Goran Vesić je naime obećao Ivanoviću ako bude bio dobar i poslušan da može da ga nasledi na mestu zamenika gradonačelnika Beograda.
Ivan Ivanović je za sad prihvatio da pređe u Blic TV, a kako saznajemo ponudu biološkog oca Gorana Vesića nije odbio, ali je zamolio da mu se da malo vremena kako bi pripremio svoju ekipu i odradio kontrol demidž zbog novonastale situacije.
Iako su Vesić i Ivanović dugo bili na ratnoj nozi, zato što Goran nije hteo da prizna Ivana za svog biološkog sina, očigledno je da je kriza oko beogradskih izbora uticala da Vesić popusti te pridobije Ivanovića kao vatrenog opozicionara na stranu SNSa.
Dosrbljenom Srbinu iz Novog Sada, čiji je predak lično Lukijan Mušicki, poznati srpski vladika, nacionalromantičar i nacionalista, dogodila se nesvakidašnja neprijatnost dok je bio u Nišu na proputovanju prema Bugarskoj.
Naime, kako saznajemo, Bačvanina Srbislava Mušickog, koji je želeo da ostane anoniman, su u niškom kliničkom centru držali 10 dana mimo njegove volje i bez preke potrebe, nakon što je preživeo saobraćajnu nesreću u kojoj uopšte nije bio povređen.
Lekari su zaključili da ima ozbiljne traume na mozgu pošto rasteže dok govori i usporeno priča.
– Stvarno ne mogu da kažem da sam imao bilo kakve druge neprijatnosti osim što me nisu hteli pustiti iz bolnice. – započinje svoju mučnu ispovest Srbislav Mušicki.
Prema rečima Srbislava, bolničko osoblje je bilo veoma ljubazno, možda i previše jer kako tvrdi donosili su mu na svakih par sati nešto da jede „da se okrepi“.
Bolničko osoblje pak tvrdi da im je Srbislav napravio ozbiljan trošak, pošto je tražio da jede gomboce. Zbog te, njima nepoznate, reči morali su da angažuju prevodioca kojeg su na kraju papreno platili.
– Na moje insistiranje da me konačno puste iz bolnice, jer niti sam imao kakav prelom, niti unutrašnjih povreda, čak ni ogrebotinu, lekari su mi uporno govorili: „Dečko vidiš da si šlogirao. Kad ti govor bude bio normalan to je znak da se oporavljaš“ i sve vreme su mi se derali na uvo a drugom rukom držali za rame da me privuku sebi jer su mislili da pošto sporo pričam i rastežem da sam još i nagluv. – Tvrdi Srbislav.
Srbislav je nakon deset dana pušten iz bolnice u Nišu pošto je gradonačelnik Novog Sada zvao da potvrdi da je dečko iz Bačke, te da zbog toga rasteže dok govori. Međutim zbog trauma koje je preživeo Srbislav tvrdi da će od sada u Bugarsku ići isključivo preko Rumunije.
Predstavnici SPN i NADE potpisali dogovor sa ProGlasom. Tim povodom uradili smo kratak, zanimljiv i veoma poučan intervju sa Vojislavom Mihajlovićem iz POKSa ispred koalicije NADA.
Zicer: Gospodine Mihajloviću, potpisali ste zajedno sa SPN koalicioni sporazumom sa ProGlasom. Kako to komentarišete? Vojislav: Miloš Jovanović mi je rekao da time POKS povećava šanse za ministarsko mesto. Osim toga, POKSu je na ovim izborima pokradeno minumum 700 glasova a nama je svaki glas vredan.
Коалиција са Србијом против насиља је техничке природе. Маринику Тепић уважавамо иако се не слажемо у потпуности са сваким њеним политичким ставом. Зато мислимо да су све инсинуације након потписивања данашњег договора са Србијом против насиља и Прогласом- беспредметне. pic.twitter.com/5vHjpAYB3z
Zicer: Zar to nije u suprotnosti sa načelima monarhističke ideje koju zastupate? Vojislav: Ostavimo načela po strani, sad je bitno da smo pokradeni, a da nismo, mogli smo osvojiti vlast barem u dve beogradske opštine!
Zicer: Zli jezici bi rekli da ste Vi dovedeni na čelo POKSa samo da bi glasačima ogadili koncept monarhije. Vojislav: To mora da ste čuli od Vuka Draškovića (smeh). Da vam kažem, mi ako želimo napred, moramo se prvo izboriti da uslovi budu fer i direktni u republici. Lako ćemo posle za monarhiju. PRVO REPUBLIKA MORA DA PROFUNKCIONIŠE!
Zicer: Da li je odluka da se sporazum potpiše na Zadušnice simbolična ili se to dogodilo slučajno? Vojislav: Nije slučajno. NADA ovim šalje poruku Vučiću i SNSu da je on politički mrtav i da će izgubiti vlast. A ko će čekati Vaskrs da simbolično pokaže da NADA vaskrsava! (smeh)
Zicer: Šta imate da poručite biračima? Vojislav: POKS će kao i do sada voditi doslednu politiku i zalagati se za monarhiju i desnicu u okviru levice na evropskom putu gde je Srbiji odavno bilo mesto!
Zicer: Malo je zbunjuće ovo što ste sad rekli.
Vojislav: Šta zapravo nije jasno? Monarhija je srušena pomoću komunista tj levičara i potpuno je logično da pomoću njih ponovo uspostavimo monarhiju!
Zicer: Šta mislite o Vašim novim koalicionim partnerima, Srbiji protiv nasilja? Vojislav: Mislim da su odlaskom u Brisel učinili vekiku stvar za poboljšanje izbornih procesa u Srbiji i time samo ojačali sigurnu pobedu opozicije, gde od danas i ja spadam.
Zicer: Kakav je Vaš stav po pitanju Kosova? Vojislav: Jedino rešenje za Kosovo je ovo koje je Vlast potpisala u Ohridu. Dati im sve što traže jer jedino tako je moguće imati stabilnu vlast u Beogradu.
Zicer: Mislite, u Srbiji? Vojislav: Da, to sam mislio.
Zicer: Znači Vi se zalažete za nezavisno Kosovo? Vojislav: A vi se zalažete za rat?
Zicer: To nije pitanje? Vojislav: Dao sam Vam odgovor. Moram da idem sad, Bjela i Svetlana me čekaju u Moskvi sa Matijom da proslavimo.
Zicer: Hvala na izdvojenom vremenu. Vojislav: Tu sam uvek, ja se ne krijem u šumi.
Kad budali kažete da mu je omiljeni pjevač đilkoš, da je muzika koju sluša kič, da knjiga kojom se oduševljava nije književnost – otvori se čitav pakao i on želi rat do istrebljenja.
Najsujetniji ljudi imaju fetiš da sebe predstavljaju kao jako skromne.
Oni ograničenog intelektualnog kapaciteta bez ikakvog znanja/argumenata su najglasniji u nametanju vlastitog mišljenja.
Najviše se fizičkom „ljepotom“ i izgledom bave ljudi koji duboko u sebi skrivaju komplekse. Najopterećeniji „stajlingom i modom“ su oni čija se porodica do juče oblačila na najlon/buvljim pijacama.
Kad zdravom i pravom čovjeku, izgrađenom i profesionalno i privatno kažeš mišljenje koje mu je strano, on reaguje otvoreno, radoznalo, kreće da istražuje, razmišlja, čita, uči, zaključuje itd.
Kad budali kažete da mu je omiljeni pjevač đilkoš, da je muzika koju sluša kič, da knjiga kojom se oduševljava nije književnost nego „ljubavni-vikend-roman“ ili bilo šta slično – otvori se čitav pakao i on želi rat do istrebljenja, da pokrene inkviziciju i spali na lomači sve neistomišljenike.
Lični demoni sujete/gordosti/egocentrizma ne mrze ništa toliko koliko humor, šalu i optimizam koij oko njih nastaje. Budali ne možete ništa logikom ali humor je za iskompleksirane ljude „bijeli luk i glogov kolac“ novog vremena.
Potpredsednica Stranke Slobode i Pravde Marinika Tepić Čobanu Živku izjavila je na IKSU da je „Oskar“ angažovao ruske hakere da obore Instagram i Facebook, kako bi onemogućio opoziciji da se organizuje za predstojeće izbore u Beogradu.
Prema navodima Marinike „Oskar“ je kodno ime za Vučića, a Instagram i Facebook su platforme koje su od ključne važnosti za opstanak opozicije u Srbiji.
– Nema sumnje da je „Oskar“ ovo odradio sad uoči izbora u Beogradu preko svojih prijatelja u Moskvi. Zahtevamo od Brisela da skloni Vučića sa vlasti jer je dokazao da je terorista globalnih razmera. – istakla je Marinika na Iksteru.
Na ruskoj državnoj televiziji Первый канал izašlo je obaveštenje da je FSB preuzeo Facebook.
U obaveštenju se navodi da ukoliko želite da se ulogujete na Facebook i sačuvate sve svoje podatke, fotografije, prepiske, statuse, itd, potrebno je prvo da se registrujete na rusku društvenu mrežu Vkontakte.
Dalje se u saopštenju navodi da ukoliko to ne učinite u roku od 24 časa, svi vaši podaci će biti izbrisani.
Budva. Izlazim iz kuće, pogledam lijevo, pogledam desno, pogledam pravo, pogledam gore – ništa mi nije poznato.
– Preko noći se samo dogradilo kao kuća Vinčesterovih, ili Rose Red Stivena Kinga, samo masu ružnije, kao Rose Red dae Kana Radević smislila, kad je bila na LSD. Da ne rečem kao nečija mentalna bolest pretočena u beton, ali baš neka ozbiljna bolest. Štaću, pustim drevnim instiktima da me vode. Tražim gdje sam se parkirao sinoć nakon tročasovne potrage za praznim parčetom trotoara, moram hitno u Maestral da stavim đedovinu na crveno, da povratim ujčevinu što sam juče na crno stavio. Posle 45 minuta više ne znam ni gdje mi je kuća a kamo li auto. Očaj me tjera na nepomislivo, da nekoga pitam, kad vidim taman nekog čovjeka šeta mungosa na povodac. Pitam ga je li vidio negdje mat crnog audija bez retrovizora, ima ogrebotine sa jedne i rupe od metaka sa druge strane, kaže on „Я вас не розумію, я українець.“ Mrš nazad u rusiju smraedu putinovski, rečem mu i pređem na drugu stranu ulice, kase sjetih da mu dobačim nešto i za to štoe ubio Navaljnog, okrenem se kad tamo đeje on bio sad stoji zgrada. Ništa, požurim se da i mene ne zazidaju ka onu u Skadar kad konačno vidim dva mještanina, dva budvanska oriđinala, Vesko Barović i Brano Mićunović. To mi dade ideju, uzeću taksi, stoje onamo pored Branovog solitera štoe podiga na 30 metara od Staerog grada, na mjestu gdje su nekad bili bioskop i biblioteka. Skrenem onamo put pošte, drueže Bemax kanjon iskopao, izgleda kao Tara Suza evrope nakon što su Kinezi šinuli materijal u nju. Nema veze, zaobiću kroz ono naselje pored, drueže mosta nema, opet kanjon. Ništa, idem na raskrsnicu za Sajam pokojni pa ću pored mora, kad dolje ima san što viđet, na 10 metara od mora Turci punom parom kopaju tunel do pakla, na onu istu parcelu gdje im je ministar urbanog planiranja prije samo nedelju dana zabranio radove. E moi Odoviću, mislin se, vazda li nađeš način da ga ispušiš. #ŽivotNaIvici 🇰🇬
Kotor. Izlazim iz kuće, tuđe kuće jer je moju, u Novom naselju, firma „Rove“ iz Tivta potkopala prije tačno godinu dana i od tad je nenaseljiva.
Inspekcija 404 file not found, jer ovoe Crna Gora koju ne morate voljeti alie morate poštovati. Ja je sad poštujem iz kuće rođaka u Muo, koji jedva čekaju da me izbače jer se primiče sezona. No skrećem sa teme, izlazim iz kuće koja je na 10 metara od mora ali ne gledam lijevo desno, znam da ne mogu preć jer auta šibaju 120 km/h po cesti što me od njega dijeli. Na pamet mi pada ono „I love the smell of napalm in the morning“ jer se u zraku osjeća sumpor kojeg kruzer za jedno uplovljenje emituje (ovo je neko izračunao inače, nije pretjerivanje) kao 4000 auta za godinu dana. Samo u toku 2023 63 kruzera kompanije Carnival zagadila su planetu koliko svih 291 miliona vozila u Evropskoj uniji. Turistička organizacija CG i Kotora hvale se da je tokom prošle godine bilo preko 490 uplovljenja kruzera, mislim se srećom pa je grad ka u grotlo vulkana, inače bi moga taj sumpor pobjeć negdje mimo našijeh plućah. Polako iza sebe ostavljam kuću koju rođak reklamira ka sa pogledom na Staeri grad, koji niko nije vidio 10 godina od kruzera, vidi se doduše naselje Milovog sestrića Edina Kolarevića u na ilegalno nasutoj obali u Dobrotu, al nema veze, nije ni parking niko vidio pa pu grada idem pješke (neću BlueLine-om ka sirotilja!). One eternity later, prolazim onamo gdje je bio Fjord prije no gae DPS da Veskobaru da iNveStIrA, propala zgrada Jugooceanije, ostaci nekakve ka drevne građevine (tusan iskopa one instikte) štoe Fric htio da preore za parking, nazire se trg ispre grada gdje su izrešetali Frica sa motora ali ja ne idem tuda no onamo kod Gurdića. Laktam se sa turistima kruzerašima, čujem muž objašnjava ženi da neće da sjeda u restoran da ga deru kad ima all inclusive na brod. Onamo na Trg od salate malo proširenje pa se mimoiđem sa krvnicima, taman pred ulaz u zgradu malo debilče puca mačku vazdušnom puškom. „ALOU, nije ti ovo Nikšić majmune!“ ja mu viknem on kaže dae maloljetnik i da nije krivičnoi odgovoran, može da u*ija koga hoće pa i ljude i da mu se ne smijem tako obraćat jer mu tata na brod švercuje drogu za klanove i osvetiće mi se. Jes na brod al mu nije tata, ne govorim mu to jer žurim kod njegove majke, očekuje me. # ŽivotNaIvici 🇰🇬
Nikšić. Izlazim iskuće, onamo od pilane Radovića 300 metara, s desne strane, na Vidrovan Bee Bee. Ne gledam lijeeevo desno, znači, prelazim ul’cu, sijedam ukola, puštam teehno.
– Sam idem, ne bojim se nikog, Svetog Vasilija Ostroškog Ostrogami, samo čekam da mi se zamjeri neko da ga odma izrešetam ko kaaaaantu. Znači kantu, sveeeeca mi eto. Ostrogami, znači čekam to godinama. Pa evo da mi se neko zamjeri Ostroga mi sveeeetog, znači odma, boli me qrac za robiju znaaači nemože mi niko niiiiišštaa. Ostroga mi idem saaam kroz crveno i to je to… Ko mi se zamjeri, naravno, ne diram nikog prvi, Ostrogami, imam utoku, pucam odma KRSTami, znači tu sam, ne može mi se niko kuuurčit, Ostrogami nikog ne diram, ali eto, možete proobat. Ostrogami možete, znači možete. Znači svi, ko god oće, KO GOD OĆE. Znači niko neće da me prvodi, mogu da kupim utoku, mogu da imam sad, znači ne smije niko ni od murije niko, ja im to neću dat, Ostrogami ne postoji tiiih gaća koji će mi uzet pištolj ili puuušku, znači toe moe, ja sam to kupio za moje pare, to nikom ne dam, Ostrogami, znači to nikom ne dam. Ostrogami, nešto štoe moje ja ne dam nikome. MOGU doć, speecijalciii, qrciiii, palciiii, da mene hapse, ali JA ne dam pištolj, niti išta, ZNAČI, ne dam drugovi, NE-DA-MM. Nešto štoe moe, znači javno to kažem, znači ne dam, nešto što je moje. Mogu da kupim što god oću, ne dam, moj je pištolj i toeto. ZNAAA-ČI, nemože mi niko uzet OSTROGAMI; da imam sad arsenal oružja kući ne može mi niko ništa!!!
– Može da proba, znači znate đeesam, Vidrovan BB, zapravo nijeesam trenutno, upravo stižem na trg, gazim žan… ovai ono betonsko za cvijeeeće, neznam koji će mi qrac tuuu, parkiram se tik uz kraaalja, nasred trga Ostrogami. Izlazim izkola, prilazi mi neki kaže bolan što divljaš potrgu, drži telefon. Velim nemoj me snimat, paga iskundačim zasvaki sluučaj. Priđu dva momka dami pomognu, usrasmo mu se u život, faca mu je došla ko u liiivnicu smjenu da je odradio, Ostrogami. Pripišalo mi se pa đeću, štoću, tu neki ka spomenik. Kunemtise braate, popišat se nemožeš da ne dođe neko nešto da ti ne sere. Taman da ga pripucam, on počne da mi priča poštujem te brate al poštuj ti naše antifašističko nasleđe. Ko ne poštuje, a bolan, čuješ što te pitam, a? Moj đed, Ostrogami, ponudio onim četnicima iz Ostroga dase predaju pa ih pripuca ’44, jes KRSTami. Ostroških mi greda pošlje im je familije u jamu Kotor pobača, jes kunentise, najveća opština ubivšu Jugoslaavijuuu, ima jama po teritoriji broja imse ne zna, sve antifašističke, razumiješ. I najpravilnije pričamo, pitaj koga oćeš, najpravilnije, Ostrogami, od cijelee Jugoslavije bivše i danas CG, koga oćeš pitaaaj. Lideri u svemu, kunemtise brale, Đukanović, Vujanović, Šturanović, ĐOOković, Andrija Milošević, Braaanooo… svi su odavde samo niko eto ne živi tu sem oni kafići što su zastaklili korzo da invalidi moraju kolicima po cesti da idu.
Marinika Tepić Živku Čobanu, počela je intenzivne pripreme za fotelju u Ministarstvu odbrane.
– Pripreme su veoma naporne. Vežbam svaki dan po sat vremena. Prvih 15 minuta vežbam sedenje u ministarskoj fotelji. Potom vežbam davanje zvaničnih saopštenja putem mejla. To isto traje, pa skoro 10 minuta. Zatim idem na teren i vežbam iskakanje iz helikoptera. Ponovo se vraćam u kancelariju i vežbam ispijanje kafe. Najteže mi pada to što u tih sat vremena ne stižem da pogledam poruke koje mi šalje Dragan. To je za mene veoma velik emotivni i fizički napor ali mislim da ću uz instrukcije i upornu vežbu već za 10 dana biti potpuno spremna da preuzmem funkciju ministra vojnog. – rekla je Marinika za medije.
Listen to this article
