SINOĆ JE КAO BOMBOM ODJEКNTULA VEST DA NIКAКO NE MOŽE ZADNJI U ZNAČENJU POSLEDNJI, I TO U ORGANIZACIJI OSNOVNE ŠКOLE „SVETI SAVA“ NA КARABURMI
Ova fotografija je u roku od samo nekoliko sati obišla sve društvene mreže i postala viralna. Reč je o sceni koju je snimio jedan roditelj prilikom proslave Svetog Save u osnovnoj školi Sveti Sava na Кaraburmi.
Sama fotografija ne bi bila nimalo sporna da tu nije uključeno jedno gramatkičko pitanje, a to je da li se može reći zadnji umetsto poslednji. Ni to ne bi bio problem da se u posledenjih nekoliko meseci oko ovog pitanja ne vode žustre rasprave. Neki tvrde da može, a drugi da ne može!
A kako su vas učili u školi!
Nakon povratka iz Davosa, gde je, kako tvrde upućeni, čuo šta se sprema svetu, predsednik Aleksandar Vučić rešio je da preseče.
Kako saznajemo, Vučić je najavio smanjenje broja ministara u Vladi, jer „dolazi kriza svetskih razmera, a Srbija više ne može da izdržava ovoliko džabalebaroša“. Globalni tokovi, recesija, nestabilnost – sve je to, po njemu, jasan signal da država mora da se „racionalizuje“. Prvi na spisku: oni koji ništa ne rade, ali redovno primaju plate.
Ali tu nije kraj. Na redu je i Skupština Srbije. Vučić je najavio smanjenje broja poslanika, uz revolucionarni kriterijum:
„Onaj ko se nikad nije javio za reč – mora napolje.“
Ćutolozi, kako ih je nezvanično nazvao, više neće imati privilegiju da ćute o trošku građana. „Neka nađu neki drugi posao“, poručio je Vučić. „Država nije dužna da finansira ćutanje.“
U istom dahu, predsednik je otvorio i temu izbora. I tu – hladan tuš:
„Mi jednostavno nećemo imati para da raspišemo izbore.“
Izjavio je Vučić i zaplakao se. Vlast se neće menjati, ali će se menjati oni koji u vlasti ne doprinose dovoljno. Koliko dugo? „Dok traje ozbiljna recesija koja preti celom svetu.“ A to, kako znamo, može potrajati. I trajati. I trajati.
Na udaru je i javni sektor. Najavljeno je smanjenje broja direktora i radnih mesta za sve koji nisu bili „aktivni“. Šta ta aktivnost podrazumeva – poslovnu ili stranačku – Vučić nije precizirao. Verovatno zato što je, u Srbiji, ta razlika odavno akademska.
Poruka je jasna: nema više mesta za one koji postoje samo na platnom spisku. Srbija ulazi u novu fazu – fazu štednje, globalne krize i čistke.
Evropska unija uputila je Srbiji pohvale „bez presedana“ zbog izuzetne istrajnosti u verovanju u evropsku perspektivu, uprkos činjenici da se ista ta perspektiva izmiče godinama i pomera brže nego rokovi za izgradnju obilaznice oko Beograda. Kako je saopšteno iz Brisela, Srbija je jedina zemlja kandidat koja je uspela da sačuva nadu u procese koji decenijama sistematski rade na njenom razgrađivanju.
„Ovo je fascinantan fenomen. Posle svega – novih uslova, starih uslova, dodatnih uslova, promenjenih uslova i uslova koji se više ne mogu ispuniti – Srbija i dalje veruje. To je za nas dragoceno“, izjavio je neimenovani evropski zvaničnik zadužen za proširenje.
Prema internom dokumentu EU, nada Srbije je sada zvanično prepoznata kao strateški resurs Zapadnog Balkana, odmah posle litijuma, jeftine radne snage i spremnosti na kompromis koji ne uključuje kompromis druge strane. U Briselu se razmatra da se nada u budućnosti uvede kao merljiva kategorija u pregovorima, uz poglavlja 35, 36 i novo poglavlje 0 – „Verovanje uprkos svemu“.
Evropski analitičari ističu da Srbija pokazuje „zavidan nivo emocionalne izdržljivosti“, jer je uspela da preživi više talasa optimizma, strateških partnerstava, istorijskih šansi i „poslednjih vozova“, a da pritom i dalje stoji na peronu. „To je nešto što ni Rusija ne bi izdržala da joj se pruži prilika za pridruživanje EU“, navodi se u izveštaju.
Posebno je pohvaljena sposobnost domaće političke elite da sa jednakim entuzijazmom najavljuje evropski put i objašnjava zašto on trenutno nije moguć, ali će svakako biti – čim se ispune još neki sitni, tehnički, suštinski i egzistencijalni uslovi.
U Briselu se nadaju da Srbija neće olako rasipati ovaj dragoceni resurs. „Nada mora da se čuva, neguje i racionalno troši. Ne bi bilo dobro da se potroši prerano, recimo do 2030. godine“, upozorava EU.
Na kraju, zvaničnici EU poručuju da Srbija ima svetlu budućnost – čim se stvore okolnosti za njeno razmatranje. Do tada, nada ostaje ključni doprinos Srbije evropskoj porodici.
„Neki donose standarde, neki donose kapital, a neki – veru. Srbija je izabrala svoju ulogu“, zaključuje se u saopštenju.
Tonino Picula, evropski činovnik za Balkan sa punim radnim vremenom i skraćenim pamćenjem, ovih dana je odlučio da istoriju svede na praktičan minimum: Jasenovac – antifašisti, devedesete – metafora, a on lično – slučajni prolaznik u uniformi. Kako je poručio, između srpskih civila pobijenih u NDH i srpskih civila proteranih devedesetih „ne postoji nikakva veza“, jer je prva kategorija „istorijska“, a druga „komplikovana“.
U pokušaju da dodatno razjasni stvar, Picula je na društvenim mrežama podelio fotografiju sebe u uniformi, uz objašnjenje da to nije ratna uniforma agresora, već „branitelja Hrvatske od povampirenog fašizma“. Ratovao je, kaže, ne protiv ljudi nego protiv „povampirenog pojma“, a metci, granate i kolone izbeglica bili su „neželjeni prateći efekti evropske tranzicije – takoreći kolateralna šteta“.
Prema njegovom tumačenju, Jasenovac je bio tragično mesto stradanja „univerzalnih antifašista bez etničkih atributa“, dok su devedesete bile „administrativni proces rasterećenja prostora“. Broj od preko 250.000 proteranih Srba iz Hrvatske ne osporava, ali insistira da je reč o „dinamičnoj mobilnosti stanovništva“, a ne o progonu. „Ako ljudi odlaze zajedno, u koloni, to je zajednica, ne zločin“, navodno je dodao.
Na pitanje kako se njegov lični ratni angažman uklapa u evropske vrednosti koje danas zastupa, Picula je bio jasan: „EU ceni iskustvo. A ko ima više iskustva s Balkanom od nekoga ko je Balkan video kroz nišan?“ Uniforma je, tvrdi, bila pedagoško sredstvo, a fotografija dokaz transparentnosti.
U zaključku, Picula poručuje da treba prestati s „opasnim povezivanjem istorijskih tačaka“, jer istorija, ako se previše gleda u kontinuitetu, može da izgleda nezgodno. A on, kao odgovoran evropski zvaničnik, tu je da nas od takvih zaključaka – zaštiti.
Američki predsednik Donald Tramp, poznat po tome da kaže naglas ono što drugi ne smeju ni da pomisle, navodno je užem krugu saradnika priznao da su ravnozemljaši godinama bili brutalno potcenjeni i sistematski ismevani – ne zato što nisu bili u pravu, već zato što su bili prerano u pravu. Kako je rekao izvor blizak izvoru bliskom užem krugu saradnika, „nije problem što je Zemlja ravna, problem je što niko nije hteo da pogleda gde je centar“.
Upravo čuvena ravnozemljaška mapa, koju su mejnstrim mediji decenijama predstavljali kao mentalni slom sa printera, sada dobija svoje konačno tumačenje: Grenland nije samo veliko parče leda, već pupak sveta. Tačka iz koje se, kako tvrde ravnozemljaši, meri moć, utiče na klimu, pomera tržište energenata i odlučuje ko će nametnuti sledeće društvene vrednosti. Ko drži Grenland, drži centar diska. A ko drži centar diska – taj upravlja svetom, ili barem njegovim algoritmom.
Tramp je, prema istim izvorima, navodno izjavio da su ravnozemljaši „imali dobar instinkt, ali loš PR“, te da je globalna elita godinama gurala narativ o „teoriji zavere“ kako bi sakrila jednostavnu istinu: sve imperije su se uvek borile za centar, samo su nam pogrešno crtali mapu. Zato danas, kada Grenland dolazi na dnevni red, odjednom svi shvataju da nije reč ni o klimi, ni o bezbednosti, već o geometriji moći.
U tom kontekstu, napadi na ravnozemljaše sada deluju kao istorijska greška, slična onoj kada su Galilea terali da se izvinjava što je gledao u nebo umesto u saopštenja. Razlika je samo u tome što je ovaj put istina bila nacrtana flomasterom, a ne teleskopom. Grenland je centar, ivice su periferija, a svi koji su se smejali karti sada panično traže lenjir i šestar.
Kako zaključuje jedan anonimni analitičar blizak analitičaru koji je blizak ravnozemljašima: „Nije problem što je svet ravan. Problem je što smo mi godinama kružili oko pogrešnog centra.“
Poznati balkanski vidovnjak, analitičar sudbine i samoproglašeni ministar za retrogradni Merkur, Milan Tarot, oglasio se sinoć nakon što je – kako tvrdi – tri puta promešao karte, jednom pogledao u pasulj i dva puta opsovao sudbinu.
Poruka je jasna i kratka: „Nemoj se, sine, previše nadati ni Trampu ni Briselu. London ima džokera, a svi ostali igraju na blef.“
Prema Milanovim kartama, dok se Evropska unija raspada na tarot-figure „Pali toranj“, „Lažni car“ i „Prazan fond“, a Tramp luta između znaka Lava i znaka Selfija, jedini koji iz cele krize izlazi deblji i jači jeste London.
„Vidim maglu nad Evropom, vidim dim nad Amerikom, ali iznad Londona – sunce, čaj i bogatstvo“, objasnio je Milan, dodajući da britanska imperija više ne ratuje vojskom, već kreditima, procedurama i konsultantima.
Šerpa, lavor i stabilnost
Milan Tarot dao je i konkretne savete predsedniku Srbije kako da preživi nadolazeći period:
– „Prvo i osnovno: stavi šerpu na glavu – to štiti od političkih udara, medijskih frekvencija i loših anketa. – Drugo: jednu nogu u lavor sa mlakom vodom, da se prizemljiš dok planete divljaju. – Treće: nemoj ništa naglo. Ko previše hoda, saplete se. Ko sedi, ostaje na stolici, tj fotelji.“
Ekonomija po Tarotu
Kada je reč o ekonomiji, Milan savetuje da se ništa ne rešava, već da se sve „odlaže uz obrazloženje“.
„Karte kažu: što kasnije reforme – to duže vlast. Što duže vlast – to kraće pamćenje naroda“, rekao je Milan, dodajući da je idealna strategija otvarati projekte koje niko ne razume, ali svi osećaju kao „istorijske“.
Posebno je preporučio:
-najavljivanje investicija bez roka,
-potpisivanje memoranduma o memorandumu,
-i povremeno pominjanje „istorijske šanse“ bez objašnjenja šta je šansa, a šta istorija.
Izbori? Kasnije je uvek bolje
Na pitanje o izborima, Milan Tarot je bio izričit:
„Što kasnije izbori – to bolje za tebe, a gore za Srbiju. To je čista karta Sudbine. Narod se do tada umori, zbuni i pomisli da je sve ovako oduvek bilo.“
Na kraju, Milan je poručio da Vučić ne bira saveznike po ideologiji, već po raspoloženju karata, jer – kako kaže – „ko danas gleda u Brisel, sutra će da gleda u prazan novčanik“.
„Zapamti“, zaključio je Milan Tarot, „Tramp deli karte, Brisel dobija loše karte, ali London ih već odavno drži u rukavu.“
VAŠINGTON – Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da se sudbina Evropske unije više ne može čitati iz ekonomskih pokazatelja i političkih analiza, već isključivo iz horoskopa, naglasivši da trenutna konjunkcija planeta „nikako ne ide u prilog Briselu“.
„Mars je u opoziciji sa Briselom, Saturn gazi birokratiju, a Merkur se povukao iz evropskih vrednosti“, rekao je Tramp, dodajući da su mu to potvrdili „vrhunski astrolozi koje Evropa nema jer je sve pametne ljude rasterala regulativama“.
Prema njegovim rečima, Grenland je tek simboličan signal Univerzuma, a ne krajnji cilj. „Kad zvezde pošalju poruku, pametni poslušaju. EU neće da sluša. Zato će se desiti stvari… velike stvari. Neću reći kakve“, poručio je Tramp, uz napomenu da apokalipsa ne mora uvek da izgleda dramatično, već ponekad liči na još jedan samit bez zaključaka.
Tramp je naglasio da jedini način da se Evropska unija izvuče iz lošeg astrološkog ciklusa jeste da se „energetski i strateški nasloni na Ameriku“, jer su, kako kaže, „Sjedinjene Države uvek bile u dobrom aspektu sa Sudbinom“.
Posebnu poruku uputio je tzv. Američkoj izbegličkoj vladi u Londonu i Dubokoj državi, upozorivši ih da se ne igraju s kosmičkim silama – niti s njim.
„Ne znaju oni s kim imaju posla. Iskreno, ni ja ne znam šta mi je sledeći potez. A to je najopasnija vrsta predsednika“, rekao je Tramp, dodajući da mu zvezde savetuju spontanost.
Na pitanje novinara šta tačno čeka Evropsku uniju, Tramp je kratko odgovorio: „Zavisi kako se planete dogovore. I kako se EU postavi. A do sada se nije dobro postavljala.“
Astrološki analitičari u Briselu zasad nisu dostupni za komentar, jer, kako navode izvori, pokušavaju da utvrde u kom su znaku rođene evropske vrednosti i da li još uopšte imaju podznak.
SARAJEVO – Bivši reis-ul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić, predsednik Svetskog bošnjačkog kongresa i jedan od osnivača Bošnjačke akademije nauka i umetnosti, potvrdio je da ozbiljno razmatra novu duhovnu fazu u životu, nakon što je, kako saznajemo, prilikom sređivanja tavana porodične kuće pronašao ikonu za koju se veruje da je pripadala njegovom đedu.
Prema rečima izvora bliskih Ceriću, upravo taj događaj podstakao je duboku introspekciju i razmišljanje o „vraćanju ravnoteže“, ali ovog puta ne kroz islamske institucije, već kroz obnovu Bosanske crkve – sada u obliku autokefalne Bosanske pravoslavne crkve, sa potencijalnim Cerićevim patrijarškim potpisom.
„To što sam srpskog porekla samo ide u prilog mojoj kandidaturi“, navodno je rekao Cerić, podsećajući da su Cerići bili srpsko-bosansko plemstvo koje je nakon islamizacije u 16. veku postalo ugledni begovski sloj, bez promene prezimena. „Ako ništa drugo, imam predznanje – porodično, kulturno i tavansko.“
Cerić je istakao da bi njegovo imenovanje za patrijarha Bosanske pravoslavne crkve predstavljalo istorijski čin pomirenja identiteta, vere i državnosti, ali i praktično rešenje dugogodišnjih sporova oko toga „čija je Bosna.
Cerić smatra da bi upravo on bio idealan izbor za patrijarha jer poseduje iskustvo u vođenju verskih institucija, međunarodne kontakte i duboko razumevanje tranzicija identiteta. „Već sam prošao islam, sledeći logičan korak je pravoslavlje“, navodno je rekao.
Ukoliko Bosna još nije spremna za njegov patrijarški iskorak, Cerić je naglasio da je otvoren i za druge opcije. „Ako ne ide u Sarajevu, uvek ima Crna Gora. Tamo su fleksibilniji“, dodao je.
„Ako Bosna još nije spremna, uvek postoji Crna Gora“, navodno je dodao, ističući da bi se rado oprobao i na čelu Crnogorske crkve, „čisto da vidi kako stoje stvari i da li bi bio uspešan patrijarh. Čovek mora stalno duhovno da se usavršava“.
Verski analitičari ocenjuju da bi Cerić bio jedinstven primer regionalnog duhovnog multitaskinga: čovek koji je uspešno spojio islamsku teologiju, bošnjačku akademiju i pravoslavnu eklisiologiju, bez promene imena i uz minimalne adaptacije garderobe – bukvalno je samo na belu panu stavio krst, ostalo je sve isto.
Za sada nema zvanične potvrde kandidature, ali izvori tvrde da je ikona vraćena na počasno mesto, a tavanski prostor proglašen – istorijskim arhivom.
Poznati jutjuber Baka Prase saopštio je da je politička scena Zapadnog Balkana „zrela za ozbiljan reset“, te da je nakon pažljive analize broja pregleda, lajkova i hejtera došao do neoborivog zaključka: „u regionu imam više fanova nego svi političari zajedno“. Iz tog razloga odlučio je da se kandiduje na svim izborima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Severnoj Makedoniji – gde god postoje glasačke kutije i internet signal.
„Ako mogu da me prate iz Splita, Sarajeva, Nikšića i Skoplja u isto vreme, mogu i da glasaju za mene“, izjavio je Baka, dodajući da su nacionalne granice „prevaziđen koncept iz doba kada nije postojao YouTube“.
Njegov politički program je jednostavan i transparentan: nakon pobede na svim izborima, planira da ujedini pomenute države u jednu novu zajednicu pod imenom VELIKA ŠTALA, jer, kako kaže, „svi se ionako već ponašamo kao da živimo u oboru“.
Glavni grad nove države biće pokretni studio, koji će se seliti u zavisnosti od sponzora, dok će himna biti remix pod nazivom „Veseli se balkanski rode“ sastavljen od najgledanijih klipova, uz refren koji se ponavlja dok ne uđe u uvo: Zna se Baka Prase – u štali su naše šanse! Parlament će se sastojati od influensera, strimera i jednog obaveznog analitičara koji „nema pojma, ali deluje ozbiljno“.
Baka Prase je najavio i reformu političkog sistema: umesto predizbornih kampanja biće organizovani „lajvovi“, zakoni će se donositi putem anketa na Instagramu, a opozicija će imati pravo da komentariše – ali samo ako skupi dovoljan broj pregleda.
Na pitanje kako vidi svoju ulogu u spoljnoj politici, odgovorio je da će se „snaći“, jer već ima iskustva sa međunarodnim konfliktima u komentarima ispod klipova. „Ako mogu da se nosim sa Balkanom na internetu, mogu i uživo, uostalom i Tramp je tako počeo kao ja“, zaključio je budući predsednik Zapadnog Balkana.
Izborni štab „VELIKE ŠTALE“ poručio je da kampanja tek počinje i da će, za razliku od klasičnih političara, oni bar otvoreno reći da je sve ovo jedna velika zajebancija i da narod nema čemu da se nada!
Listen to this article
