Listen to this article
Da ljubav ne zna za granice, nisu samo stihovi pesme Mitra Mirića. Upravo to se desilo Mileni Sorić, studentkinji Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ona je svoju srodnu dušu našla u čuvenom parkiću ispred fakulteta, i to ni manje ni više, nego Sirijca. Ahmeta Alidanija. Ahmet je kao što ste pretpostavljali emigrant, i sudbina je htela da u našem gradu ostane, i pored cilja koji se zvao Nemačka.
Za ljubav je kriva jedna letnja kiša, priča sa osmehom Milena.
– Vraćala sam se sa fakulteta, i videla sam ga kako je pokisao kao mišić. Okice su mu se sjajile i gledao me je molećivo. Obratila sam mu se na engleskom, koji kako se ispostavilo, govori sjajno. Ponudila sam mu da popije čaj i da mu kupim sendvič u obližnjoj kafanici. Slegnuo je ramenima, ali me je ipak sledio. Reč po reč, i shvatila sam da sam se naprečac zaljubila. Nisam ni mogla da verujem šta mi se dešava. I ako je trebao za par dana da uhvati neku vezu za prelazak granice, Ahmet je to odugovlačio. Zaljubio se i on u mene i rešio je da ostane. Našao je svoj novi dom u Beogradu.
Dok ovo priča, Ahmet dodaje da je samo Allah mogao da uredi da on koji nije imao hleba da jede, dobije srpsku princezu za za ženu. Presrećan je i nada se što pre nekoj prinovi.
Ljubav je pre neki dan krunisana brakom, a Milenini roditelji, Đuro i Leposava, su prezadovoljni zetom.
Šta bi mi ziceraši imali da dodamo nego.. Srećno. Ljubav je pobedila.
