim latinima„, i, „Ko sa jezuitima foke hrani, ajkule će ga pojesti„.
I srećni se vratiše na Sibir – Izvor: FB stranica dnevna doza čemera i jada
Patrijarh ih je primio i porazgovarao sa njima uz uverenje da neće morati da hrane foke jezuitima, niti da se sprijateljuju sa pingvinima, kao i da nema bojazni od ajkula.
Potom se ova grupa ruskih revnitelja vratila u svoje mirne, pravoslavne krajeve.
– Jeste, to mi je omiljeni holivudski superheroj. Voleo sam ono kad sam spasava ceo svet od zlih i retrogradnih sila! Oduvek sam maštao da nosim taj plašt i pojavljujem se pred kamerama i novinarima i da me ceo svet gleda sa divljenjem. Ali, pre svega, poštujem kod Supermena predan i pošten rad i posvećenost cilju.
Dačić je oduvek želeo da bude kuvar.
– Uvek sam kao mali zamišljao kako pečem ćevape, pravim tulumbe i baklave i zapržavam razne čorbe. Nažalost, ta želja mi se nije ostvarila. Sem ovo za čorbe. Hihihihihi…
Vuk Drašković je oduvek maštao da bude kauboj.
– I kad smo se kao mali igrali partizana i četnika, ja sam nosio kaubojski šešir. Neostvarena želja mi je da tečno govorim engleski, kao naš princ Aca Karađorđević. To su te rojalističke želje svakog malog Srbina sa brdovitog Balkana.
Šešelj je kao mali zamišljao da postane Srbin.
– Pod uticajem epske navodne poezije, od malena sam sanjao da postanem veliki svbin. I sad vi mislite da to nije neki san. Vidite, movam da vas vazuvevim. Pvre svega niko od Šešelja u to vveme nije hteo da bude svbin, a ni pvre toga. Ali ja sam znao da iako su oni svi hvati da su ustvavi svbi. Dakle, moj pvoblem je bio nepvemostiv. Ali moja volja je bila neumoljiva. I tako sam pvvo postao običan svbin, a onda i veliki, potom u Hagu još malo veći, a sad sam najveći među svim svbima!
Toma Nikolić je kao mali bio vrlo religiozan. Kako kaže od malena mu je želja bila da postane pop.
– Međutim, moja porodica bila je protiv toga. Znate u to vreme je bio komunizam i nije bilo svejedno dati dete u bogosloviju. Zato sam se kasnije u životu okrenuo nekim sličnim poslovima.
Sanda Rašković Ivić je od malena želela da se posveti humanitarnom radu.
– Kad sam bila mala, videla sam kako ljudi pate. Mnogi paćenici su dolazili u ordinaciju mog pokojnog oca i ja sam rešila kasnije da pomognem tim ljudima. Recimo, jedan od pacijenata je bio i Franja Tuđman. I mada se kasnije moj otac i Franja nisu politički slagali, ja sam nekako neodoljivo imala želju da pomognem takvim ljudima kao što je Franja. To se često kosi sa mojim desničarskim političkim stavivima. Ali ja smatram da je humanost na prvom mestu. Zato, ako neko pogrešno interpretira moje rečenice, recimo da je u Srebrenici počinjen genocid ili da su Hrvati imali legitimno pravo da okupiraju Knin, to nije ništa drugo do moja humanost na delu.
Posle peckanja na relaciji SNS-SPS-PUPS, pozvali smo Ivicu Dačića i postavili mu nekoliko pitanja.
Z: Gospodine Dačiću, recite nam šta se to dešavalo u poslednje vreme između vas, SNS-a i PUPSa?
ID: Znate kako, kao drugu najjaču stranku u Srbiji, mnogi žele da nas vide kako propadamo, ali mogu im samo poručiti da neće uspeti. Vidite da izbori još nisu ni raspisani, a odmah su krenule provokacije iz SNS-a. Optužuju nas za neke bezvezne stvari, a u stvari nemaju ništa. Da neće opet da vrte onaj snimak kada ja i moj prijatelj sedimo u kafani i grickamo roštilj? Pominju neke kofere, a ne kažu da smo od Srbijagasa stvorili giganta. Kad uđete u tu firmu, pa tu sve miriše na novo. Uđite u kancelariju direktora, pa tu je sve opremljeno najsavremenijom tehnikom. Pa on ima platu iznad proseka prosečnog političara, a vidite, o tome neće da vam kažu ništa.
Z: Da, ali PUPS je vaš koalicioni partner, a sada čujemo da će otići u koaliciju sa SNS?
ID: Neka idu s kim god hoće, ionako ćemo uzeti njihovo biračko telo, jer oni nikada nisu ni bili ozbiljni politički igrači, njima je cilj bio samo da naprave dinastiju i pozapošljavaju familiju.
Z: A šta će biti sa JS i Draganom Markovićem Palmom?
I.D: Iskreno i za njega me baš briga!
Z: Znači na izbore izlazite samostalno?
I.D: Nego šta! Mi imamo veoma bogate simpatizere, to nam je dovoljno da dobro odradimo kampanju, a i ne zaboravite da smo mi na vlasti 20 i nešto, skoro 30 godina, sa veoma malim prekidom, tako da se našlo nešto i za crne dane.
Z: Kad smo kod toga, zameraju Vam da ste predugo u vlasti?
I.D: Lepo je drug Mrka govorio da se drugi stalno kite našim perjem. Ali vreme je da se kaže istina. Ništa od evrointegracija ne bi bilo moguće da upravo SPS nije u svakoj vladi od 2000. na ovamo podržavao te integracije. Sad se svi oni hvale našim rezultatima, kako opozicija tako i pojedinci iz pozicije, koje neću da imenujem zbog dobrih koalicionih odnosa. Ali će zato naš drug Ružić da ih imenuje. Moje ipak nije to da radim.
Z: Pevušite li ponekad osim „Miljacke“ i onu „Volimo te otadžbino naša“?
I.D: E, hvala na ovom pitanju. Što se tiče NATO, morate shvatiti da je to realnost na terenu. Mi nemamo ni neku vojsku, niti mogućnosti da se branimo i da ratujemo. Neki iz moje stranke zameraju mi, pa kažu – Mi smo sa njima ratovali 99-te, a ti si posle sve okrenuo naglavačke.
Pa šta! I Nemci su ratovali sa Francuzima, pa ih to posle nije ometalo da naprave zajedno EU.
Z: Zar to nije izdaja srpskih nacionalnih interesa?
I.D: Nije! Vučić je doveo Putina na vojnu paradu i šta je Srbija imala od toga? Kao što vidite – ništa. Nama je vrednija jedna poseta Bajdena ili nekog NATO generala, nego svih tih Rusa u paketu. Rusija je daleko a Amerika je blizu, praktično na pragu Srbije ili da se tako izrazim, u samom srcu Srbije!
sinoć sam na Terazijama, uz ostalu štampu, kupio i večernje izdanje Vašeg lista za sredu 17. februar i slučajno ga pred spavanje prelistao. I na stranici 4. na svoj užas i nevericu video krupnim slovima naslov: Vukadinović: DSS-Dveri na 15,4 odsto. U prvi mah nisam mogao da verujem, ali, nažalost, nije bilo nikakve dileme. Navodi se moje ime i „istraživanje Nove srpske političke misli“, kao i neke besmislene cifre koje nemaju ama baš nikakve veze sa našim istraživanjem, niti sa realnošću (SRS 2,3 odsto, DS na ivici cenzusa, SPS na 5 odsto itd…).
Ne znam kako je ta „vest“ stigla u Vaše novine, niti iz koje kuhinje dolazi – mada bih možda mogao da naslutim i da pretpostavim ko su nalogodavci i autori. Ali odakle god da je pomenuta lažna vest potekla, i ko god da Vam je tu glupost podmetnuo, moram sa žalošću konstatovati da sam zaprepašćen stepenom neprofesionalnosti koju ste pokazali.”
Đole je moj drug
Ekipa Zicera ovom prilikom zahvaljuje novinarima „Blica“ što su još jednom plastično pokazali kako neprofesionalizam dosledno uništava srpsko novinarstvo. Takođe im zahvaljujemo što iz dana u dan srozavaju svoj ugled, što nas posebno raduje.
Hvala im i zato što nisu naveli izvor citata koji su preneli. Hvala im i zato što ga verovatno nisu ni tražili, čime su bolje nego što bismo mi sami to učinili, predstavili jedan od ciljeva zbog kojih pišemo satirične tekstove, a to je – razobličavanje srpskog medijskog blata.
Na nesreću srpskog novinarstva, „koje ne kleči“, ovo je samo jedan od mnogobrojnih gafova – uporno prenošenje tekstova bez navođenja izvora kao i uzimanje satiričnog teksta kao izvora relevantnih informacija.
Setimo se samo kako je nedavno izmišljena vest o De Niru, koji žarko želi da glumi Slobu i Dražu, obišla sve srpske medije, uključujući Tanjug i Dnevnik RTS-a.
Šta reći, kakvu poruku poslati?
Posle učestalih ispada naših novinara, koji „ne kleče“, Bata Gašić ima sve izglede da postane narodni heroj.
Mi ćemo, naravno, nastaviti da uveseljavamo svoju publiku satiričnim tekstovima, jer je satira jedno od retkih preostalih oružja koje je ostalo ovom narodu. Otežavajuća okolnost nam je ta što su se satira i stvarnost izjednačile, ali ipak – mi ne odustajemo.
Lažnom Vlahu poručujemo da se ne nervira odviše. Da nije bilo osnova, ne bismo ga ni potkačili!
Što se tiče njegove paranoje „o kuhinji iz koje sve ovo dolazi“, odmah da mu razvejemo crne misli – nema nikakve kuhinje, mi nismo Džejmi Oliver, mi smo samo satiričari.
„Blicu“ poručujemo da samo tako nastavi, a pre svega im zahvaljujemo za ovu iznenadnu i neočekivanu promidžbu našeg portala, što će nas približiti tome da konačno nešto zaradimo od našeg poigravanja sa srpskom stvarnošću.
Listen to this article
