PODELI
Nova knjiga Vojislava Šešelja

„Zicer“ ekskluzivno prenosi predgovor najnovije knjige Vojislava dr Šešelja, koja još nije napisana. Ovaj impozantni uradak o 12 godina ropstva (ne) nosi radni naslov „Glogov kolac u inkvizitorsko srce haškog monstruma“.

Predgovor prenosimo u celosti.

„Dragi čitaoče, ti se sigurno sećaš sada već davne 2003. godine i kako je to bilo vreme velikih iskušenja za Srbiju. Tzv. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju iliti vatikansko-satanska inkvizicija, optužio me je u januaru te godine da sam podsticao zločine protiv čovečnosti i kršio zakone i običaje ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Iste godine, u martu, ubijen je mafijaški premijer Zoran Džindžič.

Mnogi su tada govorili da sam umešan u to ubistvo, te da je to bio razlog što sam se dobrovoljno u februaru 2003. godine predao Tribunalu. Govorili su da sam jedan od organizatora ubistva i da zbog toga „bežim“ u Hag. Naravno, sve su to besmislice, jer ja nikada nisam pucao tako visoko.

Ja sam već onda shvatio da mi moji najbliži saradnici okreću leđa i da bi se moja uloga u srpskom političkom životu mogla svesti na ulogu pukog statiste. Poziv iz Haga došao mi je tada kao kec na deset, a razbijanje tog satanskog gnezda lični i profesionalni izazov kome nisam mogao da odolim. Nisam, doduše, očekivao da će mein kampf trajati čitavo tuce godina, ali trud se na kraju isplatio.

Danas sam slobodan čovek, Džindžiča se više niko i ne seća, a ja sam opet u Srbiji, jači i teži, nego ikad pre. Moja borba za Srbiju koja još nije do Tokija, a ka’će, ne znamo, tek predstoji. Svemu tome se moji neprijatelji nisu nadali, a naročito ne moji bivši saborci.

Iako o tom monstrumu od suda mislim sve najgore, ovom prilikom zahvaljujem Tribunalu što me je optužio, maltretirao, a potom i oslobodio nakon 12 teških godina. Da nije njih, ne bi bilo ni ove knjige, niti bih više mogao da se bavim opozicionim delovanjem i svetim se političkim protivnicima.

Kada kažem „političkim protivnicima“, tu, pre svega, mislim na Dragicu Nikolić, koju bih po svom delovanju mogao da uporedim jedino sa Mirjanom Marković. Zbog toga ću, ubuduće, sva politička sredstva usmeriti ka tome da raskrinkam tu opasnu ženu. Ako treba, potrošiću i narednih 12 godina života, ali ću u tome uspeti, dajem vam reč.

Živela Velika Srbija!

Vojislav Šešelj“