Prema najnovijem istraživanju renomirane (i potpuno nezavisne) međunarodne agencije Global Balkan Insight & Metrics (GBIM), kao i NVO Centara za Reinterpretaciju Kulturnih Narativa, Inkluziju, Toleranciju i Evropu (CRKNITE), najveća koncentracija SMS čestitki povodom Badnjeg dana, Badnje večeri i Badnjaka u Bosni i Hercegovini zabilježena je – ni manje ni više – nego u strogom centru Sarajeva.

Кako se navodi u izvještaju, Baščaršija apsolutno dominira, sa statistički „neobjašnjivim, ali emotivno razumljivim“ brojem poruka u kojima se ponavljaju formulacije poput:
„Sretan Badnji dan“,
„Sretno Badnje veče“,
„Badnjače-rođače“,

kao i već tradicionalno-mistična sintagma: „Janje se okreće – sretno Badnje veče.

Istraživanje, sprovedeno putem analiza mobilnih mreža, Wi-Fi signala i „intuitivnog osjećaja Balkana“, pokazuje da su pošiljaoci ovih poruka u najvećem broju slučajeva građani Sarajeva koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, što je, prema autorima studije, „još jedan dokaz da identiteti na Balkanu ne funkcionišu po linearnoj logici“.

„Mi ovdje ne govorimo o promjeni identiteta, već o sezonskoj aktivaciji kulturne memorije“, navodi vodeći analitičar GBIM-a dr Edmir fon Balkanhajm. „Badnji dan u Sarajevu funkcioniše kao podsvjesni praznik – ne slavi se javno, ali se čestita intenzivno.“

Posebno je interesantno da se, prema istom istraživanju, najveći broj poruka šalje između 18:00 i 19:30 časova, odmah nakon kafe i prije večere, upravo u momentu kada se u pravoslavnim hramovima vrši bogosluženje i ispred hramova pale badnjaci, što analitičari tumače kao „klasičan momenat nostalgije, prije nego što se čovjek vrati u zvanični dnevni narativ“.

Agencija zaključuje da ova pojava ne ugrožava ničiji identitet, ali „ozbiljno komplikuje jednostavne političke priče“, te preporučuje da se ubuduće u regionalnim analizama uvede nova kategorija:
„rođak sa istoka (aktivan tokom praznika)“.

Istraživanje je izazvalo veliku pažnju javnosti, dok su pojedini liberalni analitičari već upozorili da „SMS čestitke same po sebi nisu dokaz ničega“, ali su istovremeno pozvali na „otvoren dijalog o tome zašto srce Baščaršije svakog januara počinje da kuca ćirilicom“.

Nalaze istraživanja dodatno je potvrdila i partnerska NVO organizacija Centar za Reinterpretaciju Kulturnih Narativa, Inkluziju, Toleranciju i Evropu (CRKNITE), koja je u svom pratećem komentaru ocenila da je reč o „pozitivnom primeru nenametljive interkulturne memorije“. Iz CRKNITE-a poručuju da masovno slanje SMS čestitki za Badnji dan iz centra Sarajeva „ne treba tumačiti kao ideološki ili identitetski incident“, već kao „meku, neinstitucionalnu praksu regionalnog pomirenja, oslobođenu političkog konteksta“. Kako se navodi u saopštenju, „praznična komunikacija koja uključuje pojmove poput ‘Badnjak’ ili ‘stari rođak’ predstavlja dragocen resurs za evropsku budućnost regiona, jer pokazuje da Balkan može istovremeno biti i svoj i ničiji“. CRKNITE je posebno pohvalio činjenicu da se čestitke odvijaju putem privatnih poruka, „što potvrđuje da je reč o intimnom, a ne političkom činu“.

Iako je svjetska javnost danima potresena vijestima o navodnom kidnapovanju predsjednika Venecuele Nikolasa Madura, sve veći broj „nezavisnih analitičara“ i komentatora na društvenim mrežama tvrdi da se ne radi o otmici, već o pažljivo dogovorenoj operaciji između Madura i Donalda Trampa.

Prema ovoj teoriji, Maduro je procijenio da mu je politička karijera iscrpljena, ekonomija nepopravljiva, a međunarodna izolacija previše naporna, te je zajedno s Trampom dogovorio spektakularan izlaz.

Bele čarape kao ključni dokaz

Prvi i najvažniji detalj koji je zapalio internet jesu Madurove bijele čarape, koje su, uprkos hapšenju, lisicama, aerodromskom transferu i letu preko okeana, ostale savršeno čiste.

„Prava otmica ostavlja blato, znoj i haos. Ovo izgleda kao organizovan prevoz s pauzom za presvlačenje“, navode analitičari vizuelne geopolitike.

Stručnjaci ističu da čiste čarape ukazuju na kontrolisane uslove, klimatizovane prostorije i unaprijed planirane kadrove.

Hapšenje supruge – nepotrebno, ali logično

Posebnu sumnju izazvalo je i hapšenje Madurove supruge, potez koji nema nikakvu pravnu ni operativnu svrhu.

„Ako hapsiš diktatora, zašto vodiš i ženu?“ pitaju se komentatori, nudeći jednostavan odgovor: zato što ih ne hapse – već ih preseljavaju.

Prema teoriji, bračni par je dislociran zajedno kako bi im u SAD bio omogućen novi početak, bez komplikacija, nostalgije i potrebe za povratkom.

Previše tiho za rušenje režima

Uprkos dramatičnoj najavi, hapšenje je prošlo bez pucnjave, haosa i vanrednog stanja.

„Za svrgavanje diktatora bilo je sumnjivo malo panike“, navode se u analizama, dodajući da sve više liči na administrativni proces nego na intervenciju.

Tramp koji ne likuje – znak dogovora

Donald Tramp, poznat po teatralnosti i javnom ponižavanju protivnika, ovom prilikom bio je iznenađujuće suzdržan.

Bez tvitova, bez trijumfalnih govora, bez prekomjernog slavljenja.

„Ne likuješ kad pomažeš partneru da se izvuče“, zaključuju teoretičari.

Suđenje koje već liči na oslobađanje

Već se pominju proceduralne greške, nedostatak dokaza i „specifični međunarodni kontekst“, što, prema ovoj teoriji, vodi ka oslobađajućoj presudi.

Nakon toga slijedi nestanak iz javnosti, novi identitet i posao „običnog čovjeka“.

Najčešće se pominje posao vozača autobusa ili logističkog koordinatora u nekoj američkoj saveznoj državi, uz diskretnu uplatu od milion dolara „za prilagođavanje demokratiji“.

Nafta ide Americi, Maduro ide u penziju

Kao dio nagodbe, venecuelanska nafta prelazi pod američku kontrolu, dok Maduro prelazi pod američku zaštitu.

„Fer razmjena: oni dobiju resurs, on dobije život“, navodi se u zaključcima.

Zaključak internet-analitičara

Nije bila otmica.
Nije bilo priemene sile.
Ovo je bila izlazna strategija.

Dok se svijet bavi moralnim dilema, mali narodi se, po običaju, dijele oko toga ko je u pravu, iako ni u jednom scenariju nemaju nikakvu ulogu.

„Ako se ovo ovako završilo s Madurom, logično je da se ljudi pitaju – ko je sljedeći“, zaključuju komentatori, već povlačeći paralele koje nemaju nikakvu vezu sa stvarnošću.

Liberalni i proevropski mediji u Srbiji N1 i Nova S saglasni su da kidnapovanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura predstavlja važan i ohrabrujući signal za ceo demokratski svet, pa samim tim i za Srbiju, koja, kako ističu, „mora da razume širu sliku“.

U analitičkim tekstovima, specijalnim emisijama i autorskim kolumnama objašnjava se da otmica šefa države ne treba da se posmatra bukvalno, već simbolički.

„Ovo nije kidnapovanje, ovo je intervencija u ime demokratije“, navode sagovornici bliski liberalnim krugovima, uz podsećanje da „institucije ponekad moraju da se zaobiđu kako bi se sačuvala demokratija“.

Prema ovom tumačenju, Donald Tramp nije prekršio međunarodno pravo, već ga je „osnažio“.

„Demokratija je živa stvar. Ona ne može uvek da čeka izbore, sudove i procedure, naročito kada su u pitanju mali, daleki i geopolitički nepodobni narodi“, objašnjava se u komentarima.

Posebno se naglašava da Srbija ima direktan interes da podrži ovakve poteze, makar moralno.

„Ako danas ćutimo nad sudbinom Madura, sutra ćemo ćutati nad sudbinom demokratije u svetu“, upozoravaju mediji, ne precizirajući kako tačno Venecuela utiče na život građana Srbije.

U pojedinim analizama ističe se da kidnapovanje šalje važnu poruku autoritarnim liderima širom sveta, ali i njihovim narodima.

„Poruka je jasna: niko nije nedodirljiv, osim onih koji kidnapuju“, navodi se u jednom komentaru.

Liberalni mediji priznaju da je situacija „kompleksna“, ali podsećaju da je Zapad „uvek na pravoj strani istorije“, čak i kada ta strana zahteva kidnapovanje i kršenje međunarodnog prava.

„Ne možemo sada da sitničarimo oko suvereniteta i međunarodnog prava“, navodi jedan analitičar, dodajući da je „suverenitet ionako prevaziđen koncept“.

Na kraju se zaključuje da Srbija mora da pokaže zrelost i razumevanje za ovakve globalne procese.

„Možda ne znamo tačno kako nam ovo pomaže, ali znamo da bi bilo pogrešno da se ne složimo“, zaključuju liberalni komentatori, uz poruku da je „svet opasno mesto, a demokratija krhka – pogotovo ako se ne brani silom“.

Srpski intelektualac Milo Lompar potpisao je Studentsku listu koja za sada nije objavila nijedno ime kandidata. Time je, prema sopstvenom osećaju, učinio duboko promišljen i odgovoran čin – upravo zato što o toj listi ne zna ništa.

Na pitanje „kome si potpisao“, Lompar, kako saznajemo, nema odgovor. Ali ima nešto mnogo jače od odgovora – intuiciju.

– Ja sam ceo život intelektualac i zato sam naučio jednu važnu stvar: kad god sam razmišljao glavom, grešio sam. Sada sam odlučio da se oslonim na ono nepogrešivo – unutrašnji osećaj – navodno je izjavio Lompar, zagledan u budućnost…

ljudi koji misle svojom glavom ne moraju da znaju kome potpisuju

— Viy (@Viy02873252) December 30, 2025

Studentska lista, iako bez kandidata, bez imena i bez ikakvih javno dostupnih podataka, za Lompara predstavlja čistu ideju. A ideje, kako je objasnio, ne treba kvariti činjenicama.

– Meni ne treba da znam ko stoji iza liste. To je za one koji ne misle svojom glavom. Ljudi koji misle svojom glavom ne moraju da znaju kome potpisuju – poručio je, potvrđujući da je potpuna neinformisanost zapravo najviši stepen političke svesti.

Upućeni tvrde da na Studentskoj listi bukvalno može biti bilo ko – od anonimnih studenata do potpuno nenadležnih funkcionera, pa čak i aktuelnog predsednika države. Ali to, prema Lomparu, nije razlog za sumnju, već dodatni kvalitet.

– Šta ima veze ko je na listi? Bitno je da ja osećam da je dobra. A moj osećaj nikada ne greši. Za razliku od mog uma – dodao je intelektualac, simbolično zatvarajući krug između znanja i njegove svesne suspenzije.

Na kraju, Lompar je poručio da će i ubuduće davati potpise isključivo projektima koji su nepoznati, neimenovani i neproverivi, jer samo takvi ostavljaju dovoljno prostora da se u njih upiše ono što ko želi.

A to je, složiće se svi koji misle svojom glavom, najviši oblik slobode.

U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ uvedena je nova terapijska praksa u okviru koje se pacijentima svakodnevno emituje emisija „Utisak nedelje“, potvrđeno je iz ove zdravstvene ustanove.

Kako navode lekari, odluka je doneta nakon što je primećeno da emisija ima smirujuće dejstvo na pacijente, zahvaljujući, kako ističu, izuzetno ujednačenom tonu, predvidivoj strukturi i odsustvu iznenadnih sadržajnih obrta.

„Pacijenti se brzo adaptiraju. Već posle deset minuta prestaju da reaguju“, izjavio je jedan od psihijatara, dodajući da emisija deluje „kao blagi sedativ u audiovizuelnom obliku“.

Prema njegovim rečima, monotonija emisije pomaže pacijentima da se fokusiraju na ritam govora, a ne na sadržaj.

„To je važno, jer pacijenti često imaju problem sa preopterećenjem informacijama. Ovde informacije dolaze sporo, kružno i bez jasnog zaključka, što deluje umirujuće“, objasnio je lekar.

Osoblje bolnice navodi da su kod pacijenata primećeni pozitivni efekti, uključujući smanjenu potrebu za verbalnim reagovanjem, kraće diskusije i povremeno spontano zatvaranje očiju.

„Neki pacijenti su u početku pokušavali da shvate poentu, ali su brzo odustajali, što je deo terapijskog procesa“, navodi se u internom izveštaju.

Dodaje se da su pacijenti koji su ranije pokazivali znake preterane zainteresovanosti za političke teme sada znatno smireniji.

„Jedan pacijent je rekao da ima utisak da je već gledao ovu emisiju, iako je bio siguran da nije. To je znak da terapija funkcioniše“, istakao je psiholog uključen u program.

Iz bolnice naglašavaju da emisija nije namenjena lečenju težih poremećaja, ali da ima preventivni efekat.

„Ne tvrdimo da leči, ali svakako pomaže. A to je u našem poslu često dovoljno“, saopštili su.

U planu je i proširenje programa, pa se razmatra mogućnost emitovanja repriza u nedogled, jer, kako navode, „razliku ionako niko ne primećuje“.

Na pitanje da li postoji rizik od prekomerne izloženosti, lekari odgovaraju da do sada nisu zabeleženi neželjeni efekti.

„Najgore što može da se desi jeste da pacijent kaže da je sve već čuo. A to je stanje sa kojim većina dolazi“, zaključuju iz „Laze Lazarevića“.