Nakon povratka iz Davosa, gde je, kako tvrde upućeni, čuo šta se sprema svetu, predsednik Aleksandar Vučić rešio je da preseče.

Kako saznajemo, Vučić je najavio smanjenje broja ministara u Vladi, jer „dolazi kriza svetskih razmera, a Srbija više ne može da izdržava ovoliko džabalebaroša“. Globalni tokovi, recesija, nestabilnost – sve je to, po njemu, jasan signal da država mora da se „racionalizuje“. Prvi na spisku: oni koji ništa ne rade, ali redovno primaju plate.

Ali tu nije kraj. Na redu je i Skupština Srbije. Vučić je najavio smanjenje broja poslanika, uz revolucionarni kriterijum:

„Onaj ko se nikad nije javio za reč – mora napolje.“

Ćutolozi, kako ih je nezvanično nazvao, više neće imati privilegiju da ćute o trošku građana. „Neka nađu neki drugi posao“, poručio je Vučić. „Država nije dužna da finansira ćutanje.“

U istom dahu, predsednik je otvorio i temu izbora. I tu – hladan tuš:

„Mi jednostavno nećemo imati para da raspišemo izbore.“

Izjavio je Vučić i zaplakao se. Vlast se neće menjati, ali će se menjati oni koji u vlasti ne doprinose dovoljno. Koliko dugo? „Dok traje ozbiljna recesija koja preti celom svetu.“ A to, kako znamo, može potrajati. I trajati. I trajati.

Na udaru je i javni sektor. Najavljeno je smanjenje broja direktora i radnih mesta za sve koji nisu bili „aktivni“. Šta ta aktivnost podrazumeva – poslovnu ili stranačku – Vučić nije precizirao. Verovatno zato što je, u Srbiji, ta razlika odavno akademska.

Poruka je jasna: nema više mesta za one koji postoje samo na platnom spisku. Srbija ulazi u novu fazu – fazu štednje, globalne krize i čistke.

Tonino Picula, evropski činovnik za Balkan sa punim radnim vremenom i skraćenim pamćenjem, ovih dana je odlučio da istoriju svede na praktičan minimum: Jasenovac – antifašisti, devedesete – metafora, a on lično – slučajni prolaznik u uniformi. Kako je poručio, između srpskih civila pobijenih u NDH i srpskih civila proteranih devedesetih „ne postoji nikakva veza“, jer je prva kategorija „istorijska“, a druga „komplikovana“.

U pokušaju da dodatno razjasni stvar, Picula je na društvenim mrežama podelio fotografiju sebe u uniformi, uz objašnjenje da to nije ratna uniforma agresora, već „branitelja Hrvatske od povampirenog fašizma“. Ratovao je, kaže, ne protiv ljudi nego protiv „povampirenog pojma“, a metci, granate i kolone izbeglica bili su „neželjeni prateći efekti evropske tranzicije – takoreći kolateralna šteta“.

Prema njegovom tumačenju, Jasenovac je bio tragično mesto stradanja „univerzalnih antifašista bez etničkih atributa“, dok su devedesete bile „administrativni proces rasterećenja prostora“. Broj od preko 250.000 proteranih Srba iz Hrvatske ne osporava, ali insistira da je reč o „dinamičnoj mobilnosti stanovništva“, a ne o progonu. „Ako ljudi odlaze zajedno, u koloni, to je zajednica, ne zločin“, navodno je dodao.

Na pitanje kako se njegov lični ratni angažman uklapa u evropske vrednosti koje danas zastupa, Picula je bio jasan: „EU ceni iskustvo. A ko ima više iskustva s Balkanom od nekoga ko je Balkan video kroz nišan?“ Uniforma je, tvrdi, bila pedagoško sredstvo, a fotografija dokaz transparentnosti.

U zaključku, Picula poručuje da treba prestati s „opasnim povezivanjem istorijskih tačaka“, jer istorija, ako se previše gleda u kontinuitetu, može da izgleda nezgodno. A on, kao odgovoran evropski zvaničnik, tu je da nas od takvih zaključaka – zaštiti.

Američki predsednik Donald Tramp, poznat po tome da kaže naglas ono što drugi ne smeju ni da pomisle, navodno je užem krugu saradnika priznao da su ravnozemljaši godinama bili brutalno potcenjeni i sistematski ismevani – ne zato što nisu bili u pravu, već zato što su bili prerano u pravu. Kako je rekao izvor blizak izvoru bliskom užem krugu saradnika, „nije problem što je Zemlja ravna, problem je što niko nije hteo da pogleda gde je centar“.

Upravo čuvena ravnozemljaška mapa, koju su mejnstrim mediji decenijama predstavljali kao mentalni slom sa printera, sada dobija svoje konačno tumačenje: Grenland nije samo veliko parče leda, već pupak sveta. Tačka iz koje se, kako tvrde ravnozemljaši, meri moć, utiče na klimu, pomera tržište energenata i odlučuje ko će nametnuti sledeće društvene vrednosti. Ko drži Grenland, drži centar diska. A ko drži centar diska – taj upravlja svetom, ili barem njegovim algoritmom.

Tramp je, prema istim izvorima, navodno izjavio da su ravnozemljaši „imali dobar instinkt, ali loš PR“, te da je globalna elita godinama gurala narativ o „teoriji zavere“ kako bi sakrila jednostavnu istinu: sve imperije su se uvek borile za centar, samo su nam pogrešno crtali mapu. Zato danas, kada Grenland dolazi na dnevni red, odjednom svi shvataju da nije reč ni o klimi, ni o bezbednosti, već o geometriji moći.

U tom kontekstu, napadi na ravnozemljaše sada deluju kao istorijska greška, slična onoj kada su Galilea terali da se izvinjava što je gledao u nebo umesto u saopštenja. Razlika je samo u tome što je ovaj put istina bila nacrtana flomasterom, a ne teleskopom. Grenland je centar, ivice su periferija, a svi koji su se smejali karti sada panično traže lenjir i šestar.

Kako zaključuje jedan anonimni analitičar blizak analitičaru koji je blizak ravnozemljašima: „Nije problem što je svet ravan. Problem je što smo mi godinama kružili oko pogrešnog centra.“