Kako saznajemo iz vrha vrhova Levice Srbije, Borko je taj dan došao u stranku ljut k’o ris i odmah je počeo da viče na stranačke kolege (kojih, istina, nema mnogo, ali su to sve odabrani junaci).
Šta mi uradiše ovi sa Zicera!!!
Naš izvor iz vrha Borkove stranke tvrdi da je Stefanović odmah uključio jedan računar, našao pomenuti tekst sa „Zicera“ i pokazao stranačkim kolegama. Zatim je pročitao delove koji su ga naročito iznervirali i opet počeo glasno da viče i psuje. Kako nam je saopštio izvor, Borko je odskakao od zemlje koliko je bio ljut. Sve vreme je vikao: „Evo šta truli kapitalisti rade nama, poštenim levičarima! Ne znam ko stoji iza ovoga, ali ću ga naći! Sad su me skroz uništili i zbog ovoga neću preći cenzus!“
Mi se ovom prilikom Borku mnogo izvinjavamo. Zaista nam nije bila namera da ga oborimo ispod cenzusa. Verujemo da bi on sasvim sigurno prešao cenzus da nije bilo tog kobnog teksta o beogradskom tatu majstoru koji mu je prepravljao naci-tetovaže.
Kako saznajemo, uzbuna je nastala zbog koferčeta koje je ostavljeno u autobusu na liniji 23 na Banovom brdu, a za koji su putnici posumnjali da je Dačićevo koferče! Vozač je greškom autobus zaustavio u Požeškoj ulici i putnici su u panici istrčali iz autobusa.
– Bila je dojava da se u autobusu na liniji 23 nalazi sumnjivo koferče. Policija je izvršila uviđaj i ispostavilo se da to nije Dačićevo koferče – kažu dežurni dispečeri GSP.
Policija je obavila uviđaj, a saobraćaj je normalizovan.
– Pregled je završen u 17:05. U pitanju je bio kofer sumnjivog sadržaja za koji su putnici sumnjali da je Dačićevo koferče. Srećom po putnike ovo ipak nije bio Dačićev koferčić – rekli su u MUP-u.
– Ukoliko neko ponovo posumnja da je primetio Dačićevo koferče, neka obavezno pozove policiju i neka ne širi paniku. U ovakvim situacijama je od državnog značaja da se ne širi panika. Zamislite kada bi se u državi širila panika svaki put kada nestanu milioni evra – objasnili su u MUP-u.
Ako do sada niste videli kako izgleda, ovo je novčanica od 500 evra.
Jedna od najvrednijih novčanica na svetu uskoro odlazi u istoriju. Do kraja 2018. godine biće obustavljeno štampanje ljubičaste novčanice, koju evropski lideri vide kao najomiljenije sredstvo kriminalaca i terorista.
U Srbiji su najave iz Frankfurta izazvale blagu paniku među građanima koji žure da što pre zamene novčanicu od 500 evra. Stručnjaci poručuju da nema mesta panici. Gužve na šalterima banaka ipak nisu primećene. Možda i stoga što je svih 15 građana Srbije koji poseduju ovu novčanicu već prvih dana po najavi iz Frankfurta uspelo da zameni svoje novčanice od 500 evra.
Na žalost, ekipa Zicera, iako je pomno vrebala na više lokacija nekog od ovih 15 građana koji su posedovali novčanicu od 500 evra, nije uspela nikog da savata. Tako smo ostali bez priloga o ovom spektakularnom događaju koji je zadesio našu malu i prosperitetnu zemlju.
Šteta, jer smo i sami želeli da vidimo uživo kako izgleda novčanica od 500 evra.
Andreas Keler iz Donje Saksonije je Nemac koji se oženio Srpkinjom. Iz braka sa Srpkinjom i prethodnog braka sa Turkinjom, Andreas ima šestoro dece. Andreas je bio zaposlen u merecedesovoj autoindustriji na održavanju računara. – navodi se u uvodnom delu članka renomiranog nemačkog časopisa ZigDojčeVeleCajtunga.
Posle venčanja u pravoslavnoj crkvi, Andreas je po primeru čuvenog holivudskog glumca Toma Henksa, prešao u Pravoslavlje. No za razliku od Henksa, Andreas se nije zaustavio samo na pukom odlasku na liturgije i redovnom pričešćivanju, već je rešio da usvoji sve običaje pravoslavnih Srba.
Andreas se pokazao ne samo uspešan u svom poslu i porodici, već se ostvario i na mnogim drugim poljima. Tako je ovaj Nemac u Donjoj Saksoniji poznat i kao slikar hiperrealista, zatim kao predsednik NVO za inkluziju Turaka i Srba u nemačko društvo a pored ostalih delatnosti veliki hobi mu je predstavljalo bavljenje preradom meda.
Posle izvesnog vremena Andreas je rešio da i sam postane pčelar i da umesto prerade meda počne proizvodnju sopstvenog meda i propolisa. Za tu priliku Andreas je uzeo da slavi Svetog Prokopija slavu sprskih pčelara, kao svoju krsnu slavu.
„Te godine još nisam nabavio košnice za pčele a već je došla slava Sv. Prokopije, koja pada 21. Jula. Žena je ispekla prase, i spremila kolače i mi smo po srpskom običaju pozvali goste da proslavimo slavu. Od firme sam bez problema dobio slobodan dan jer sam im prethodno najavio da mi je taj dan verski praznik. Zaista mi niko nije pravio problem na poslu što sam prešao u pravoslavlje i počeo sa slavim srpsku slavu.“, rekao je Andreas za ZigDojčeVeleCajtung.
„U goste nam je došlo oko 30 ljudi, a u popodnevnim satima je stigao i pop(to je pravoslavni sveštenik). Zanimljivo je kod Srba to što se njihovi sveštenici na slavama takmiče sa narodom ko će više popiti alkohola. Tako sam i ja spontano upao u to takmičenje“, prepričavao je Andreas dešavanja tog kobnog dana.
„Negde predveče, tog dana slave, pop je upitao kako sam došao na ideju da slavim baš Sv. Prokopija. Objasnio sam da je to slava pčelara i da ja nameravam da postanem pčelar. Na to je pop rekao da nije dobro da slavim slavu pčelara ako nemam pčele. Tada sam rekao popu da ja želim da sve učinim po srpskim narodnim običajima pa bi bilo dobro da me posavetuje kako da krenem sa pčelarstvom. Na to je sveštenik rekao da ako hoću po srpskim običajima da se bavim pčelarstvom potrebno je jednu košnicu da kupim, jednu da dobijem od prijatelja i jednu da ukradem. Jer, kako je objasnio sveštenik, to je tako blagosloveno od Boga.“, rekao je Andreas.
Kad pop objasni
„Odmah smo seli u kola i otišli da kupimo prvu košnicu. Drugu košnicu niko nije hteo da nam pokloni, pa sam trampio svoj moped za tu košnicu, a „darodavac“ je na košnici napisao posvetu da izgleda kao da je poklonjena. Problem je nastupio kada smo trebali da ukrademo košnicu. Pitao sam popa da li to baš tako mora, a pop i moji srpski prijatelji su svi u glas rekli da to tako mora, inače ništa od posla. Uvukli smo se na imanje jednog mog poznanika koji je držao pčele, od koga sam kupovao med za preradu i ukrali smo košnicu. Pomislio sam: Pa dobro, ja ću sutra otići kod poznanika i objasniću mu stvar i platiti tu košnicu, takav je običaj, moramo ga ispoštovati“. Srbi su to tako vešto odradili sve zajedno sa popom da sam pomislio tog momenta kako bi svi oni bili veoma dobri mafijaši. Uz glasan smeh i sa flašama alkohola u kolima vraćali smo se mojoj kući kada nas je zaustavila policijska patrola. Tu su nas policajci skrenuli sa puta i pošto niko nije bio trezan nisu nam dozvolili da nastavimo put. Zatim je stiglo obaveštenje policajcima da se desila krađa u blizini i da je ukradena jedna košnica sa pčelama. Pošto smo se dugo zadržali pored puta neke pčele su počele izlaziti iz košnica i policajci su provalili da smo mi zapravo ti lopovi.“, nastavio je Andreas svoju tužnu priču.
„Pogađate, sledeći dan sam osvanuo u lokalnim novinama kao najgori kriminalac, a ubrzo je usledio i otkaz u firmi. Posle sudskih peripetija i blamaže u medijima, povukao sam se i sad živim na obližnjoj reci blizu šume. Moj život je miran i tih. Žena je ostala u kući sa decom. Ja se sada bavim pčelarstvom. Hvala Bogu pčele su zdrave a med je toliko dobar da imam porudžbine i iz Engleske. Sve u svemu vrlo sam zahvalan Bogu i Srbima što se to sve izdešavalo, jer da nije bilo tako, nikad ne bih spoznao šta znači mir i tišina, života u prirodi.“, zaključio je Andreas.
Iz pouzdanih izvora bliskih vrhu SPC saznajemo da će budući ministar vera biti Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a. Isti izvor nam je dojavio da će Zukorlić, najverovatnije, biti budući ministar za evrointegracije.
Ma koliko ovo delovalo čudno, pa čak pomalo i smešno, naš izvor blizak vrhu SPC, tvrdi da je već održan sastanak sa patrijarhom da se dobije saglasnost Crkve da Čedomir Jovanović postane ministar vera. Naime, kako naš izvor tvrdi, iz nekog nepoznatog razloga Čedomir Jovanović je morao da pređe cenzus (mada ČBČ koalicija nije imala dovoljno glasova za cenzus kao, uostalom, ni DSS-Dveri), te uđe u vlast i dobije ministarsko mesto, no niko nije želeo da mu poveri neko ozbiljno ministarsko mesto. Tako je pao dogovor da mu se da fotelja ministra vera.
Što se tiče Zukorlića, njemu kao proverenom američkom čoveku biće povereno ministarstvo za evrointegracije, jer je plan Amerike zapravo evrodezintegracija, a ko bi za ostvarenje tog plana mogao da bude bolji od jednog muftije.
Za Zukorlića nam je potvrđeno da se saglasio sa predlogom da bude ministar za evrointegracije. Za Jovanovića još nemamo informacije da li je prihvatio ponudu. Ukoliko prihvati, Jovanović će morati da češće odlazi u Crkvu i tešnje sarađuje sa patrijarhom i drugim crkvenim velikodostojnicima, naročito na Kosovu i Metohiji.
U propovedi na misi u Splitu, koju je 8. maja direktno prenosila Hrvatska radiotelevizija, sveštenik Luka Prcela rekao je da „nikako ne može oprostit“ predsednici Kolindi Grabar Kitarović izjavu da Nezavisna Država Hrvatska nije bila nezavisna i da je bila zločinačka.
Prcela je povodom Kolindine izjave u „izravnom prijenosu“ na HRT-u rekao: „Ne mogu podnijeti kad netko nekoga udara bez razloga, i kad i moj narod nekoga udara bez razloga. Pogotovo ne mogu podnijeti da mi sami po sebi pljujemo.“
Hrvatska predsednica odgovorila je na svom Fejsbuk profilu da Prceli oprašta i da se treba okrenuti budućnosti.
„Štovani gospon Prcela, Vi meni ne možete oprostit moju izjavu, ali ja Vama opraštam Vašu. Ono što sam rekla krivicom medija zlonamijerno je izvučeno iz konteksta. S Vašom izjavom moram se složit, te dodat da mi i samoj teško pada kad na moj narod netko bez razloga udara. Iz povjesti znamo kako su najveće zločine tijekom Drugog svjetskog rata u redovima NDH činili upravo Srbi, konvertirani u katoličanstvo. Stoga ni ja neću dozvolit da zbog takvih ljudi, ako se oni uopće mogu nazvat ljudima, pada ljaga na našu slavnu povijest. Dapače, kao predsjednica Hrvatske borit ću se svim silama kako bih spriječila da našemu hrabrome narodu više nikada ne zaprijeti nova opasnost od Srba. Znam da ćete mi Vi, skupa s našom Katoličkom crkvom u tomu, kao i uvijek, biti potpora“, napisala je Kolinda Grabar Kitarović na svom FB profilu, a preneli hrvatski mediji.
Kako saznajemo, tinejdzer I.J. (18) tužio je poznatu svetsku kompaniju Solingen, zato što nožem koji je kupio, nije mogao da zada dobre ubode.
U tužbi se navodi da se I.J. za vikend spremao za grad: okupao se, obukao svoje nove Burberry stvari, koje su mu roditelji kupili da bi ga častili za dvojku koju je dobio iz geografije, a u torbicu je ponosno stavio svoj novi Solingenov nož.
Kada je izašao u grad, otišao je prvo do kafića „Fajter“, gde je popio dva dupla viskija sa dve kocke leda, a zatim je otišao u diskoteku „Turbo“. U diskoteci je sve bilo u najboljem redu, flaše viskija su se ređale za njegovim stolom, sve dok idilu nije poremetio bubuljičavi S.A. (15), dečko iz matematičke gimnazije.
S.A. je sve vreme igrao i njihao svoje telo, što je totalno skrnavljenje diskoteke. I.J. to nije mogao da toleriše, pa je prišao S.A, da mu objasni da to ne sme da radi na takvom mestu.
Međutim, na putu ka S.A, I.J. se setiudućeo da ima svoj novi Solingen nož, a pošto je bila velika buka od muzike, te da ne bi trošio svoje glasne žice, odlučio je čisto da ga malo bocne, koju desetinu puta, da bi mu dao do znanja da to ubuduće ne radi.
Tada dolazi do katastrofe – nož kojim je počeo da bocka S.A. nije vršio svoju funkciju, kao da je bio tup, trebalo je mnogo muke da bi ubodi bili kako treba. Po mišljenju I.J, S.A. je imao mnogo sreće, ali nije mogao lepo da nauči lekciju.
„Time sam bio skrhan, čak sam pao i u depresiju. Svi znaju da je moj životni put da učim ljude pravim vrednostima, a ovoga puta nisam uspeo zbog neke tamo firme, koja je još na glasu. E, pa, neće im to tako proći“, rekao je I.J.
Njegova majka Slavenka, kaže da je njen sin divan dečko, štaviše, on je dečko za primer.
„Imao je teško detinjstvo, nije mogao da jede mnoge stvari, pa sam mu ja uvek kuvala ono što najviše voli, tj. naručivala sam mu hranu iz Meka, kao i pizze. I u školi je imao poteškoća sa obimnim gradivom, koje su nametali profesori. Jednostavno, kao da su svi bili protiv njega, ali ja i moj muž to nismo dozvolili! Kupovali smo ljubav, branili ga na svakom koraku, pošto je naš sin bio u pravu, a ne drugi. Eto, vidite, i taj peh što mu se desio sa nožem. On je tog bubuljičavog štrebera hteo samo da nauči pravim vrednostima, ali je i u tome sprečen, samo zato što neka, još i svetski poznata firma, ne zna da naoštri svoje noževe. E, pa, neće im to tako proći, ići ćemo i do Strazbura ako treba“, završila je svoju tužnu priču Slavenka.
Inače, ovo nije prvi primer neodgovornosti svetskih kompanija koje proizvode noževe, jer se našoj redakciji do sada javilo mnogo ljudi žaleći se na isti problem.
Za lokalnu mađarsku televiziju „Magyar csevegés“ Ištvan Pastor je izjavio kako nema ništa sa Pajtićem i Čankom i da sa njima već godinama ne govori.
Na pitanje voditeljke informativnog programa ove TV stanice da li možda planira ipak da pozove Pajtića i Čanka u novi saziv Vlade Vojvodine, Pastor je odgovorio da sa ovom dvojicom političara ne razgovara već godinama i da nema veze sa DS-om i LSV-om.
Pastor je dodao da sada neki politički protivnici pokušavaju da ga povežu sa Čankom i Pajtićem, ali da im to neće uspeti, jer kad on odluči da sa nekim nema veze, onda definitivno ta veza ne postoji.
Ukoliko Čanak ipak uđe u vojvođansku vlast, biće zanimljivo čuti kako bi to objasnio Ištvan Pastor.
Novi saziv poslanika u Skupštini Srbije uticao je na izmenu menija u skuštinskom restoranu.
Na zahtev Bojana Pajtića i Saše Radulovića, skupštinski restoran će uskoro najverovatnije izmeniti svoj meni. Naime, ova dva lidera opozicije su zahtevala da se skupštinski meni prilagodi novim poslanicima iz redova Dveri-DSS.
Pajtić, budući da je sin sveštenika, veoma je uviđavan prema vernicima koji poste. Pajtić je uvek bio tolerantan prema manjinama, a poznato je da su Dverjani i DSS-ovci nakon izbora i nesumnjivog prolaska cenzusa ipak manjina u Srbiji.
Uprava skupštinskog restorana je već počela sa pripremama za izmenu menija, jer, kako navodi šef kuhinje restorana Skupštine Srbije, Jovo Kutlača: „Bolje je da mi na vreme pripremimo ovaj posni meni, nego da Pajtić i ekipa naprave blokadu restorana!“
„Na novom meniju će se, pored posne hrane, naći i posni aperitivi iz manastira širom Srbije. Tako će u posni jelovnik i pićovnik ući manastirsko vino i rakija, po veoma povoljnim cenama, kakve su i inače po našim manastirima“, pojašnjava Kutlača za naš portal.
„Posna hrana bi bila jeftinija. Primera radi, komplet ručak, koji bi činile dve punjene paprike, porcija pire krompira (sa mlekom i puterom) i flaša Koka-kole od 0,33l sada koštaju 17 dinara, dok bi posna punjena paprika, pire-krompir (bez mleka i putera) stajali nešto jeftinije, tačnije 8,5 dinara, a to je sasvim pristojna cena za bednu poslaničku platu“, navodi Jovo Kutlača.
Listen to this article
