Razočarani LDP-ovac nam je poslao pismo, koje bez uvoda i objašnjena, jer za tim potrebe nema, prenosimo u celini:
Poštovano uredništvo Zicera,
Znam da ni vi nećete objaviti ovo moje pismo, jer niko u Srbiji ne želi da ga objavi. Mada ste mi vi ostali kao poslednja nada.
Ovih dana su nekakvi gej dani u Beogradu. Samo da napomenem: Nikad nisam bio ekstremista, nikad nisam bio homofobičan, nikad nisam bio nacionalista, član sam LDP-a bio do juče, ali sve se u životu menja!
Idem tako juče Beogradom, išao sam prema Hotelu Moskva gore uz Balkansku, i tamo preko puta pivarijuma sa leve strane ima jedan hotel. Ne znam kako se zove. E tu kod ulaza u hotel idu dva crnca, muškarca, i drže se za ruku. Hajde reko, mislim se, sad su ti gej dani, pa će posle biti parada, pa su došli gejevi iz celog sveta. To je baš primer koliko se Beograd promenio i kako više nema agresivnih huligana i nacista da maltretiraju manjine. Zaista lep prizor. Idu oni tako isto u pravcu „Moskve“ i ja za njima. Čujem kako govore na engleskom da je Beograd lep grad, da je tolerantan i da je to ipak jedna svetska metropola. A meni srce zaigralo od radosti i miline. Eto ova dva geja i to crnca, ovako lepo govore o našem gradu. Zar ima išta lepše u današnje vreme?
Kad smo prošli „Moskvu“ i ušli u Knez Mihailovu, tamo jedan stariji čovek svira gusle. Onako u narodnoj nošnji sa opancima i šajkačom. Brkajlija ima tu negde oko 70 leta. Razmišljam, evo primera kako stara ruralna Srbija i moderna Srbija mogu ruku pod ruku.
Starina je tako gudio svoju tužnu pesmu o nekim dalekim kosovskim junacima i pominjao neka imena, sad ne mogu da se setim koja, iz nekog fajta uglavnom. Kad priđoše ova dva crnca njemu. Ja se primakoh da čujem kakvu će sad pohvalu da kažu. Mislim, sigurno će reći nešto u vezi čudnog instrumenta i tužbalice starčeve, ili možda u vezi njegove tradicionalne srpske odeće.
Međutim, na moje zaprepašćenje, gej crnci počeše da se deru na starinu, te kako je primitivan, te kakava je to odvratna muzika, te da mu je bolje da se vrati u pećinu odakle je izašao. Na kraju jedan od njih šutnu starčevu kutijicu sa nešto malo novaca što je bilo u njoj. Oni novci se razleteše, a starac u čudu iskolači oči. Drugi crnac priđe srpskoj starini i izgreba ga noktima po licu. Starac skoči zaprepašćeno, pogleda oko sebe da li će neko priskočiti da mu pomogne, ali niko od prolaznika ne priteče u pomoć. Dok su neki samo okretali glave, neki drugi su se smejali ovoj sceni i slikali telefonima izbezumljenog starca i prevrnutu kutiju. Starac kad vide da je bespomoćan, uze gusle, i siđe dole prema „Zelenjaku“. Gej crnci trijumfalno poskočiše i nastaviše da se vaćare i ljubakaju.
Tad u meni prokulja krv. Skoči mi pritisak na 200. Potpuno zatečen ovim prizorom shvatih kakvu smo to mi Srbiju zapravo stvorili ovih poslednjih decenija.
Stvorili smo Srbiju mekušaca i beskičmenjaka, servilnog naroda i političara. Tu na licu mesta pocepah moju člansku kartu LDP-a i rekoh sebi:
„Milanče, sutra ideš kod onog idiota Šešelja, što vara narod da je patriota, da se učlaniš u Radikale. Čim dođeš kući, Milanče, šišaš se na nulu, a prekosutra kupuješ kombat i martinke. Makar sam izašao pred gomilu razularenih pedera, Milanče, budi junak ko tamo neki stari Srbi čija imena nisi upamtio na istoriji. Izađi na crtu pederima i reci NE ponižavanju Srbije. Milanče, reci pederima glasno na gej paradi da svi čuju: SRBIJA SE SAGINJATI NEĆE!!!„
Tako sam rešio da obnovim skinerski pokret u Beogradu i rasturim gej paradu, kao u stara vremena kada peder gradom nije šetao. Pa neka me izgrebu po licu, i neka mi kažu da sam primitivan i zaostao.