Predsednik republike Tomislav Nikolić dugo se premišljao da li da potpiše sporazum sa NATO. Povoda za premišljanje je bilo mnogo, ali samo jedan razlog za potpisivanje – INAT.
Kako saznajemo iz izvora bliskih vrhu uprave restorana skupštine Srbije, na ovu odluku Toma je došao posle par dana teškog premišljanja. Nije mu bilo lako, priznaje naš izvor, i dodaje:
-Znate, Toma je veliki rodoljub, čak je razmišljao da ide zajedno u predizbonu koaliciju sa ovim patriotskim blokom i da da ostavku na mesto predsednika. Tako bi morali da se raspišu i predsednički izbori, na kojima je računao da bi mogao opet da osvoji predsednički mandat. Međutim, i pored izdaje kuma Šešelja, koji po dolasku iz Haga ne prestaje besomučno da ga napada i blati, čvrsto je računao na podršku širokih narodnih masa. Nažalost, upravo to je izostalo. Najteže mu je palo zviždanje u Kombank Areni na EP u vaterpolu. Zbog toga se po starom domaćinskom običaju Toma zainatio.
Naš izvor dodaje još i da je predsednik često, sam u svojoj kancelariji, uz čašicu tomovače, igrajući šah, umeo bolno da uzdahne i kaže:
– Eto, izviždaše me ni krivog ni dužnog, a sve sam im dao.
– Taj momenat u predsednikovoj karijeri bio je ključan za njegovo pro-NATO opredeljenje – zaključuje naš izvor.
Za sve ljubitelje dobre glazbe, ekipa Zicera je uspela da obezbedi ekskluzivan intervju sa Tompsonom.
Z: Gospodine Perkoviću, da krenemo od početka, od vašeg detinjstva, odakle ste i odakle su vaši?
MPT: Hvaljen Isus, prvo bih se zahvalio vašoj ekipi i pozdravio sve vaše čitatelje i moje fanove. Pa vidite ovako, moji su podrjetlom iz Slovenije, mi smo se prezivali Perko, mislim da smo čak i u srodstvu sa nekadašnjim beogradskim nadbiskupom Francom Perkom. Onda su oni došli u Hrvatsku i kao pravi Hrvati dodali su standardno hrvatsko „vić“ na kraju prezimena. Posle su mene dobili i dali mi ime Marko, pošto su mnogo voljeli srpske narodne pjesme, a pogotovo Marka Kraljevića, po kome sam i dobio ime. A onda ide ljepo odrastanje u Čavoglavi, škola, prve ljubavi, a zatim i rat.
Z: Učestvovali ste u ratu, a tada ste i krenuli da pevate. Tada ste se, takoreći, probili?
MPT: Pa da, u ratu sam slučajno učestvovao, nisam ti ja bio neki bojovnik, više sam pjevušio, da ih malo oraspoložim. Tako su prolazili dani, dok jednoga dana nije stigla televizija HTV i rekli nam da zapjevamo nešta, treba im za propagandu. Dali nam tekst i melodiju i mene su ovi iz čete, kao nekoga ko stalno pjevuši, stavili da otpјevam i onda smo se kao svi zajedno njihali, da bi ojačali duh Hrvatske.
A onda je vrag odnio šalu, nisam očekivao da ću postat toliko poznat, ali me je to ponijelo i eto, nosi me već 20 i nešta godina.
Z: Optužuju vas da veličate ustaštvo?
MPT: A i vi, pa je l’ sam vam rekao da sam počeo pjevat te domoljubive pjesme. Na šta da se prebacim, na dens? Ma hajte, molim vas. Jedina solucija je bila da nastavim sa našim starim, a i novim ustaškim pjesmama, na to se narod pali, na to se imigracija pali. Oni su rudnik zlata. I vidite da se i dan danas lože na to.
Probao sam i nešta drugo, gledao sam šta je blisko tome i sinulo mi je da je to katolička crkva u Hrvatskoj, pjevao sam tako neke pjesmice, ali se to kod naroda nije nešto prihvatilo, više su slušali zbog imena i što sam i tu malo provlačio domoljublje, nego zbog neke kao duhovnosti.
Z: Ima li srpskih pevača koji vam se sviđaju?
MPT: Ima ih, naravno, iskreno, voljeo sam čuti Baju Malog Knindžu, on ima ritam, aranžmani su mu odlični, jedino što smo bili na različitim stranama. Volim isto da čujem i Đorđa Balaševića, Dejana Cukića…
Z: Da li postoji šansa da dođete u Srbiju?
MPT: Šansa uvjek postoji, zašto da ne. Vidim da su ljepo primljene moje kolege odavde, zatim, i Dino Merlin je prošao odlično, rasprodat je za par dana. Zato ne vidim zašto i ja ne bih mogao napravit jedan koncert. Pa vi ni ne znate koliko imam fanova u Srbiji, vi imate dosta latentnih Hrvata, kao i mi Srba.
Z: Hvala Vam što ste govorili za Zicer.
MPT: Hvala i vama, bila mi je čast, a vjerujem da ćete se od sada čitati i u ljepoj mojoj Hrvatskoj.
Ovu vest nećete naći u strogo kontrolisanim i cenzurisanim svetskim medijima.
Nakon sastanka patrijarha Kirila i pape Franje na Kubi, u severnim delovima Rusije nastao je haos.
Pravoslavno stanovništo koje je vekovima živelo izolovano od sveta, pobunilo se kada je čulo za sastanak. Odmah su se organizovali i krenuli na dug put do Moskve, kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo.
Stigavši u rusku prestonicu, njih 20-tak blokiralo je ulaz crkve Hrista Spasitelja, zahtevajući da ih primi patrijarh.
Sa sobom su nosili parole: „Pre ćemo sa pingvinima, nego sa lukavim latinima„, i, „Ko sa jezuitima foke hrani, ajkule će ga pojesti„.
I srećni se vratiše na Sibir – Izvor: FB stranica dnevna doza čemera i jada
Patrijarh ih je primio i porazgovarao sa njima uz uverenje da neće morati da hrane foke jezuitima, niti da se sprijateljuju sa pingvinima, kao i da nema bojazni od ajkula.
Potom se ova grupa ruskih revnitelja vratila u svoje mirne, pravoslavne krajeve.
– Jeste, to mi je omiljeni holivudski superheroj. Voleo sam ono kad sam spasava ceo svet od zlih i retrogradnih sila! Oduvek sam maštao da nosim taj plašt i pojavljujem se pred kamerama i novinarima i da me ceo svet gleda sa divljenjem. Ali, pre svega, poštujem kod Supermena predan i pošten rad i posvećenost cilju.
Dačić je oduvek želeo da bude kuvar.
– Uvek sam kao mali zamišljao kako pečem ćevape, pravim tulumbe i baklave i zapržavam razne čorbe. Nažalost, ta želja mi se nije ostvarila. Sem ovo za čorbe. Hihihihihi…
Vuk Drašković je oduvek maštao da bude kauboj.
– I kad smo se kao mali igrali partizana i četnika, ja sam nosio kaubojski šešir. Neostvarena želja mi je da tečno govorim engleski, kao naš princ Aca Karađorđević. To su te rojalističke želje svakog malog Srbina sa brdovitog Balkana.
Šešelj je kao mali zamišljao da postane Srbin.
– Pod uticajem epske navodne poezije, od malena sam sanjao da postanem veliki svbin. I sad vi mislite da to nije neki san. Vidite, movam da vas vazuvevim. Pvre svega niko od Šešelja u to vveme nije hteo da bude svbin, a ni pvre toga. Ali ja sam znao da iako su oni svi hvati da su ustvavi svbi. Dakle, moj pvoblem je bio nepvemostiv. Ali moja volja je bila neumoljiva. I tako sam pvvo postao običan svbin, a onda i veliki, potom u Hagu još malo veći, a sad sam najveći među svim svbima!
Toma Nikolić je kao mali bio vrlo religiozan. Kako kaže od malena mu je želja bila da postane pop.
– Međutim, moja porodica bila je protiv toga. Znate u to vreme je bio komunizam i nije bilo svejedno dati dete u bogosloviju. Zato sam se kasnije u životu okrenuo nekim sličnim poslovima.
Sanda Rašković Ivić je od malena želela da se posveti humanitarnom radu.
– Kad sam bila mala, videla sam kako ljudi pate. Mnogi paćenici su dolazili u ordinaciju mog pokojnog oca i ja sam rešila kasnije da pomognem tim ljudima. Recimo, jedan od pacijenata je bio i Franja Tuđman. I mada se kasnije moj otac i Franja nisu politički slagali, ja sam nekako neodoljivo imala želju da pomognem takvim ljudima kao što je Franja. To se često kosi sa mojim desničarskim političkim stavivima. Ali ja smatram da je humanost na prvom mestu. Zato, ako neko pogrešno interpretira moje rečenice, recimo da je u Srebrenici počinjen genocid ili da su Hrvati imali legitimno pravo da okupiraju Knin, to nije ništa drugo do moja humanost na delu.
Posle peckanja na relaciji SNS-SPS-PUPS, pozvali smo Ivicu Dačića i postavili mu nekoliko pitanja.
Z: Gospodine Dačiću, recite nam šta se to dešavalo u poslednje vreme između vas, SNS-a i PUPSa?
ID: Znate kako, kao drugu najjaču stranku u Srbiji, mnogi žele da nas vide kako propadamo, ali mogu im samo poručiti da neće uspeti. Vidite da izbori još nisu ni raspisani, a odmah su krenule provokacije iz SNS-a. Optužuju nas za neke bezvezne stvari, a u stvari nemaju ništa. Da neće opet da vrte onaj snimak kada ja i moj prijatelj sedimo u kafani i grickamo roštilj? Pominju neke kofere, a ne kažu da smo od Srbijagasa stvorili giganta. Kad uđete u tu firmu, pa tu sve miriše na novo. Uđite u kancelariju direktora, pa tu je sve opremljeno najsavremenijom tehnikom. Pa on ima platu iznad proseka prosečnog političara, a vidite, o tome neće da vam kažu ništa.
Z: Da, ali PUPS je vaš koalicioni partner, a sada čujemo da će otići u koaliciju sa SNS?
ID: Neka idu s kim god hoće, ionako ćemo uzeti njihovo biračko telo, jer oni nikada nisu ni bili ozbiljni politički igrači, njima je cilj bio samo da naprave dinastiju i pozapošljavaju familiju.
Z: A šta će biti sa JS i Draganom Markovićem Palmom?
I.D: Iskreno i za njega me baš briga!
Z: Znači na izbore izlazite samostalno?
I.D: Nego šta! Mi imamo veoma bogate simpatizere, to nam je dovoljno da dobro odradimo kampanju, a i ne zaboravite da smo mi na vlasti 20 i nešto, skoro 30 godina, sa veoma malim prekidom, tako da se našlo nešto i za crne dane.
Z: Kad smo kod toga, zameraju Vam da ste predugo u vlasti?
I.D: Lepo je drug Mrka govorio da se drugi stalno kite našim perjem. Ali vreme je da se kaže istina. Ništa od evrointegracija ne bi bilo moguće da upravo SPS nije u svakoj vladi od 2000. na ovamo podržavao te integracije. Sad se svi oni hvale našim rezultatima, kako opozicija tako i pojedinci iz pozicije, koje neću da imenujem zbog dobrih koalicionih odnosa. Ali će zato naš drug Ružić da ih imenuje. Moje ipak nije to da radim.
Z: Pevušite li ponekad osim „Miljacke“ i onu „Volimo te otadžbino naša“?
I.D: E, hvala na ovom pitanju. Što se tiče NATO, morate shvatiti da je to realnost na terenu. Mi nemamo ni neku vojsku, niti mogućnosti da se branimo i da ratujemo. Neki iz moje stranke zameraju mi, pa kažu – Mi smo sa njima ratovali 99-te, a ti si posle sve okrenuo naglavačke.
Pa šta! I Nemci su ratovali sa Francuzima, pa ih to posle nije ometalo da naprave zajedno EU.
Z: Zar to nije izdaja srpskih nacionalnih interesa?
I.D: Nije! Vučić je doveo Putina na vojnu paradu i šta je Srbija imala od toga? Kao što vidite – ništa. Nama je vrednija jedna poseta Bajdena ili nekog NATO generala, nego svih tih Rusa u paketu. Rusija je daleko a Amerika je blizu, praktično na pragu Srbije ili da se tako izrazim, u samom srcu Srbije!
sinoć sam na Terazijama, uz ostalu štampu, kupio i večernje izdanje Vašeg lista za sredu 17. februar i slučajno ga pred spavanje prelistao. I na stranici 4. na svoj užas i nevericu video krupnim slovima naslov: Vukadinović: DSS-Dveri na 15,4 odsto. U prvi mah nisam mogao da verujem, ali, nažalost, nije bilo nikakve dileme. Navodi se moje ime i „istraživanje Nove srpske političke misli“, kao i neke besmislene cifre koje nemaju ama baš nikakve veze sa našim istraživanjem, niti sa realnošću (SRS 2,3 odsto, DS na ivici cenzusa, SPS na 5 odsto itd…).
Ne znam kako je ta „vest“ stigla u Vaše novine, niti iz koje kuhinje dolazi – mada bih možda mogao da naslutim i da pretpostavim ko su nalogodavci i autori. Ali odakle god da je pomenuta lažna vest potekla, i ko god da Vam je tu glupost podmetnuo, moram sa žalošću konstatovati da sam zaprepašćen stepenom neprofesionalnosti koju ste pokazali.”
Đole je moj drug
Ekipa Zicera ovom prilikom zahvaljuje novinarima „Blica“ što su još jednom plastično pokazali kako neprofesionalizam dosledno uništava srpsko novinarstvo. Takođe im zahvaljujemo što iz dana u dan srozavaju svoj ugled, što nas posebno raduje.
Hvala im i zato što nisu naveli izvor citata koji su preneli. Hvala im i zato što ga verovatno nisu ni tražili, čime su bolje nego što bismo mi sami to učinili, predstavili jedan od ciljeva zbog kojih pišemo satirične tekstove, a to je – razobličavanje srpskog medijskog blata.
Na nesreću srpskog novinarstva, „koje ne kleči“, ovo je samo jedan od mnogobrojnih gafova – uporno prenošenje tekstova bez navođenja izvora kao i uzimanje satiričnog teksta kao izvora relevantnih informacija.
Setimo se samo kako je nedavno izmišljena vest o De Niru, koji žarko želi da glumi Slobu i Dražu, obišla sve srpske medije, uključujući Tanjug i Dnevnik RTS-a.
Šta reći, kakvu poruku poslati?
Posle učestalih ispada naših novinara, koji „ne kleče“, Bata Gašić ima sve izglede da postane narodni heroj.
Mi ćemo, naravno, nastaviti da uveseljavamo svoju publiku satiričnim tekstovima, jer je satira jedno od retkih preostalih oružja koje je ostalo ovom narodu. Otežavajuća okolnost nam je ta što su se satira i stvarnost izjednačile, ali ipak – mi ne odustajemo.
Lažnom Vlahu poručujemo da se ne nervira odviše. Da nije bilo osnova, ne bismo ga ni potkačili!
Što se tiče njegove paranoje „o kuhinji iz koje sve ovo dolazi“, odmah da mu razvejemo crne misli – nema nikakve kuhinje, mi nismo Džejmi Oliver, mi smo samo satiričari.
„Blicu“ poručujemo da samo tako nastavi, a pre svega im zahvaljujemo za ovu iznenadnu i neočekivanu promidžbu našeg portala, što će nas približiti tome da konačno nešto zaradimo od našeg poigravanja sa srpskom stvarnošću.
Nezavisno društvo neovisnih Vojvođana (NDNV) najoštrije je osudilo najnovije raspirivanje šovinizma pojedinih medija koji su danas neprimereno izveštavali o povređenom policajcu u Dečanskoj ulici u centru Beograda.
„Umesto da se ugledaju na ’ALO!’ Ili ’B92’, koji nigde nisu naveli da je policajac povređen od strane migranta, već su transparentno naveli da je reč o ’lopovu’ – gotovo svi mediji naveli su da je lopov ujedno i migrant, kao da je to na bilo koji način relevantno za građane Srbije“, navodi se u saopštenju NDNV-a.
„To što je napadač migrant, ne znači da su svi oni lopovi i potencijalne ubice, kako to neki mediji insinuiraju, dodatno raspirujući mržnju, tako tipičnu za srpsko društvo“, kaže se u saopštenju koje je potpisao Drinko Gluponjić, borac za ljudska prava i predsednik NDNV-a.
Nikad ne veruj ženi koja laže
„Država bi trebalo najoštrije da osudi ovakvo ponašanje medija, umesto toga, ona zdušno učestvuje u ovom bezumlju time što ništa nije učinila da ovim nesrećnim ljudima pomogne da se ne nađu u bezizlaznoj situaciji, zbog koje su danas primorani da pljačkaju i siluju po evropskim metropolama“, piše u saopštenju ‘Nezavisnog društva neovisnih Vojvođana’.
„Prema našim saznanjima, srpski policajac je namerno pao na ovog nesrećnog čoveka, koji je slučajno držao oštricu noža okrenutu ka njemu, i to je ono što se zaista dogodilo, a o čemu srpski mediji pod ruskom kontrolom ne govore“, zaključuje NDNV.
Srpska reprezentacija na pripremama u Deliblatskoj peščari
Kako Zicer ekskluzivno saznaje, Srbija će od 1. aprila tekuće godine biti domaćin još jednog Evropskog prvenstva.
Svetska klikeraška federacija (World Taw Federation – WTF) i zvanično je potvrdila odluku da se 16. Evropsko prvenstvo u igranju klikera održi upravo u Beogradu.
Trud se najzad isplatio, jer Srpska profesionalna asocijacija klikeraša (SPAK) godinama bezuspešno uverava WTF da je Srbija sazrela za održavanje jednog ovako prestižnog takmičenja.
Prema našim saznanjima, Evropsko prvenstvo održaće se od 1. do 8. aprila na Košutnjaku, a predsednik SPAK-a nas je uverio da organizacija ovog vrhunskog sportskog događaja za sada teče besprekorno.
„Naši volonteri već su počeli sa kopanjem rupa poluprečnika 2,004cm i prema mojim procenama čitav posao biće gotov mesec dana pre roka. Kuriozitet je što srpska reprezentacija važi za favorita na ovom takmičenju, pa naši reprezentativci već sada željno iščekuju trenutak kada će izaći na skupštinski balkon i doživeti ovacije kao i toliki sportisti i nematematičari pre njih“, kaže predsednik SPAK-a, Mićo Koprivica.
„Iako je WTF pre mesec dana primio federaciju „Kosova“ u svoje okrilje, smatramo da to ne bi smela da bude prepreka da se ovo takmičenje održi u Beogradu. To će biti još jedan dokaz posvećenosti Srbije ka punoj implementaciji Briselskog sporazuma“, zaključio je predsednik SPAK-a, dodavši da samo zlonamerni mogu da mešaju politiku i sport.
Poznati publicista i teoretičar zavera Dejan Lučić, specijalno za Zicer otkriva najnovije saznanje do kog je u svom radu došao – Srbijom ne vladaju, kako je ranije mislio, britanska obaveštajna služba, masoni, Rotšildi, već – babe!
Z: Gospodine Lučiću, možete li nam pojasniti ovo ekskluzivno otkriće?
DL: Vidite, ja sam prvo mislio da Srbijom vladaju masoni, ali mi se stvari nekako nisu uklapale. Onda sam posumnjao da je reč ipak o Britancima, koji, kao što je poznato, imaju najjaču obaveštajnu službu na svetu, ali mi je i tu par stvari prosto pobeglo. Onda sam probao sa Rotšildima, koji su u svetu veoma jaki, ali ovde iz nekog razloga nisu. Onda sam povezao ono što mi je sve vreme bežalo – Srbijom vladaju babe!
Z: Na čemu temeljite ovo čudno otkriće?
DL: Babe su svuda. U porodici, politici, nevladinom sektoru i medijima. Evo par primera: sve pare koje se doniraju iz sveta odu nevladinim organizacijama koje kontrolišu babe. U politici nam se prikazuju neki političari, ali iza svih njih zapravo rukovodi po par baba koje su po ministarstvima decenijama i znaju sve o svakome. Kada odemo na šalter, dočeka nas neljubazna baba od koje zavisimo. Njena šefica – baba pred penzijom. Kada odemo u Crkvu, ko nas dočeka? Sveštenik? Vladika? Ne, dočeka nas baba koja ima dovoljno neformalnog autoriteta da nas rasporedi gde ćemo da sedimo, kako ćemo da stojimo, kako da se oblačimo, i da nas spreči da se pričestimo. U porodici, ako otac hoće da kazni svoje dete, mora prvo da prođe pored babe, koja svoj autoritet ne želi da ispusti po bilo koju cenu.
Z: Dobro, ali to što ima mnogo baba opet ne znači…
DL: Zapravo, znači. Sve su povezane, i sve rade u istom cilju – da se tiranija baba u Srbiji nikad ne okonča. Tajne službe se po moći nikada ne mogu ravnati sa babama. Ako političar pomisli da im se odupre, sačeka ga baba u njegovoj kući da mu pojede džigericu. Jeste li primetili koliko je Aleksandar Vučić propao otkad je smanjio penzije? Šta mislite, zbog čega je to?
Z: Dobro, za kraj – šta im je cilj?
DL: Kao i svakom ko vlada – da svoju moć nad jednim društvom nikad ne izgubi. Zamislite da ovde dođe domaćin i povede zemlju napred – da se svi oslobode uticaja baba u svim sferama?! Teško zamislivo, je l’ tako? To nam babe nikada neće dozvoliti!
U izborne kalkulacije ulaze razni fakatori koji mogu u nekom momentu presudno odlučiti izbore. Tako je već nekoliko puta na srpskoj političkoj sceni faktor inata bio presudan u smeni režima.
Međutim, niko od ozbiljnih istraživača nije uzimao ovaj srpski nacionalni faktor u obzir. Ekipa Zicera je u telefonskoj anketi na uzorku od 1.050 glasača utvrdila kakav će uticaj INAT imati na narednim izborima. A evo i rezultata:
Tradicionalno desno opredeljeni glasači će iz inata glasati za SNS. Procenat desničarskih inadžija koji će glasati za Vučićev SNS je 80%. Razlozi koje navode za ovaj svoj inat su to što na desnici nema ozbiljnog lidera, svi se bore isključivo za cenzus i gledaju kako da se uvale u fotelju.
Pošto je to sve veoma ponižavajuće za tradicionalno desno opredeljenog birača, onda je logično rešenje da se iz inata glasa za Vučića, protiv koga se aktuelna desnica toliko bori – pokazalo je Zicerovo istraživanje.
Ipak 5% desničara će iz inata glasati za Radulovića, 5% za stranke manjina, 6% za SPS, „jer je Sloba bio zakon“, i 4% za ostale stranke, koje nisu desnica.
Proevoropski glasači iz inata će u većini glasati za Šešelja, pokazalo je istraživanje.
60% proevropskih inadžija daće svoj glas Šešelju, 20% će iz inata glasati za SNS, 10% za SPS, i 10% za bilo koju prorusku stranku.
Razlozi za inat proevropskih glasača su, kako navode: to što prethodni režim nije otvorio toliko poglavlja za pristup EU; to što se DS podelio na bezbroj frakcija i što Pajtić za 16 godina nije uspeo da od Vojvodine napravi republiku, nego se još bavi prosrpskom politikom.
Levičari će iz inata glasati za najekstremnije desne partije i pokrete, a tu se, pre svega, navode Zavetnici, zatim Obraz, ako izađe na glasanje, potom SNP Naši, Dveri i ostali redom.
Čak će i pripadnici nacionalnih manjina glasati iz inata, i naravno, svoj glas daće nekoj od stranaka desnice.
Građanski opredeljeni glasači i glasači Radulovićevog pokreta „Dosta jebilo“, iz inata će glasati u većini za SNS, oko 90%, dok će manji broj glasati za neku stranku levice.
Gej populacija po našem istraživanju neće nikom dati glas iz inata, jer je, kako kažu, „to tako iracionalno“.
Kada smo sabrali procente na osnovu istraživanja, rezultat nas je iznenadio, jer se poklapa sa svim anketama koje su izbacivane u zadnjih nekoliko meseci: SNS – 47%, SPS – 13%, SRS – 7%, DS – 5%, i svi ostali ispod cenzusa.
Neočekivan rezultat ovog istraživanja bio je, dakle, da Srbi ne glasaju racionalno i za boljitak, već iz inata.
Listen to this article
