SARAJEVO – Bivši reis-ul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić, predsednik Svetskog bošnjačkog kongresa i jedan od osnivača Bošnjačke akademije nauka i umetnosti, potvrdio je da ozbiljno razmatra novu duhovnu fazu u životu, nakon što je, kako saznajemo, prilikom sređivanja tavana porodične kuće pronašao ikonu za koju se veruje da je pripadala njegovom đedu.

Prema rečima izvora bliskih Ceriću, upravo taj događaj podstakao je duboku introspekciju i razmišljanje o „vraćanju ravnoteže“, ali ovog puta ne kroz islamske institucije, već kroz obnovu Bosanske crkve – sada u obliku autokefalne Bosanske pravoslavne crkve, sa potencijalnim Cerićevim patrijarškim potpisom.

„To što sam srpskog porekla samo ide u prilog mojoj kandidaturi“, navodno je rekao Cerić, podsećajući da su Cerići bili srpsko-bosansko plemstvo koje je nakon islamizacije u 16. veku postalo ugledni begovski sloj, bez promene prezimena. „Ako ništa drugo, imam predznanje – porodično, kulturno i tavansko.“

Cerić je istakao da bi njegovo imenovanje za patrijarha Bosanske pravoslavne crkve predstavljalo istorijski čin pomirenja identiteta, vere i državnosti, ali i praktično rešenje dugogodišnjih sporova oko toga „čija je Bosna.

Cerić smatra da bi upravo on bio idealan izbor za patrijarha jer poseduje iskustvo u vođenju verskih institucija, međunarodne kontakte i duboko razumevanje tranzicija identiteta. „Već sam prošao islam, sledeći logičan korak je pravoslavlje“, navodno je rekao.

Ukoliko Bosna još nije spremna za njegov patrijarški iskorak, Cerić je naglasio da je otvoren i za druge opcije. „Ako ne ide u Sarajevu, uvek ima Crna Gora. Tamo su fleksibilniji“, dodao je.

„Ako Bosna još nije spremna, uvek postoji Crna Gora“, navodno je dodao, ističući da bi se rado oprobao i na čelu Crnogorske crkve, „čisto da vidi kako stoje stvari i da li bi bio uspešan patrijarh. Čovek mora stalno duhovno da se usavršava“.

Verski analitičari ocenjuju da bi Cerić bio jedinstven primer regionalnog duhovnog multitaskinga: čovek koji je uspešno spojio islamsku teologiju, bošnjačku akademiju i pravoslavnu eklisiologiju, bez promene imena i uz minimalne adaptacije garderobe – bukvalno je samo na belu panu stavio krst, ostalo je sve isto.

Za sada nema zvanične potvrde kandidature, ali izvori tvrde da je ikona vraćena na počasno mesto, a tavanski prostor proglašen – istorijskim arhivom.

Politički analitičari su godinama lomili glavu nad fenomenom izbora u Vranju, gde je mađarska nacionalna manjina, iako u tom gradu istorijski ne postoji, osvojila gotovo 20 odsto glasova. U tom trenutku sve je delovalo kao čista izborna anomalija, administrativna greška ili dokaz da su birači Miše Vacića pomešali ideološku vertikalu sa geografijom. Međutim, danas, u svetlu uspešno rešenog pitanja NIS-a i čeličnog savezništva Beograda i Budimpešte, postaje jasno da Vranje nije pogrešilo – Vranje je prorokovalo.

Na istim izborima Miša Vacić je, podsetimo, osvojio takođe oko 20 odsto glasova, čime je postao druga politička snaga u gradu odmah iza SNS-a. Njegovi birači su, u maniru napredne političke intuicije, deo glasova prosledili mađarskoj listi, pokazujući da nacionalizam u Srbiji odavno nije sputan etničkim detaljima. Upravo taj trenutak, tvrde danas upućeni izvori, bio je ključan signal Viktoru Orbanu da se u Srbiji krije neotkriveni rezervoar ideološke kompatibilnosti.

Logika je, kažu, bila jednostavna: ako mađarska lista može da dobije ozbiljan procenat glasova u gradu bez ijednog Mađara, i to među srpskim nacionalistima, onda je Srbija prirodno uporište za Orbanovu viziju antiliberalne Evrope. Od tog dana, odnosi Budimpešte i Beograda počinju da se učvršćuju i institucionalizuju, sve dok kulminacija ne dolazi u vidu mađarsko-ruskog dogovora koji rešava krizu oko NIS-a, uz zadovoljstvo svih strana i uzdah olakšanja u Srbiji.

Iako su Vranje tada mnogi koristili kao predmet sprdnje, a Vacića kao simbol političkog apsurda, vreme je pokazalo da poziv da se glasa za Mađare tamo gde ih nema nije bio gaf, već dugoročna, gotovo metafizička strategija. Dok su se drugi bavili programima i kampanjama, Vranje je glasalo za budućnost. A budućnost je, kako sada vidimo, došla u obliku Orbana, Mola i stabilnog NIS-a.

U tom smislu, Vranje ostaje jedino mesto u Srbiji gde je navodna izborna greška na vreme prepoznata kao spoljnopolitička vizija. Mnogi su to samo veoma kasno shvatili.

VAŠINGTON / LJUBLJANA – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako saznajemo od Goranovog druga iz CIA, duboko i fokusirano razmatra aneksiju Slovenije, koju bi – ukoliko se sve kockice slože – poklonio svojoj supruzi Melaniji povodom godišnjice braka.

Melanija Tramp, inače poreklom Srpkinja rođena u Sloveniji, prema istom izvoru, nikada nije krila emotivnu vezanost za zavičaj, mada nije ni imala velikosrpske teritorijalne pretenzije na Sloveniju. Ideja je, navodno, došla spontano, tokom večere kada je Goranov prijatelj pred Trampom i Melanijom rekao da je poniženje za predsednika Amerike da iz postojbine njegove supruge šalju vojsku protiv njega.

Tramp je svešteniku SPC koji mu je duhovnik (identitet poznat redakciji) u ispovesti rekao da se oseća izdato od strane tazbine jer su poslali dva vojnika da od njega, njihovog zeta brane Grenland.
Još je rekao da razmišlja o zameni stanovništva Slovenije u koju bi naselio Grenlanđane i obrnuto.
Da li da očekujemo danski jezik u komšiluku? Da li će bidućnost dovesti potomke Vikinga na Balkan? Da li je Slovenija uopšte Balkan? Da li će demografska slika Evrope sa Vikinzima da se promeni? Mnogo je pitanja, ali Goranov drug iz CIA ima vrlo malo odgovora.

Za sada ostaje nepoznato da li će aneksija biti sprovedena, ali jedno je sigurno:
kada Tramp razmišlja o porodici, razmišlja u globalnim razmerama.

EU zbunjena – ne zna da li da oštro reaguje ili da čestita godišnjicu: dok se iz Brisela oglašavaju saopštenjem u kojem navode da „pažljivo prate situaciju“, visoki zvaničnici EU i dalje nisu sigurni da li je u pitanju bezbednosni incident, kulturna razmena ili nesporazumi bračnih partnera, pa se razmatra formiranje posebne radne grupe koja bi do leta 2029. utvrdila da li se aneksija Slovenije vodi kao agresija, porodična svađa ili regionalni projekat pomirenja, uz napomenu da će EU, kao i uvek, ostati neutralna, izraziti zabrinutost, pozvati na dijalog i upozoriti Srbiju da se suzdrži od velikosrpskih pretenzija.