Ivan Trifunović, sestrić Ružice Sokić, kao hipik sa 19 godina se zaputio put Indije u potrazi za duhovnim prosvetljenjem.

Specijalno za Zicer, Ivan, sadašnji Abdulah, otkriva kako je postao musliman.

– U Indiju sam otišao kao i većina tadašnjih Srba, u potrazi za duhovnošću. Naravno da o srpskoj nekoj duhovnosti nisam imao pojma, jer je to bilo vreme komunizma. Prosto o tome se nije govorilo – počinje svoju priču Abdulah Numan.

– Danas, kad sve saberem, mogu da kažem da to što mi desilo je samo proviđenje milostivog Allaha. Prava je sreća što Srbi tada nisu marili puno za svoju veru – nastavlja Abdulah-Ivan.

– U Indiji sam bio kod nekih gurua, asketa, koji su me uputili u tajne meditacije. Bio sam veoma predan duhovnom putu i meditirao sam po 12 sati dnevno. Posle izvesnog vremena, na zaprepašćenje mojih učitelja, dostigao sam nirvanu. To je bitno naglasiti, jer oni su se trudili da je dostignu desetinama godina, ali niko od njih nije bio Srbin. Nama na Balkanu je prirodno da blejimo po ceo dan, drugi narodi to postižu s velikim naporom – objašnjava Abdulah.

– U jednom momentu, tokom meditacije, u nirvani, javio mi se lično svemogući Allah, i to glasom Josipa Broza Tita – dodaje Abdulah-Ivan.

– Tad mi je Tito, tj. Allah, rekao da moram da pređem u Islam. Rekao mi je da je Islam religija XXI veka i da će cela Evropa biti Allahova nevesta – objašnjava muftija.

– A ovo su stihovi koje mi je izrecitavo Allah da ih zapamtim:

U Džennet ću posaditi travu svakojaku

I bumbara malog debelog

što leti na radne akcije

I ptice će piti vino sa mnom

Dok dana i noći ne nestane na zemlji

Niko neće videti Allaha, a ni posle

Samo onaj začarani čovek

Za kim pođu oni koji hoće da se spasu

Doći će do vrata Dženneta

a ja ću ih poslati u Džehennem.

– Ako želite da čujete ostatak stihova, koje sam lično čuo u nirvani od Allaha, dođite na predavanje koje ću održati sad u subotu, jer što bi ja reko: „Ni kod muftije nema mufte!“, zaključio je novi srpski muftija i diplomirani menadžer, Abdulah Numan, bivši Ivan Trifunović.

Vojislav Koštunica rešio da „otkrije sve što ima“

Koštunica uveliko prikuplja građu za svoje memoare, koji će biti više u formi pravnog akta, slično ustavu, nego nalik memoarima, kako saznaje naš izvor blizak Koštunici.

Međutim situacija se iskomplikovala kada je Koštunica neke od svojih bliskih prijatelja i bivših saradnika zvao po deset puta da se obavesti o nekadašnjim događajima. Mada su mu mnogi sa strepljenjem izašli u susret i detaljno ga obavestili o svemu što se zbilo sa njim na političkoj sceni Srbije dok je bio predsednik države. Ipak, deo prijatelja nije imao strpljenja da posle desetog telefonskog poziva odgovara na pitanja Vojislava Koštunice.

Tako su neki njegovi prijatelji, kako saznajemo, prekinuli komunikaciju sa njim, kako kažu „Dok ga ne prođe ova euforija“. Drugi su mu pak preporučili da koristi internet i gugl pretraživač.

Radoznali srpski mediji su već kontaktirali Koštunicu da prokomentariše pisanje memoara, međutim on nije mogao da precizira o čemu se radi:

– Ono što imam da kažem napisaću sam, neću davati izjave. Ne bih želeo sada ništa da komentarišem, pošto moram prvo da se obavestim o svemu detaljno. Znate, za jedan naučni rad, a ovo će svakako biti naučini rad, jer sam ja naučnik, potrebno je detaljno istražiti pozadinu svih zbivanja. Pošto meni ni danas nije sasvim jasna pozadina svih zbivanja koja su obeležila moj aktivni politički život, stoga moram, ma koliko to čudno vama zvučalo, detaljno da sve istražim i da se bolje obavestim. – rekao je Koštunica na pitanje medija.

LDP je pokrenuo akciju: Pomozimo Čedino letovanje!

Čedomir Jovanović je zbog troškova predizborne kampanje zapao u finansijske dugove i sad nema para za letovanje.

Problem je što Jovanović svake godine potroši 300 000 evra za letovanje, a ove godine zbog izbora nije uspeo da skupi dovoljnu sumu novca.

Čedomir Jovanović je pre dve godine kupio impozantnu vilu na grčkom ostrvu Mikonos. Inače svakog leta Jovanović sa porodicom i desetak prijatelja odlazi već tradicionalno na Mikonos. Ove godine Čeda nije planirao ići na letovanje jer mu nedostaje dobar deo novaca do sume od 300 000 evra. Međutim pod pritiskom tašte, žene i prijatelja koji su već navikli da svakog leta idu na Mikonos, Čeda je morao da popusti i sada preko svoje stranke pokreće akciju prikupljanja para za letovanje.

Kako smo saznali suma od 300 000 evra je taman da pokrije troškove Jovanovićevog letovanja. Samo jahta koju iznajmljuje za krstarenje sa prijateljima košta oko par hiljada evra dnevno. Zatim tu je oprema za ronjenje za oko desetoro prijatelja. Večernje žurke sa tehno paradom(vozila opremljena snažnim zvučnicima i pojačalima sa kojih se pušta tehno muzika) koštaju takođe oko par hiljada evra dnevno. Gde je još hrana i piće i ostale „potrebe“.

Potrebno je da se pošalje milion SMS-ova da bi Čeda skupio dovoljnu sumu novca i da mu letovanje ne bi propalo.

Jovanović se, kako saznajemo, obratio i Vučiću za pomoć, da mu država da donaciju da ode na letovanje. Međutim Vučić mu je samo ponudio vaučer od 5000 dinara za Prolom Banju.

Kako nezvanično saznajemo od odmetnutog krila Dveri iz Niša koje čine većinom programeri i hakeri a koji su sebi dali naziv „Dveri pakla“ (neka vrsta srpskog Snoudena i Asanža), Sanda Rašković Ivić predsednica DSS-a išla je u petak u američku Ambasadu kod Kajla Skota da se zahvali što je od ambasadora dobila cveće i što joj je pomogao da pređe cenzus.

Skot je Sandi upriličio svečani ručak povodom posete ambasadi, navode „Dveri pakla“ i dodaju da je Skot izrazio zabrinutost zbog sve većeg porasta nacionalizma u regionu pa i u Srbiji.

Posle opuštenog i prijateljskog razgovora na opšte teme iz regiona i Srbije, Sanda je upitala Ambasadora Skota šta ako u srpske medije procuri vest da je ona bila u SAD Ambasadi na ručku.

Na to pitanje je odgovorio Ted Rajnert, američki obaveštajac specijalizovan za Rusiju i Ukrajinu koji deluje pod paravanom Transatlanske akademije. Rajnert joj je objasnio da je dovoljno da izađe u srpsku javnost sa pričom kako je ona Ambasadoru objasnila specijalne veze Rusa i Srba i kako Amerikanci tu nemaju šta da traže jedino mogu da prihvate činjenično stanje na terenu.

Posle ove komične opaske Rajnerta, prvo je Sanda prasnula u smeh a zatim i svi ostali prisutni.

Patriotska hakerska grupa „Dveri pakla“ obaveštavaju javnost da će redovno iznositi sve informacije o srpskim izdajnicima, ma koliko se oni trudili da ih prikriju!

Tragom vesti da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić proteklih dana u nervnom rastrojstvu potražio stručnu medicinsku pomoć neuropsihijatra, odlučili smo da saznamo šta je to dovelo Nikolića u nervno rastrojstvo i naravno kom doktoru se obratio.

Zahvaljujući našem stručnom timu vrhunskih hakera i penzionisanih službenika državne bezbednosti, vrlo brzo smo pronašli doktora kome se predsednik obratio.

Doktor I.M. nije želeo da otkrije detalje pregleda pacijenta Nikolića pozivajući se na Hipokratovu zakletvu i svoj „neukaljani ugled“, sve dok mu nismo tutnuli u ruke koferat sa pozamašnom sumom novca.

Kako nam je saopštio ovaj visokomoralni neuropsihijatar predsednik Tomislav Nikolić boluje od cikličnog ponavljanja snova-noćnih mora.

To su noćne more koje preko emocionalnih problema iz anksiozno depresivnog kruga kao što su strahovi, napetost, hronična briga, hipohondrija i depresivnost dovode do šematskih ponavljanja određenih sadržaja u snovima a mogu da dovedu i do težih psihičkih poremećaja.

Doktor nam je dostavio detaljan opis noćne more predsednika Nikolića.

„Sanjam ja, da sam u svom selu u Bajčetini. Jesen je. Lepo vreme. Iznad kuće sedim sa prijateljima i pečem rakiju. Dok se jagnje ne ispeče na ražnju, Dragica donosi vruću gibanicu da se poslužimo. Lišće je tek počelo da rumeni. Vazduh je prijatan i topao, ali nije pretoplo, nego ‘nako, taman. Šljiva rodila ko nikad. Kap šećera nisam morao metati u burad.

Kad, ide komšija Milorad i viče: „Tomo evo dolazi nam predsednik!“

U selo se spušta velika crna limuzina. Ja gledam. Razmišljam, ko je sad predsednik? Drmnem jednu rakiju da se presečem. Limuzina staje pred moju kuću. Otvaraju se vrata. A ja strepim. U sebi vičem: „Samo da nije Šešelj!“

Kad, izlazi Dačić. Prilazi mi Ivica. Rukuje se sa mnom. Govori: „Gde si Tomo? Nisam te video dugo. Vidi, idem sad ovih dana za Rusiju, pa bih hteo nešto s tobom da se posavetujem.“

Meni laknulo, samo nek nije Šešelj. A Ivica drži mobilni i veli: „Evo baš sam sad nešto razgovarao sa premijerom, pa kaže hoće da te čuje.“ Daje mi onaj telefon. Ja uzimam. Javljam se, govorim:“ Gde si Aco, majstore?“ Telefon ćuti. Odjednom se prodera, meni vrlo poznat i neprijatan glas s druge strane i reče:“ Kakav Aco?! Ovde vojvoda doktor Vojislav Šešelj!“ Meni onaj telefon ispada iz ruke, i kao u snu padam u nesvest. Budim se okupan u znoju. Dragica veli da plačem i jecam u snu i onda uz glasan vrisak da skačem iz kreveta. Stalno sanjam taj isti san. Baca me u vatru pa u vodu. Ni rakija mi više ne pomaže. Ja doktore više ne znam šta da radim. Ako se ovo ovako nastavi, skrenuću s pameti.“