LJUBLJANA / NUUK – Vlada Slovenije potvrdila je da na Grenland šalje dvojicu vojnika, koji će pod vođstvom Danske učestvovati u međunarodnoj vojnoj vežbi „Arktička izdržljivost“, čiji je cilj odvraćanje Sjedinjenih Američkih Država od eventualnog „milom ili silom“ preuzimanja ostrva.

Reč je o kompaktnom, ali izuzetno motivisanom kontingentu, koji čine dva profesionalna vojnika, oba muškarca, inače su ujedno i bračni par, što je u Ljubljani ocenjeno kao dodatni doprinos evropskim vrednostima, stabilnosti i međusobnom poverenju na bojnom polju.

„Ako već šaljemo minimalne snage, važno je da se oni poznaju, razumeju i dele logistiku“, saopštila je slovenačka vlada.

TRAMPOV ODGOVOR: JEDAN INDIJANAC LOVAC ĆE BITI DOVOLJAN DA REŠI SLOVENCE

Iz Vašingtona je, međutim, stigao adekvatan odgovor. Prema izvorima bliskim Beloj kući, predsednik Donald Tramp je za slučaj dolaska slovenačkog kontingenta na Grenland pripremio jednog Indijanca sa samostrelom, vrsnog lovca.

„Nema potrebe za eskalacijom“, navodno je rekao Tramp. „Dovoljna je jedna osoba koja zna teren i kako se lovi“

Prema istim izvorima, Melanija Tramp, rođena Slovenka, ne vidi poseban problem u mogućim stradanjima slovenačkih vojnika na Grenlandu, jer, kako navode, „nikada nije mešala nacionalnu pripadnost sa ideologijom“.

„Ovo je vojna vežba, a ne kulturni događaj“, navodno je rekla Melanija u uskom krugu saradnika, dodajući da nikada nije imala običaj da podržava društvene pokrete, inicijative ili parade koje „nemaju jasan tradicionalni identitet“.

Prema istim izvorima, Melanija smatra da je slovenački kontingent dobrovoljno preuzeo rizik, te da se u takvim situacijama ne pravi razlika po osnovu identiteta, već po osnovu uniformi.

Prema najnovijem istraživanju renomirane (i potpuno nezavisne) međunarodne agencije Global Balkan Insight & Metrics (GBIM), kao i NVO Centara za Reinterpretaciju Kulturnih Narativa, Inkluziju, Toleranciju i Evropu (CRKNITE), najveća koncentracija SMS čestitki povodom Badnjeg dana, Badnje večeri i Badnjaka u Bosni i Hercegovini zabilježena je – ni manje ni više – nego u strogom centru Sarajeva.

Кako se navodi u izvještaju, Baščaršija apsolutno dominira, sa statistički „neobjašnjivim, ali emotivno razumljivim“ brojem poruka u kojima se ponavljaju formulacije poput:
„Sretan Badnji dan“,
„Sretno Badnje veče“,
„Badnjače-rođače“,

kao i već tradicionalno-mistična sintagma: „Janje se okreće – sretno Badnje veče.

Istraživanje, sprovedeno putem analiza mobilnih mreža, Wi-Fi signala i „intuitivnog osjećaja Balkana“, pokazuje da su pošiljaoci ovih poruka u najvećem broju slučajeva građani Sarajeva koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, što je, prema autorima studije, „još jedan dokaz da identiteti na Balkanu ne funkcionišu po linearnoj logici“.

„Mi ovdje ne govorimo o promjeni identiteta, već o sezonskoj aktivaciji kulturne memorije“, navodi vodeći analitičar GBIM-a dr Edmir fon Balkanhajm. „Badnji dan u Sarajevu funkcioniše kao podsvjesni praznik – ne slavi se javno, ali se čestita intenzivno.“

Posebno je interesantno da se, prema istom istraživanju, najveći broj poruka šalje između 18:00 i 19:30 časova, odmah nakon kafe i prije večere, upravo u momentu kada se u pravoslavnim hramovima vrši bogosluženje i ispred hramova pale badnjaci, što analitičari tumače kao „klasičan momenat nostalgije, prije nego što se čovjek vrati u zvanični dnevni narativ“.

Agencija zaključuje da ova pojava ne ugrožava ničiji identitet, ali „ozbiljno komplikuje jednostavne političke priče“, te preporučuje da se ubuduće u regionalnim analizama uvede nova kategorija:
„rođak sa istoka (aktivan tokom praznika)“.

Istraživanje je izazvalo veliku pažnju javnosti, dok su pojedini liberalni analitičari već upozorili da „SMS čestitke same po sebi nisu dokaz ničega“, ali su istovremeno pozvali na „otvoren dijalog o tome zašto srce Baščaršije svakog januara počinje da kuca ćirilicom“.

Nalaze istraživanja dodatno je potvrdila i partnerska NVO organizacija Centar za Reinterpretaciju Kulturnih Narativa, Inkluziju, Toleranciju i Evropu (CRKNITE), koja je u svom pratećem komentaru ocenila da je reč o „pozitivnom primeru nenametljive interkulturne memorije“. Iz CRKNITE-a poručuju da masovno slanje SMS čestitki za Badnji dan iz centra Sarajeva „ne treba tumačiti kao ideološki ili identitetski incident“, već kao „meku, neinstitucionalnu praksu regionalnog pomirenja, oslobođenu političkog konteksta“. Kako se navodi u saopštenju, „praznična komunikacija koja uključuje pojmove poput ‘Badnjak’ ili ‘stari rođak’ predstavlja dragocen resurs za evropsku budućnost regiona, jer pokazuje da Balkan može istovremeno biti i svoj i ničiji“. CRKNITE je posebno pohvalio činjenicu da se čestitke odvijaju putem privatnih poruka, „što potvrđuje da je reč o intimnom, a ne političkom činu“.

Iako je svjetska javnost danima potresena vijestima o navodnom kidnapovanju predsjednika Venecuele Nikolasa Madura, sve veći broj „nezavisnih analitičara“ i komentatora na društvenim mrežama tvrdi da se ne radi o otmici, već o pažljivo dogovorenoj operaciji između Madura i Donalda Trampa.

Prema ovoj teoriji, Maduro je procijenio da mu je politička karijera iscrpljena, ekonomija nepopravljiva, a međunarodna izolacija previše naporna, te je zajedno s Trampom dogovorio spektakularan izlaz.

Bele čarape kao ključni dokaz

Prvi i najvažniji detalj koji je zapalio internet jesu Madurove bijele čarape, koje su, uprkos hapšenju, lisicama, aerodromskom transferu i letu preko okeana, ostale savršeno čiste.

„Prava otmica ostavlja blato, znoj i haos. Ovo izgleda kao organizovan prevoz s pauzom za presvlačenje“, navode analitičari vizuelne geopolitike.

Stručnjaci ističu da čiste čarape ukazuju na kontrolisane uslove, klimatizovane prostorije i unaprijed planirane kadrove.

Hapšenje supruge – nepotrebno, ali logično

Posebnu sumnju izazvalo je i hapšenje Madurove supruge, potez koji nema nikakvu pravnu ni operativnu svrhu.

„Ako hapsiš diktatora, zašto vodiš i ženu?“ pitaju se komentatori, nudeći jednostavan odgovor: zato što ih ne hapse – već ih preseljavaju.

Prema teoriji, bračni par je dislociran zajedno kako bi im u SAD bio omogućen novi početak, bez komplikacija, nostalgije i potrebe za povratkom.

Previše tiho za rušenje režima

Uprkos dramatičnoj najavi, hapšenje je prošlo bez pucnjave, haosa i vanrednog stanja.

„Za svrgavanje diktatora bilo je sumnjivo malo panike“, navode se u analizama, dodajući da sve više liči na administrativni proces nego na intervenciju.

Tramp koji ne likuje – znak dogovora

Donald Tramp, poznat po teatralnosti i javnom ponižavanju protivnika, ovom prilikom bio je iznenađujuće suzdržan.

Bez tvitova, bez trijumfalnih govora, bez prekomjernog slavljenja.

„Ne likuješ kad pomažeš partneru da se izvuče“, zaključuju teoretičari.

Suđenje koje već liči na oslobađanje

Već se pominju proceduralne greške, nedostatak dokaza i „specifični međunarodni kontekst“, što, prema ovoj teoriji, vodi ka oslobađajućoj presudi.

Nakon toga slijedi nestanak iz javnosti, novi identitet i posao „običnog čovjeka“.

Najčešće se pominje posao vozača autobusa ili logističkog koordinatora u nekoj američkoj saveznoj državi, uz diskretnu uplatu od milion dolara „za prilagođavanje demokratiji“.

Nafta ide Americi, Maduro ide u penziju

Kao dio nagodbe, venecuelanska nafta prelazi pod američku kontrolu, dok Maduro prelazi pod američku zaštitu.

„Fer razmjena: oni dobiju resurs, on dobije život“, navodi se u zaključcima.

Zaključak internet-analitičara

Nije bila otmica.
Nije bilo priemene sile.
Ovo je bila izlazna strategija.

Dok se svijet bavi moralnim dilema, mali narodi se, po običaju, dijele oko toga ko je u pravu, iako ni u jednom scenariju nemaju nikakvu ulogu.

„Ako se ovo ovako završilo s Madurom, logično je da se ljudi pitaju – ko je sljedeći“, zaključuju komentatori, već povlačeći paralele koje nemaju nikakvu vezu sa stvarnošću.

Liberalni i proevropski mediji u Srbiji N1 i Nova S saglasni su da kidnapovanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura predstavlja važan i ohrabrujući signal za ceo demokratski svet, pa samim tim i za Srbiju, koja, kako ističu, „mora da razume širu sliku“.

U analitičkim tekstovima, specijalnim emisijama i autorskim kolumnama objašnjava se da otmica šefa države ne treba da se posmatra bukvalno, već simbolički.

„Ovo nije kidnapovanje, ovo je intervencija u ime demokratije“, navode sagovornici bliski liberalnim krugovima, uz podsećanje da „institucije ponekad moraju da se zaobiđu kako bi se sačuvala demokratija“.

Prema ovom tumačenju, Donald Tramp nije prekršio međunarodno pravo, već ga je „osnažio“.

„Demokratija je živa stvar. Ona ne može uvek da čeka izbore, sudove i procedure, naročito kada su u pitanju mali, daleki i geopolitički nepodobni narodi“, objašnjava se u komentarima.

Posebno se naglašava da Srbija ima direktan interes da podrži ovakve poteze, makar moralno.

„Ako danas ćutimo nad sudbinom Madura, sutra ćemo ćutati nad sudbinom demokratije u svetu“, upozoravaju mediji, ne precizirajući kako tačno Venecuela utiče na život građana Srbije.

U pojedinim analizama ističe se da kidnapovanje šalje važnu poruku autoritarnim liderima širom sveta, ali i njihovim narodima.

„Poruka je jasna: niko nije nedodirljiv, osim onih koji kidnapuju“, navodi se u jednom komentaru.

Liberalni mediji priznaju da je situacija „kompleksna“, ali podsećaju da je Zapad „uvek na pravoj strani istorije“, čak i kada ta strana zahteva kidnapovanje i kršenje međunarodnog prava.

„Ne možemo sada da sitničarimo oko suvereniteta i međunarodnog prava“, navodi jedan analitičar, dodajući da je „suverenitet ionako prevaziđen koncept“.

Na kraju se zaključuje da Srbija mora da pokaže zrelost i razumevanje za ovakve globalne procese.

„Možda ne znamo tačno kako nam ovo pomaže, ali znamo da bi bilo pogrešno da se ne složimo“, zaključuju liberalni komentatori, uz poruku da je „svet opasno mesto, a demokratija krhka – pogotovo ako se ne brani silom“.