Nadležni organi identifikovali su transrodnog muškarca B. M. (34) kao osumnjičenog za podmetanje požara u cvećari čiji su vlasnici javno podržali studente, a motiv, kako je naveo na saslušanju, nije politički već duboko ličan, složen i teško objašnjiv bez dodatnog saopštenja.
Prema njegovim rečima, vlasnici cvećare su ga vređali po verskoj osnovi, iako je ateista, što je, kako je objasnio, dodatno pogoršano činjenicom da „ne pokazuju nikakvu emotivnu povezanost sa karanfilima“. Tužilaštvo je saopštilo da će posebno ispitati ovaj deo iskaza, s obzirom na to da se verska diskriminacija bez vere smatra naprednim oblikom povrede prava.
Istraga je otvorena zbog sumnje na izazivanje opšte opasnosti i verske mržnje, dok se razmatra da li se netrpeljivost prema karanfilima može kvalifikovati kao govor mržnje prema cvetnom asortimanu.
Vlasnici cvećare ponovili su da podržavaju studente, da prodaju cveće svima i da nikada nisu diskriminisali nijednu osobu, ideju ili pedera. Tužilaštvo je poručilo da će „utvrditi potpuno činjenično stanje“, uključujući i to da li je požar bio čin protesta, lične povređenosti ili neslaganja sa florističkom politikom objekta.
Do okončanja postupka, institucije apeluju na smirenje tenzija, depolitizaciju cvećara i uzdržavanje od donošenja zaključaka o karanfilima pre nego što se svi dokazi detaljno razmotre.
DAVOS – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, a prema saznanjima Zicera, razgovor je brzo skrenuo sa globalne bezbednosti na temu Grenlanda, letećih taksija i predstojećeg EXPO-a u Beogradu.
Kako navode izvori bliski susretu (stajali su dovoljno blizu da čuju klimanje glavom), Tramp je pokazao veliko interesovanje za Grenland, ali je Vučiću objasnio da „to nije lično“, već da se radi o „nekretninskom pitanju na ledu“. Vučić je, sa druge strane, naglasio da Srbija nema pretenzije prema Grenlandu, ali da ima „viziju“, naročito u oblasti mobilnosti budućnosti.
U tom trenutku, prema istim izvorima, Vučić je Trampu pokazao maketu letećeg taksija koji će biti centralna atrakcija EXPO-a u Srbiji. Tramp je bio oduševljen.
„Odlično, mnogo bolje nego helikopter, a i tiše je“, navodno je rekao Tramp, dodajući da bi Grenland bio idealno mesto za testiranje, „jer nema saobraćaja, a ni protesta“.
Razgovor je potom prešao na EXPO, gde je Tramp obećao da će lično otvoriti manifestaciju u Beogradu, ali pod jednim uslovom.
„Ako Kinezi ne dođu“, rekao je Tramp. „Ne mogu ja da otvaram nešto gde su oni. Ili ja, ili oni.“
Vučić je, prema nezvaničnim informacijama, odgovorio da će Srbija učiniti sve da dođu svi, ali da će, ako baš mora da bira, „razmotriti opcije“, jer EXPO mora biti otvoren na vreme, makar i bez letećih taksija.
Na kraju sastanka, dvojica lidera su se saglasila da je budućnost u inovacijama, letećim vozilima i fleksibilnim granicama, dok je Grenland ostao „otvoreno pitanje koje će se rešavati u hodu“.
Zvaničnog saopštenja nije bilo, ali je potvrđeno da će Srbija na EXPO-u imati najviše letećih taksija po glavi stanovnika, dok će Grenland ostati van domašaja EU.
Klimatska aktivistkinja Greta Tunberg stigla je na Grenland kako bi, prema najavama, branila ostrvo od američkih pretenzija, ali se već na prvom obraćanju javnosti ispostavilo da je došlo do ozbiljne geopolitičke zabune. Umesto Grenlanđana i pingvina, Greta je strastveno stala u odbranu – Palestinaca.
„Donald Tramp planira da protera Palestince sa Grenlanda i to ne smemo dozvoliti“, izjavila je Greta pred zatečenim lokalnim ribarima, dodajući da je „led isto što i pustinja, samo hladnija“ i da je „sve to posledica kolonijalizma“. Na pitanje novinara gde tačno Palestinci žive na Grenlandu, Greta je odgovorila da „nije bitno gde su, bitno je kako se osećaju“.
Iz njenog tima naknadno je saopšteno da je do zabune došlo zbog preopterećenja temama, jer se Greta u poslednjih 48 sati istovremeno borila protiv fosilnih goriva, imperijalizma, kapitalizma, Trampa, Izraela, Danske, Norveške i globalnog zagrevanja. „U jednom trenutku svi potlačeni narodi počnu da liče jedni na druge“, navodi se u objašnjenju.
Dok su grenlandske vlasti pokušavale da objasne da na ostrvu nema Palestinaca, Greta je ostala pri svom stavu, poručivši da „njihovo odsustvo samo dokazuje koliko su već potisnuti“. Nakon toga je održala minut ćutanja za „nevidljive Palestince Grenlanda“, a potom se ukrcala na brod ka sledećoj destinaciji, gde će, prema najavama, braniti Arktik – mada nije najavila od koga.
Politički analitičari su godinama lomili glavu nad fenomenom izbora u Vranju, gde je mađarska nacionalna manjina, iako u tom gradu istorijski ne postoji, osvojila gotovo 20 odsto glasova. U tom trenutku sve je delovalo kao čista izborna anomalija, administrativna greška ili dokaz da su birači Miše Vacića pomešali ideološku vertikalu sa geografijom. Međutim, danas, u svetlu uspešno rešenog pitanja NIS-a i čeličnog savezništva Beograda i Budimpešte, postaje jasno da Vranje nije pogrešilo – Vranje je prorokovalo.
Na istim izborima Miša Vacić je, podsetimo, osvojio takođe oko 20 odsto glasova, čime je postao druga politička snaga u gradu odmah iza SNS-a. Njegovi birači su, u maniru napredne političke intuicije, deo glasova prosledili mađarskoj listi, pokazujući da nacionalizam u Srbiji odavno nije sputan etničkim detaljima. Upravo taj trenutak, tvrde danas upućeni izvori, bio je ključan signal Viktoru Orbanu da se u Srbiji krije neotkriveni rezervoar ideološke kompatibilnosti.
Logika je, kažu, bila jednostavna: ako mađarska lista može da dobije ozbiljan procenat glasova u gradu bez ijednog Mađara, i to među srpskim nacionalistima, onda je Srbija prirodno uporište za Orbanovu viziju antiliberalne Evrope. Od tog dana, odnosi Budimpešte i Beograda počinju da se učvršćuju i institucionalizuju, sve dok kulminacija ne dolazi u vidu mađarsko-ruskog dogovora koji rešava krizu oko NIS-a, uz zadovoljstvo svih strana i uzdah olakšanja u Srbiji.
Iako su Vranje tada mnogi koristili kao predmet sprdnje, a Vacića kao simbol političkog apsurda, vreme je pokazalo da poziv da se glasa za Mađare tamo gde ih nema nije bio gaf, već dugoročna, gotovo metafizička strategija. Dok su se drugi bavili programima i kampanjama, Vranje je glasalo za budućnost. A budućnost je, kako sada vidimo, došla u obliku Orbana, Mola i stabilnog NIS-a.
U tom smislu, Vranje ostaje jedino mesto u Srbiji gde je navodna izborna greška na vreme prepoznata kao spoljnopolitička vizija. Mnogi su to samo veoma kasno shvatili.
Prema ekskluzivnim saznanjima Zicera, klimatska aktivistkinja Greta Tunberg pojavila se jutros na severu Evrope obučena u punu vikinšku ratnu opremu – sa improvizovanim krznenim plaštom od čiste runske vune, drvenim štitom i simboličnom kacigom od drvenih rogova – odakle je najavila pohod na Grenland u cilju, kako je rekla, „odbrane poslednje slobodne oaze pingvina od fosilnog imperijalizma Donalda Trampa“.
Greta je istakla da je Grenland „više od leda“, jer je to „živi ekosistem sa dubokim osećajem za ekologiju“, te da će lično stati između američkog predsednika i pingvina, čak i ako to znači direktan sukob sa američkom invazionom armijom. „Ako Tramp misli da može da anektira Grenland zbog resursa, onda ja mogu da ga branim zbog ptica koje ne glasaju, ali pate“, izjavila je, dodajući da je vikinška nošnja „održiva, reciklirana i simbolički u skladu sa nordijskom klimatskom traumom“.
Iz Trampovog okruženja zasad nema reakcija, osim kratkog komentara da „pingvini ionako ne žive na Grenlandu“, što je Greta protumačila kao „tipičnu klimatsku dezinformaciju“. U Briselu se razmatra hitna rezolucija kojom bi se definisalo da li je Greta vojna formacija, kulturni performans ili nova vrsta sankcija, dok se razmatra da li pingvini smeju da budu simbol Grenlanda s obzirom da žive na Južnoj zemljinoj hemisferi.
VAŠINGTON / LJUBLJANA – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako saznajemo od Goranovog druga iz CIA, duboko i fokusirano razmatra aneksiju Slovenije, koju bi – ukoliko se sve kockice slože – poklonio svojoj supruzi Melaniji povodom godišnjice braka.
Melanija Tramp, inače poreklom Srpkinja rođena u Sloveniji, prema istom izvoru, nikada nije krila emotivnu vezanost za zavičaj, mada nije ni imala velikosrpske teritorijalne pretenzije na Sloveniju. Ideja je, navodno, došla spontano, tokom večere kada je Goranov prijatelj pred Trampom i Melanijom rekao da je poniženje za predsednika Amerike da iz postojbine njegove supruge šalju vojsku protiv njega.
Tramp je svešteniku SPC koji mu je duhovnik (identitet poznat redakciji) u ispovesti rekao da se oseća izdato od strane tazbine jer su poslali dva vojnika da od njega, njihovog zeta brane Grenland.
Još je rekao da razmišlja o zameni stanovništva Slovenije u koju bi naselio Grenlanđane i obrnuto.
Da li da očekujemo danski jezik u komšiluku? Da li će bidućnost dovesti potomke Vikinga na Balkan? Da li je Slovenija uopšte Balkan? Da li će demografska slika Evrope sa Vikinzima da se promeni? Mnogo je pitanja, ali Goranov drug iz CIA ima vrlo malo odgovora.
Za sada ostaje nepoznato da li će aneksija biti sprovedena, ali jedno je sigurno: kada Tramp razmišlja o porodici, razmišlja u globalnim razmerama.
EU zbunjena – ne zna da li da oštro reaguje ili da čestita godišnjicu: dok se iz Brisela oglašavaju saopštenjem u kojem navode da „pažljivo prate situaciju“, visoki zvaničnici EU i dalje nisu sigurni da li je u pitanju bezbednosni incident, kulturna razmena ili nesporazumi bračnih partnera, pa se razmatra formiranje posebne radne grupe koja bi do leta 2029. utvrdila da li se aneksija Slovenije vodi kao agresija, porodična svađa ili regionalni projekat pomirenja, uz napomenu da će EU, kao i uvek, ostati neutralna, izraziti zabrinutost, pozvati na dijalog i upozoriti Srbiju da se suzdrži od velikosrpskih pretenzija.
LJUBLJANA / NUUK – Vlada Slovenije potvrdila je da na Grenland šalje dvojicu vojnika, koji će pod vođstvom Danske učestvovati u međunarodnoj vojnoj vežbi „Arktička izdržljivost“, čiji je cilj odvraćanje Sjedinjenih Američkih Država od eventualnog „milom ili silom“ preuzimanja ostrva.
Reč je o kompaktnom, ali izuzetno motivisanom kontingentu, koji čine dva profesionalna vojnika, oba muškarca, inače su ujedno i bračni par, što je u Ljubljani ocenjeno kao dodatni doprinos evropskim vrednostima, stabilnosti i međusobnom poverenju na bojnom polju.
„Ako već šaljemo minimalne snage, važno je da se oni poznaju, razumeju i dele logistiku“, saopštila je slovenačka vlada.
TRAMPOV ODGOVOR: JEDAN INDIJANAC LOVAC ĆE BITI DOVOLJAN DA REŠI SLOVENCE
Iz Vašingtona je, međutim, stigao adekvatan odgovor. Prema izvorima bliskim Beloj kući, predsednik Donald Tramp je za slučaj dolaska slovenačkog kontingenta na Grenland pripremio jednog Indijanca sa samostrelom, vrsnog lovca.
„Nema potrebe za eskalacijom“, navodno je rekao Tramp. „Dovoljna je jedna osoba koja zna teren i kako se lovi“
Prema istim izvorima, Melanija Tramp, rođena Slovenka, ne vidi poseban problem u mogućim stradanjima slovenačkih vojnika na Grenlandu, jer, kako navode, „nikada nije mešala nacionalnu pripadnost sa ideologijom“.
„Ovo je vojna vežba, a ne kulturni događaj“, navodno je rekla Melanija u uskom krugu saradnika, dodajući da nikada nije imala običaj da podržava društvene pokrete, inicijative ili parade koje „nemaju jasan tradicionalni identitet“.
Prema istim izvorima, Melanija smatra da je slovenački kontingent dobrovoljno preuzeo rizik, te da se u takvim situacijama ne pravi razlika po osnovu identiteta, već po osnovu uniformi.
VAŠINGTON / NUUK – Brigadni general američke vojske Nik Dučić, jedan od najozbiljnijih kandidata za komandanta američkog ekspedicionog korpusa na Grenlandu, izjavio je da njegov profesionalni angažman u ovoj misiji ima i „ličnu, duboko istorijsku dimenziju“.
„Došlo je vreme da se neke stvari vrate u ravnotežu“, rekao je general Dučić, podsećajući da je Danska među prvim državama koje su priznale nezavisnost Kosova.
„Grenland je daleko, hladan i strateški važan, ali principi su univerzalni“, objasnio je Dučić, dodajući da Kosovo ostaje svetinja za svakog Srbina, „pa makar on nosio uniformu američke vojske i imao kancelariju u Pentagonu“.
Na pitanje novinara kako povezuje američku vojnu misiju na Arktiku sa Kosovom, general je odgovorio da „istorija Balkana ne poznaje vremenske rokove“.
„Neke nepravde se ne rešavaju odmah. Neke čekaju ekspedicioni korpus“, rekao je Dučić, uz osmeh koji je Pentagon opisao kao „profesionalan i nadnacionalan“.
General je naglasio da se njegova posvećenost ne završava na Grenlandu.
„Ukoliko se ukaže potreba, spreman sam da učestvujem i u drugim misijama na teritorijama država koje su priznale Kosovo“, rekao je Dučić, dodajući da to ne treba shvatiti pogrešno.
„Ne govorimo o osveti. Govorimo o principijelnoj globalnoj raspodeli pravde, po NATO standardima.“
Iz Pentagona su poručili da se radi o „ličnim stavovima kandidata“, ali su istakli da „razumeju kompleksnost identiteta kod oficira sa bogatim kulturnim nasleđem“.
Analitičari ocenjuju da je slučaj generala Dučića jedinstven primer modernog geopolitčkog paradoksa: oficir supersile koji, dok planira operacije na Arktiku, u srcu vodi bitke sa mapama Balkana iz 2008. godine.
„Ovo je dokaz da Kosovo nije samo teritorijalno pitanje, već i emocionalni operativni zadatak“, navodi jedan vojni analitičar.
Za sada se čeka zvanična odluka o imenovanju komandanta, ali jedno je sigurno: gde god američka vojska pošalje generala Dučića, Kosovo će i tamo biti tema, a Grenland je samo početak!
Nakon što je godinama tvrdila da je venecuelanski predsednik Nikolás Maduro vođa opasnog narko-kartela, Sjedinjene Američke Države polako, ali sistematično, povlače jednu po jednu tačku optužnice, ostavljajući javnost da se pita – šta je tačno ostalo od slučaja koji je opravdavao sankcije, hapšenja i međunarodnu dramu.
Američko Ministarstvo pravde prvo je odustalo od najzvučnije tvrdnje: da je Maduro na čelu mitskog „Cartel de los Soles“. Iako je upravo ta konstrukcija godinama služila kao temelj za proglašavanje Venecuele narko-državom, ispostavilo se da kartel nikada nije bio kartel, već izraz iz novinskih kolumni iz devedesetih.
Drugim rečima – optužnica je pala na lingvistici.
U revidiranoj verziji, kartel je preimenovan u „sistem pokroviteljstva“, zatim u „kulturu korupcije“, a potom i u nešto što tužioci više ne pokušavaju precizno da definišu, već samo da pomenu.
Međutim, prema informacijama bliskim pravosudnim krugovima, ni ta formulacija se nije dugo zadržala.
Naime, američki sudovi, zasnovani na anglosaksonskoj pravnoj tradiciji, navodno su ocenili da je suđenje za „kulturu korupcije Latinske Amerike“ pravno nezgodno, jer bi zahtevalo da se porota upozna sa istorijom regiona, kolonijalnim nasleđem i specifičnostima političke prakse – što bi proces moglo da produži u nedogled.
„Ne možemo suditi kulturi“, navodno je rečeno u internim krugovima, uz opasku da bi u tom slučaju „pola sveta moglo da se nađe na optuženičkoj klupi“.
Tako je i druga tačka optužnice praktično nestala, ostavivši američko pravosuđe u nezavidnoj situaciji: predsednik jedne države je uhapšen, ali više nije jasno – zbog čega tačno.
Rešenje je, prema svemu sudeći, pronađeno u poslednjem preostalom univerzalnom prekršaju.
Kako nezvanično saznajemo, sud sada razmatra podizanje nove, pojednostavljene optužnice protiv Madura – za ilegalni boravak u Sjedinjenim Američkim Državama.
„To je čista stvar“, objašnjava izvor blizak slučaju. „Ako je prešao granicu bez validne vize, tu nema filozofije, nema kulture, nema kartela.“
Ovim potezom Amerika bi, kako ocenjuju analitičari, elegantno zatvorila slučaj: bez potrebe da dokazuje postojanje kartela koji ne postoji, korupcije koja je apstraktna ili kulture koja se ne uklapa u sudsku praksu.
Ukoliko se optužnica potvrdi, Maduro bi mogao da bude deportovan, osuđen ili jednostavno zadržan u pritvoru dok se ne utvrdi – gde tačno ima pravo da bude.
Američko Ministarstvo pravde zasad se nije zvanično oglasilo, ali je poručilo da „pravda mora biti jednostavna, jasna i održiva“.
A ako ništa drugo ne ostane – uvek ostaje imigracioni zakon.
Portal Zicer najoštrije demantuje navode režimskog portala mitoman.org pod naslovom JOŠ JEDNA BRUTALNA LAŽ O POSVEĆENOSTI DRŽAVE – КAКO SE GRAĐANI OBMANJUJU BEZ IMALO SRAMA u kojem se iznose gnusne neistine da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije zabrinut zbog situacije na putevima, te da je vest o „previše izgrađenih saobraćajnica i premalo vozila za čišćenje snega“ navodno „logički neodrživa“.
Naprotiv – Vučić je izuzetno zabrinut. Toliko zabrinut da se, prema saznanjima Zicera, lično interesovao za svaki kilometar autoputa koji još nije očišćen.
Zicerova vest nije bila pokušaj da se objasni funkcionisanje sistema zimskog održavanja puteva, niti da se ospori postojanje planova, budžeta ili ugovora. Naprotiv, tekst je analizirao unutrašnju logiku javnog narativa vlasti.
Tvrdnje da je u pitanju „gruba podvala“ predstavljaju klasičan pokušaj režimskog spina, čiji je cilj da se odgovornost za neočišćene puteve prebaci na oponente vlasti čime se, po ustaljenom odsustvu inteligencije režimskih novinara, umanjuje predsednikova lična emotivna uključenost u svaki problem koji je sam proizveo, predvideo ili naknadno objasnio.
Da budemo potpuno jasni: Zicer nigde nije tvrdio da država ne čisti puteve. Zicer je samo preneo zabrinutost predsednika što ih ima previše.
A ta zabrinutost je, kao i uvek, legitimna.
Jer ako se Srbija ubrzano razvija, a razvija se zahvaljujući naporima još uvek aktuelnog predsednika, za razliku od prethodnih predsednika, logično je da razvoj ponekad pretekne mehanizaciju. To se ne može nazvati propustom sistema nego je jednostavno nuspojava uspeha.
U tom smislu, potpuno je netačna tvrdnja da Zicer relativizuje infrastrukturni napredak Srbije. Naprotiv, mi ga apsolutizujemo do tačke pucanja, što je jedini iskren način da se o njemu govori.
Posebno nas raduje što režimski portal u svom tekstu priznaje da:
– predsednik gradi puteve,
– predsednik voli svoje puteve,
– predsednik često govori o putevima,
– predsednik ponekad govori i o snegu.
Time se, makar nenamerno, potvrđuje suština naše vesti.
Posebno je indikativno što se u reakciji pravi razlika između „dozvoljenog“ i „nedozvoljenog“ delovanja u javnoj sferi, pri čemu se kao primeri prihvatljivog navode formati poput Njuzneta i autorski rad Zorana Kesića. Ta distinkcija je dragocena upravo zato što je nenamerna.
Naime, Njuz i Kesić predstavljaju oblik kritike režima koji funkcioniše unutar stabilnog okvira političke prihvatljivosti: ona ironizuje pojave, stilove i izjave, ali ne destabilizuje osnovni narativ o racionalnosti sistema. Takva kritika je kompatibilna sa postojećim poretkom jer ga, čak i kada ga napada, ne dovodi u epistemološko pitanje.
Pisanje režimskog portala mitoman.org, predstavlja ozbiljno narušavanje ravnoteže: pokušaj da se zabrinutost predsednika Vučića iskoristi za diskreditovanje svih koji drugačije misle pa i samog predsednika, što je metodološki pogrešno i estetski neukusno.
U tom smislu, Zicer će nastaviti da odgovorno informiše javnost o svim problemima koji nastaju usled prevelikog uspeha države, uključujući i one koji se javljaju samo zato što je Srbija otišla predaleko napred.
Jer nije problem što Srbija ima puteve. Problem je što neki imaju potrebu da dokazuju da predsednik nema razloga za brigu.
A on, kao što znamo, uvek ima neki razlog.
Smatramo da je reakcija ćaci portala mitoman.org dragocen doprinos javnoj raspravi, jer pokazuje granicu do koje je iznošenje istine o predsednikovoj zabrinutosti prihvatljivo – i tačno mesto na kojem prestaje da bude prihvatljivo, tj kada njegova zabrinutost narušava ustaljeni obrazac režimskih medija u pumpanju kulta ličnosti predsednika!
Listen to this article
