Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik potvrdio je da mu se, tokom kasnih večernjih sati, javio pokojni Boro Drljača i saopštio niz važnih političkih i estradno-geopolitičkih proročanstava.

Kako je naveo Dodik, javljanje je bilo kratko, jasno i bez suvišnih metafora.

„Boro mi je rekao: Mile, tebe čeka duga i uspješna politička karijera. Ti si za ovo rođen. Odmah sam shvatio da je stvar ozbiljna“, izjavio je Dodik.

Međutim, kako dodaje, proročanstvo je imalo i mračniji dio.

„Rekao mi je da će se Bosna, nažalost, raspasti onog momenta kad se Žare i Goci pomire i ponovo zapjevaju zajedno. Kaže – to neće moć’ da izdrži nijedan ustavni okvir“, rekao je Dodik.

Prema njegovim riječima, Boro je govorio sigurnim glasom čovjeka koji više nema šta da izgubi.

„Rekao je: Dok se oni ne pomire, biće još nešto Bosne. Al’ kad krene duet – gotovo je.“

Iz Dodikovog kabineta navode da se proročanstvo uzima krajnje ozbiljno, jer je Boro, kako ističu, „uvijek pogađao pravo u metu“.

„Čovjek je znao narod. A narod, kad čuje Žareta i Gocija zajedno, to ga ponese i zaboravi i granice i Dejton“, navodi se u saopštenju.

Analitičari smatraju da ovo objašnjava zašto već godinama ne dolazi do pomirenja poznatog estradnog dvojca.

„Postoji osnovana sumnja da neko sistematski sprečava njihov ponovni nastup kako bi se održala prividna stabilnost“, rekao je jedan politički komentator, dodajući da je „estrada uvijek bila jača od diplomatije“.

Sam Dodik poručio je da se on ne boji.

„Ja sam svoje čuo. Znam da ću politički trajat’. Samo se nadam da će Žare i Goci što prije zapjevat’“, rekao je, naglašavajući da Republika Srpska ostaje posvećena miru, stabilnosti i složnim muzičkim karijerama.

Na kraju je dodao da će, ako do pomirenja ipak dođe, biti spreman.

„Ako zapjevaju zajedno – nek’ se zna da je to viša sila. Da niko ne upire prstom u Dodika“, zaključio je Dodik.

Bivši Jehovin svedok iz centralne Srbije izjavio je da se nakon dugogodišnjeg neuspeha u ubeđivanju građana da veruju u Jehovu uspešno prekvalifikovao u skupljača kapilarnih glasova, ocenivši da su metode slične, ali da su rezultati u politici znatno bolji.

Kako navodi, nakon godina obilaska srpskih domaćinstava shvatio je da problem nije bio u njegovoj upornosti, već u ponudi.

„Nisam uspeo Srbe da uverim da veruju u Jehovu, ali sam shvatio da to ne znači da ne veruju ni u šta. Samo im treba nešto konkretnije“, rekao je sagovornik.

On objašnjava da su iskustva iz verskog rada bila ključna za novu karijeru.

„Znao sam kako da pokucam, kako da se nasmešim, kako da podnesem odbijanje i kako da se vratim posle šest meseci kao da se ništa nije desilo. To je u politici zlata vredno“, kaže on.

Prema njegovim rečima, prelazak iz religije u politiku bio je prirodan.

„U religiji sam govorio o Carstvu nebeskom koje dolazi uskoro. U politici govorim o boljim vremenima koja dolaze posle izbora. Razlika je minimalna“, objašnjava.

Dodaje da ga ljudi danas znatno više cene i uvažavaju.

„Kad sam dolazio kao Jehovin svedok, zatvarali su vrata. Sad kad kažem da skupljam kapilarne glasove, nude me kafom, rakijom i pitaju ‘za koga tačno’. To je napredak“, ističe.

Sagovornik navodi da mu se dešava da tokom političkog razgovora povremeno uspe da provuče i poneki verski sadržaj.

„Ako vidim da je domaćin raspoložen, ostavim i po jednu ‘Kulu stražaru’. Kažem da je promotivni materijal. Ljudi ionako ne čitaju detalje“, kaže on.

Na pitanje da li vidi sukob između vere i politike, odgovara da ne vidi bitnu razliku.

„I jedno i drugo se zasniva na veri, obećanjima i strpljenju. Samo je u politici lakše objasniti zašto obećanja kasne“, zaključuje bivši Jehovin svedok, dodajući da trenutno sarađuje sa više opcija „u zavisnosti od terena“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u svakom trenutku spreman da se povuče sa vlasti, ali da trenutno ne vidi kome bi mogao da prepusti upravljanje državom u okolnostima koje je opisao kao „izuzetno složene, osetljive i istorijski zahtevne“.

„Ja nemam problem da odem. Nikada se nisam grčevito držao funkcije. Ali moram da budem odgovoran i da se zapitam – ko bi u ovom trenutku mogao da vodi zemlju u ovakvim uslovima?“, rekao je Vučić.

Predsednik je naveo da se Srbija suočava sa brojnim izazovima, uključujući globalne sukobe, regionalne pritiske, ekonomske neizvesnosti i unutrašnje tenzije, zbog čega bi nagla promena vlasti mogla da dovede do dodatne nestabilnosti.

„Ovo nije vreme za eksperimente. Nije vreme za neiskusne. Nije vreme za one koji misle da je politika laka“, naglasio je.

Vučić je istakao da ne dovodi u pitanje demokratske procese, ali da smatra da kontinuitet u ovakvim okolnostima predstavlja oblik stabilnosti.

„Ja ne kažem da nema drugih ljudi. Kažem samo da ih u ovom trenutku ne vidim“, rekao je, dodajući da se odgovornost ne meri željom za vlašću, već spremnošću da se ona nosi.

Na pitanje novinara da li to znači da Srbija ostaje u vanrednom stanju, predsednik je odgovorio da država formalno funkcioniše u redovnim uslovima, ali da je realnost „značajno kompleksnija“.

„Vanredno stanje nije uvek proglašeno. Ponekad je ono jednostavno – stanje stvari“, rekao je Vučić.

Predsednik je ponovio da će se povući kada proceni da su okolnosti stabilne i da postoji neko ko može da preuzme odgovornost bez rizika po državu.

„Biće trenutak kada ću reći: sada je vreme. Ali taj trenutak mora da bude dobar za Srbiju, ne za mene“, zaključio je.

Varaždinski botovi administratori mreže Croatia App naloga na platformi X, koji su se mjesecima predstavljali kao Srbi, komunicirali ćirilicom i koristili fotografije istaknutih ličnosti iz srpske povijesti, priopćili su da je riječ o pažljivo osmišljenom istraživačkom projektu bez ikakve političke pozadine.

Kako navode, projekt je imao za cilj „dubinsko proučavanje srpske kolektivne svijesti“, a jedini način da se do tog cilja dođe bio je, prema njihovim riječima, „potpuno stapanje s objektom istraživanja“.

„Srpska povijest nije nešto što se može proučavati izvana. Ona zahtijeva da je se živi, tvita i brani“, stoji u obrazloženju.

Administratori objašnjavaju da je korištenje ćirilice bilo nužno jer „latinica ne proizvodi istu emocionalnu reakciju“, dok su fotografije povijesnih junaka korištene isključivo kao „kulturni kontekst“, a ne kao identitetska poruka.

„Ako se netko identificirao s profilom koji je nosio lik srpskog povijesnog junaka, to govori više o snazi povijesti nego o našim namjerama“, navode botovi iz Varaždina i dodaju da je više učesnika ovog projekta prešlo u pravoslavnu vjeru kako bi se još više saživjeli sa ulogom, a dvoje se i zamonašilo.

Iako su nalozi redovito komentirali unutarnju politiku Srbije, izbore, prosvjede i „izdajnike“, iz centrale Varaždinskih botova tvrde da nije bilo pokušaja utjecaja.

„Naš interes bio je isključivo akademski. Ako je netko promijenio mišljenje, izgubio povjerenje ili se dodatno polarizirao, to je nepredviđena nuspojava istraživanja“, navodi se u priopćenju.

Posebno ističu da su se namjerno predstavljali kao „obični Srbi“, jer bi se u suprotnom narušila vjerodostojnost.

„Da smo se predstavili kao Hrvati, eksperiment bi bio kompromitiran. Povjerenje se gradi identitetom“, objašnjavaju.

Administratori dodaju kako su fraze poput „braćo“, „narod“, „izdaja“ i „strani plaćenici“ korištene isključivo kao terminološki uzorci, a ne kao vrijednosni sudovi.

„To su ključne riječi koje omogućuju dublje razumijevanje političkog govora u Srbiji“, navodi se.

Na kraju poručuju da projekt treba promatrati kao doprinos regionalnom dijalogu.

„Vjerujemo da se dobrosusjedski odnosi najbolje grade tako da se na kratko postane netko drugi – anonimno, masovno i bez odgovornosti“, zaključuju administratori, dodajući da razmatraju slične projekte i u drugim zemljama, „ako se za to ukaže istraživačka potreba“.

Stručnjaci upozoravaju da sve veći broj građana pokazuje zabrinjavajuću sklonost ka razmišljanju, što u pojedinim slučajevima može rezultirati donošenjem zaključaka, saopšteno je danas na okruglom stolu Instituta za mentalnu ravnotežu.

Kako navode psiholozi, problem nastaje kada građani ne ostanu na nivou utisaka i emocija, već pokušaju da povežu informacije, postave pitanja ili – u ekstremnim slučajevima – izvedu logičan sled događaja.

„Razmišljanje samo po sebi nije opasno, ali kada se produži i produbi, može dovesti do zaključaka koji izazivaju nelagodu, sumnju ili čak potrebu za ličnom odgovornošću“, izjavio je jedan od učesnika skupa.

Prema rezultatima istraživanja sprovedenog na uzorku od 1.200 ispitanika, čak 68 odsto građana priznalo je da im je „lakše kada ne razmišljaju previše“, dok je 12 odsto navelo da se oseća uznemireno kada shvati da je moglo nešto ranije da primeti.

„Posebno je rizično povezivanje događaja koji na prvi pogled nemaju veze“, navodi se u izveštaju. „Mozak tada ulazi u stanje aktivne analize, što može dovesti do formiranja ličnog stava.“

Stručnjaci savetuju građanima da, u cilju očuvanja mentalnog zdravlja, ograniče razmišljanje na bezbedne vremenske intervale, po mogućnosti neposredno pre spavanja, kada je koncentracija ionako smanjena.

„Idealno je razmišljati kratko, površno i uz distrakciju“, kaže psiholog. „Na primer, uz televiziju, društvene mreže ili u komentarima ispod vesti.“

U težim slučajevima, kada osoba insistira na razumevanju stvarnosti, preporučuje se hitno izlaganje dnevnim vestima u kontinuitetu, dok simptomi ne nestanu.

Ministarstvo zdravlja najavilo je i kampanju pod sloganom: „Ne razmišljaj previše – već je neko razmišljao umesto tebe.“