Bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman privedena je u Hagu, jer je protestvovala protiv nepravednog suđenja i kazne koja očekuje Radovana Karadzića.
Dopisnik „Zicera“ iz Haga javlja da je pre početka izricanja presude Radovanu Karadžiću, ispred suda došla Florens Artman, koja je nosila transparente „Srbija u srcu“ i „Ne daj se, Radovane“.
Dopisnik „Zicera“ uspeo je da priđe gospođi Artman i pita je kakvu presudu očekuje.
– Znate kako, ja sam veliki ljubitelj Srbije i srpskog naroda. Zbog Srbije sam i dala otkaz u Haškom tribunalu, pošto je to sud koji je napravljen samo da bi osudio Srbe, iako su od svih najmanje bili krivi. Šta je sa Hrvatima, muslimanima i Šiptarima? Njima je sve oprošteno, iz čega se vidi da su od početka bili na njihovoj strani i da su im oni pomagali u ratovima u bivšoj Jugoslaviji – kaže Florens u jednom dahu.
– Mislim da bi cela Srbija trebalo da bude složna u odbrani i čuvanju svojih građana, koji su hrabro branili svoju zemlju. Mislite li da je slučajno izabran baš današnji dan za izricanje presude? Ne! Namerno su to uradili, da bi pokazali da će ponižavati Srbe uvek i na svakom mestu, što je jedna velika sramota. Samo da znate, ja ću uvek biti uz srpski narod i boriću se da se sazna istina – zaključila je Artman za „Zicer“.
Kako smo saznali, nakon privođenja, dok je na ispitivanju čula vest na koliko je osuđen Radovan Karadzić, njoj je pozlilo, pa je medicinsko osoblje moralo da interveniše.
Jedan poznati londonski bloger je došao do neverovatnih infomacija o bezbednosnoj situaciju EU.
Posle najnovijih terorističkih dešavanja u Briselu, EU je uzdrmana iz temelja.
Hakovana prepiska nemačke i engleske državne bezbednosti dostavljena je na mejl ovog blogera sa napomenom da delove ove prepiske, može da objavi ako želi, ali na sopstvenu odgovornost.
– Stepen bezbednosti u EU je na veoma niskom nivou i na osnovu prepiske koju sam dobio jasno se uočava da su pojedine službe bezbednosti određenih EU država zatečene i nemoćne spram terorističkih pretnji ISIL-a – navodi londonski bloger.
U prepisci Englezi napominju Nemcima da će najverovatnije zatvoriti tunel ispod La Manša, ne toliko što je to najdirektniji put kojim Bliskoistočni migranti masovno nadiru u Englesku, nego, pre svega, zato što je po procenama Engleza taj tunel meta broj jedan terorista ISIL-a.
Nemci se, pak, žale Englezima da su im ruke skoro vezane EU zakonima, a mogućnost da izolacijom zaštite Nemačku je govoto nikakva, te da ove godine očekuju bukvalno ulične ratove po velikim nemačkim gradovima.
Englezi preporučuju Nemcima da urade nešto slično kao Francuska i da blokiraju granice do daljnjeg, te da strogo kontrolišu priliv migranata. Sem toga, Englezi su dali još dosta neverovatnih predloga Nemcima šta bi sve mogli da urade da bi izašli na kraj sa teroristima, a neki od tih predloga deluju kranje ekstremno.
Jedan od predloga je da nemačka DB preuzme potpunu kontrolu nad neonacistima i da njih upotrebi kao čeličnu pesnicu za proterivanje islamskog stanovništva.
Drugi predlog je getoiziranje gradova, gde bi svi veći gradovi bili podeljeni u striktno kontrolisane teritorije sa potpunom segregacijom na hrišćane i nehrišćane, gde bi nehrišćani morali da nose vidljiva obeležja kada poslom ili drugim obavezama prelaze u hrišćanski geto.
Nemci smatraju da je pitanje koliko je to sada sve izvodljivo i zaključuju da je možda definitivno kasno za odbranu hrišćanske Evrope i evropskih kulturnih vrednosti, te su predložili izmeštanje važnijih evropskih civilizacijskih centara u Istočnu Evropu.
Tako su Nemci predložili da se briselska EU birokratija potpuno premesti u Poljsku, a sve kulturne vrednosti u Mađarsku.
Ono što je za nas najzanimljivije jeste da su Nemci predložili da se Vatikan sa svim važnijim dokumentima i ljudstvom premesti u Srbiju, jer po njihovim procenama, posle ratova na Balkanu, ISIL jedino od evropskih naroda Srbe uzima za ozbiljno, te neće tako lako udariti na novo sedište Vatikana.
Dakle, po ovom nemačkom predlogu, papa bi lako mogao postati novi državljanin Srbije.
Svakako da su u pitanju veliki novčani fondovi koji bi se izdvojili za omogućavanje ovakvih premeštaja u Istočnu Evropu. To bi nam kao državi s jedne strane odgovaralo, jer bi značajno povećalo standard građana, dok s druge strane, pitanje je kako bi reagovali pravoslavci. No, Nemci smatraju da bi papa svakako bio sigurniji u Srbiji, nego da ostane u Vatikanu, jer po njihovom istorijskom iskustvu najratoborniji branioci hrišćanstva u Evropi su svakako Srbi.
Šta će se do kraja zaista desiti, vreme će pokazati.
Povodom terorističkog napada u Briselu u kom je desetine ljudi poginulo, Vlada Srbije proglasiće 23. mart Danom žalosti.
Vlada Srbije pozvala je građane da tog dana tačno u podne zastanu i uz sirene za uzbunu i crkvena zvona odaju poštu građanima Brisela, stradalim u napadu terorista u dve eksplozije, u metrou i na aerodromu.
Vlada takođe razmatra da se 22. mart ubuduće proglasi „Danom sećanja na ranjeno srce Evropske unije“.
Kako „Zicer“ doznaje, princ Čarls je prvog dana posete Beogradu, sam, iako ga niko nije vukao za jezik, najavio donaciju za Hram Sv. Save na Vračaru.
Posle šetnje Kalemegdanom, princ je posetio i Hram Sv. Save i duboko ganut impozantnošću ove sakralne građevine, upitao je da li može da donira njeno oslikavanje.
Prisutni sveštenici i državni funkcioneri su mu objasnili tešku situaciju u kojoj se nalazi crkva i država i da se završetak radova otegao upravo zbog nedostatka materijalnih sredstava. Naravno, svi su rado prihvatili prinčevu velikodušnu ponudu.
Princ nije pomenuo nikakvu konkretnu cifru, međutim, u jednom momentu je zastao i pokazao prstom na deo zida na kom bi želeo da budu freske koje će on finansirati. Sveštenici su potom fotoaparatom zabeležili tačno mesto. A princ je zatim dodao:
– Ipak, postoji jedan uslov. Pošto ste u tako teškoj materijalnoj situaciji, prepostavljam da vam je svaka donacija dragocena. Međutim, i meni bi bilo dragoceno da engleska kraljevska kuća ostavi svoj trag u srpskoj istoriji, pošto baš nešto i nismo prisutni. Stoga je moj uslov da pored freske Sv. Save, s jedne strane stoji moj lik, a s druge strane lik kraljice majke, tj. engleske kraljice.
Državni funkcioneri su se odmah saglasili i rekli da to nije nikakav problem, jer pravoslavlje je šiirookoo. Sveštenici su samo progutali knedlu i klimali glavom. Da li je to bio znak saglasnosti sveštenika ili njihove zatečenosti, videćemo na narednom, prolećnom saboru SPC.
Sleteli smo u jednu od ovih malih balkanskih zemalja, što ih obilazimo na turneji. Jedva čekam da turneja prestane, stalno nam u avionu puštaju Monti Pajton, sa obrazloženjem da ćemo tako lakše razumeti i podneti čitav region, kao i ljude koji su nam zvanični domaćini. Pitala sam Čarlsa kako se zove ova zemlja gde smo sleteli, Čarls se neko vreme prisećao i rekao da nije siguran, ali da misli da je to Srbija, te da može da pozove Njeno veličanstvo da je pita, pa da budemo sigurni. Ja na to ništa nisam rekla, te je nismo ni zvali. Posle ona treba da mi zvoca što ne vodim računa kud joj sin ide. Srbija, dakle.
* * * * * *
Na brzinu sam pogledala u obaveštajni bedeker koji nam je dostavio MI6, tamo je za Srbiju koješta pisalo, ali je masnim i podvučenim slovima navedeno da – za razliku od ostalih zemalja gde to vole da čuju – domaćinima iz Srbije nipošto ne smemo da čestitamo nezavisnost posle raspada Jugoslavije. Oni se tome, u poređenju sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije, nešto manje raduju.
U bedekeru je pisalo i da izbegavamo da domaćine propitujemo šta su oni, kao pojedinci, radili u godinama tog raspada, kao i da izbegavamo razgovore o Kosovu, Rusiji, planovima domaćina za izlaženje iz ekonomske krize, slobodi medija ili očekivanoj godini ulaska u Evropsku uniju. Pokazala sam Čarlsu bedeker i pitala ga o čemu ćemo onda da razgovaramo sa domaćinima, a Čarls je rekao da će razgovarati o vremenu. Bar mi Englezi to umemo da radimo. Pošto je Čarls bio u pravu, ni ovaj put ništa nisam rekla.
* * * * * *
Neki umorni i veoma neispavani mladi čovek nas je na aerodromu poslužio hlebom i solju, uz izvinjenje da ćemo se videti kasnije, pošto vanredno mora u vanredni izborni štab. Ambasador nam je u limuzini, na putu od aerodroma, objasnio da je mladi čovek ovdašnji premijer i da ne treba da nas čudi što deluje malo umorno i odsutno, jer praktično sam vodi državu, vladajuću partiju, bezbednost, privredu, medije i izbore. Na moje pitanje šta će nekoj zemlji uopšte izbori, kad samo jedan čovek radi sve to što radi, Čarls me je prekinuo, rekavši da ne treba da zavidimo nekome što ima svu vlast, ako je mi nemamo. Htedoh da mu uzvratim i da kažem da naše vreme tek dolazi, ali sam shvatila da je to prilično neumesno, pa ništa nisam ni rekla.
* * * * * *
Svratili smo u njihov parlament, mada nisam razumela zašto, kad im to ionako ničemu bitnom ne služi, makar sudeći po malopređašnjem razgovoru. Lepa zgrada, doduše, u kojoj nas je dočekala neka žena, za koju nam je ambasador objasnio da je promenila nekoliko političkih partija dok nije došla na mesto predsednika parlamenta. Čarls je rekao da, iz njegovog iskustva, nije važno šta menjaš ako je ono što na kraju dobiješ – to što si hteo. Pogledala sam ga s ljubavlju i ponovo ništa nisam rekla.
* * * * * *
Posle parlamenta smo obišli njihovog predsednika države. Ambasador nam je rekao da je predsednikova uloga slična ulozi britanske kraljice. Ja sam odmah pitala čime se bavi predsednikov sin, na šta mi je odgovoreno da je on funkcioner vladajuće partije i gradonačelnik jednog manjeg grada. Rekla sam da je to veoma dobra ideja i pogledala Čarlsa sa nadom, ali je Čarls samo odmahnuo rukom, pa više ništa nisam rekla.
* * * * * *
Obišli smo i njihovog prestolonaslednika. Čarls je posle te posete bio zaista dobro raspoložen. Kako i ne bi, konačno je upoznao nekog prestolonaslednika koji ima još manje šansi da postane kralj od njega. Da mu ne kvarim raspoloženje, opet ništa nisam rekla.
* * * * * *
Ne mogu više da pišem ovaj dnevnik, prosto nemam čime: pune su mi ruke poklona – tašne, nošnje, ikone, knjige… Pitala sam Čarlsa čime je Ujedinjeno Kraljevstvo zaslužilo sve ove poklone, on se zamislio i rekao da ne zna, jer se za one zasluge koje su njemu poznate obično ne daju pokloni nego traži odšteta. Ali, rekao je, treba da se pravimo Englezi i da ništa ne komentarišemo. Tu sam ja konačno nešto rekla: da mi jesmo Englezi i da nema potrebe ništa da se pravimo. I tu sad Čarls ništa nije rekao.
Nakon poraza od Vavrinke u finalu prošlogodišnjeg Rolan Garosa, ceo svet pitao se šta je to što Novaka Đokovića sprečava da osvoji taj turnir. Govorilo se o tome da je proslavljeni srpski teniser pregoreo od želje za pobedom, da je bio pod velikim pritiskom, svestan da su sve oči sveta uprte u njega, ali niko još nije otkrio u čemu je tajna.
Sve do danas.
Ekipa „Zicera“ otkrila je šta se zaista dogodilo, pa Đoković prošle godine nije uspeo da osvoji jedinu gren-slem titulu koja mu nedostaje.
Javnosti je dobro poznato da su sirove namirnice i hrana bez glutena pomogle Đokoviću da održava dobru kondiciju i postane broj jedan u svetu tenisa.
Ništa ne sluteći, želeli smo samo da otkrijemo kako se to Novak hrani, pa smo razgovarali sa prodavcem zdrave hrane kod koga se snabdeva i Maja Volk, profesorka dramaturgije koja Đokovićima priprema hranu dok su u Beogradu. A onda smo, pukim slučajem, otkrili neverovatnu stvar, koja baca sasvim novo svetlo na Đokovićev prošlogodišnji poraz.
Maja muti i ne sluti kakvo zlo će da umuti
Kako nam je ispričao pomenuti beogradski trgovac, koji je želeo da ostane anoniman, prošle godine, tri sedmice pre početka Rolan Garosa, on je otkrio da je jedan njegov radnik u džak sa sojinim brašnom dodao jedan kilogram mesnog koštanog brašna, koje se koristi u ishrani životinja. Sve je to učinio gonjen osvetom, pošto je saznao da mu gazda nije uplatio doprinose za jun i jul prošle godine. Besan i željan osvete, kupio je kilogram koštanog brašna i dodao ga u džak od 100kg sojinog.
Kao strastveni Noletov navijač, kad je saznao da sojino brašno za Đokoviće kupuje i Maja Volk, pokajao se, ali je tad bilo dockan – Maja Volk već je pazarila nekoliko kilograma kontaminiranog brašna.
„Stvar se otrgla kontroli. Momak je hteo da mi napakosti, ali mi je na kraju sve priznao pod teretom savesti. Ja sam mu uplatio te doprinose sa zakašnjenjem, stvar smo brzo izgladili, ali šteta je, kako izgleda, mnogo veća nego što smo mogli i da sanjamo. Plašim se čak da je nepopravljiva“, počinje svoju ispovest za „Zicer“ nesrećni trgovac.
„Nas dvojica pratili smo Rolan Garos i navijali svim srcem za Novaka, ali kad je u finalu izgubio od Vavrinke, pogledali smo se u oči i obojici nam je istog trenutka sinulo! Novak je izgubio, jer je pre turnira u nekoliko navrata pojeo najmanje desetak grama brašna životinjskog porekla. To je poremetilo njegov metabolizam, narušilo dobru koncentraciju i unelo u njega nemir kome niko do sada nije znao pravi uzrok. Sigurni smo da zbog toga Novak nije mogao da odigra meč onako kako bi ga inače igrao, samo da ga mi nismo ovako upropastili“, otkriva strašnu tajnu naš sagovornik.
„Osećamo obojica grižu savesti, ja zbog doprinosa, a momak zbog tog prokletog brašna. Na duši nam je veliki greh i ne znam da li ćemo ikad uspeti da se iskupimo za štetu koju smo naneli Novaku“, u suzama je završio svoju tužnu priču nesrećni trgovac.
„Zicer“ je došao do spektakularne informacije posredstvom svojih veza u službi državne bezbednosti. Kako javlja naš izvor, čiji je komšija blizak bliskom saradniku šefa državne bezbednosti, Kiril Kravčenko primoran je da beži iz Srbije zbog ljubavne afere.
U nekoj drugoj državi možda ovo ne bi bio problem. U nekoj drugoj situaciji, ni u Srbiji ovo ne bi bio problem. Međutim, u pitanju je vrlo delikatna situacija.
Ljubavnici
Problem je što je Kiril već izvesno vreme u ljubavnoj vezi sa jednom srpskom sekretaricom, čiji je muž bezbednjak. Kravčenku je dojavljeno da mu ljubomorni muž radi o glavi i da mu je najpametnije da se spakuje i pobegne.
Stoga se Kiril upravo sprema da pobegne u London, gde je već sklonio milione evra. Njegova mesečna plata je svakako 150 hiljada evra, plus godišnji bonus, što je sve zajedno tričavih 3 miliona evra godišnje. Kod svojih engleskih prijatelja, koji su ujedno i direktori raznih sektora u njegovom preduzeću, postarao se da mu godišnji bonus, kad pređe u London, bude 20 miliona evra.
Parice
Ovo poslednje jasno ukazuje da se Kiril zaista sprema na bekstvo u Ujedinjeno Kraljevstvo. Kravčenko u Rusiju ne sme, jer nije predao godišnji račun.
U Britaniji već poseduje nekretnine i novac na raznim računima.
Lepa Atifeta uručuje lepom Čarlsu lep orden "Ibrahima Rugove"
Posle posete Srbiji i severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini, princ Čarls je rešio da obiđe i južnu srpsku pokrajinu, kojoj je njegova država darovala status republike, mada to Srbi još nisu priznali, niti su se zahvalili Engleskoj.
Princ Čarls je, vidno mamuran, stigao na Kosovo. Pola dana mu je trebalo da se pribere, te je tokom formalnih ceremonijala nekoliko puta zadremao. Vojvotkinja od Kornvola, Kamila, preuzela je veći deo obaveza na sebe, tako da je princ Čarls mogao da odahne i otrezni se, pa je tokom popodneva uspeo da se ponaša trezveno.
On se požalio svojim domaćinima na Kosovu, pre svega Atifeti Jahjagi, da su ga Srbi napijali do kasno u noć i da je tek sad svestan da su to radili namerno, kako bi sabotirali njegovu posetu Kosovu. Princ se, takođe, požalio kako su Srbi necivilizovani, te su ga sve vreme posete Srbiji cimali, vukli za rukav, ćuškali i gazili mu cipele.
Napijanje princa Čarlsa
– Počeli su da me napijaju još u manastiru Kovilj. U Srbiji su me praktično cela dva dana terali da pijem tu njihovu rakiju. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić mi je sve vreme sipao alkohol u podnevni čaj, a par puta je pokušao i da me poljubi. Njegova žena Dragica je smarala Kamilu nekim receptima za gibanicu. Nikolić mi je u jednom trenutku ponudio da mi pokloni manastir Hilandar ako u Engleskoj lobiram za Srbiju. Neka Maja obukla se kao Engleskinja iz viktorijanskog perioda. A uveče, u sitne sate, Nikolić je doveo Dačića da mi peva „Miljacku“. Na večernjoj sedeljci se našao i izvesni Marić, koji je ili vlasnik ili urednik neke rialiti televizije i ponudio mi je ulazak u rialiti program koji se zove „Parovi“. Pored tog rakijanja, najbizarnije mi je bilo to kako su Srbi sve pretvorili u cirkus, muka mi je bilo koliko su mi se šlihtali – požalio se princ Jahjagi.
Potom se princ pohvalio da je za dva dana u Srbiji bolje naučio srpski, nego princ Aleksandar Karađorđević za ceo život.
Tokom posete Prištini, princ Čarls sreo je i nekoliko Srba, pa je stoga izrazio divljenje kosovskim institucijama koje su uložile ogroman trud da ne oteraju preostale Srbe.
Strastveni filatelista noću krao markice iz pošte, ALI nikad nećete pogoditi o kome je reč!
„Već izvesno vreme na račun Pošte Srbije pristizale su pritužbe kako neko krade markice sa pisama i razglednica koje stižu iz inostranstva“, saopštava za Zicer nadrndana šalteruša koja je želela da ostane anonimna. To je ona šalteruša sa blajhanom kosom i minivalom u centralnoj pošti, što se uvek oblači u crveno.
Svi pokušaji da se otkrije počinilac redovnim kontrolama su propali. Mnogi poštanski službenici su nepravedno sumnjičeni i stvorila se tenzija u kolektivu. To je znatno uticalo na disciplinu poštanskih službenika, a poprilično je srozalo i radni elan. Tako su nastale kilometarske kolone, jer službenici više nisu imali volje da revnosno obavljaju svoj posao kako su to činili do skora.
Srećom, pa se, po običaju, niko od klijenata nije bunio, inače je ova situacija mogla da izazove totalni kolaps poštanskog sistema.
Ubrzo je oformljena tajna ekipa poštanskih stručnjaka za pokradanje markica i postavljene su zamke da se uhvati ovaj počinilac gnusnog dela skrnavljenja pisama i razglednica.
Pre tri meseca, jedne noći, kradljivac je lociran i uhvaćen na delu!
Niko nije mogao da poveruje kada su shvatili da je kradljivac zapravo Krkobabić, direktor Pošte.
Naime, Krkobabić je, kao i sva deca od pre 100 godina, mnogo voleo da skuplja salvete i značke, ali je kasnije shvatio da su markice mnogo lepše i skuplje od značkica i salveta. Pošto ga je bilo sramota da to napiše u svojoj biografiji, a strast prema markama nije jenjavala ni u poznim godinama, nije mogao da odoli i počeo je sa krađom.
Sve to je uzrokovalo da se Krkobabić iz straha od ucena poveri Vučiću i zatraži da ga ovaj zaštiti. Vučić mu je pružio podršku i potom se Krkobabić odlučio da, u znak zahvalnosti, ide na listu sa SNS-om.
Listen to this article
