PODELI

„Zabranjena“ knjiga Slaviše Lekića, koja se nije mogla kupiti ni u jednoj knižari u Srbiji, prema nekim statistikama, najprodavanija je knjiga u 2015. godini.

Kako je došlo do ovog fenomena pričamo sa uticajnim tviterašem, Slavišom Lekićem.

Z: Gospodine Lekiću, kako je došlo do toga da Vaša knjiga, koja se nije mogla kupiti ni u jednoj knjižari u Srbiji, postane najprodavanija knjiga 2015. godine?

SL: Znate kako, ja sam egomanijak i uticajni tviteraš. Gomila tih klinaca me prati na tviteru i misli da imam 37 godina. Tako da su te neke generacijske barijere premošćene zahvaljujući internetu i mom uticajnom tviterašenju. Ipak, većinu knjiga su prodali moji prijatelji, „ispod tezge“, što se kaže. Jer, zvanična zabrana zapravo nije postojala.

Z: Znači ostvarili ste dobar profit zahvaljujući toj zabrani?

SL: Ko danas uopšte može da živi od knjiga ili pisanja? To su gluposti! Knjigu sam pisao za svoju dušu, a ne zbog profita. Mada ne sporim da sam lepo zaradio na toj zbirci Vučićević izjava.

lekic tviter

Z: Praktično, Vučić Vam je obezbedio solidan profit?

SL: Mislim da preterujete u isticanju zasluga Vučića. Takođe bih napomenuo da se stiče utisak da vaš portal zapravo radi za Vučića. Pre svega, vi niste nikakvi novinari, a i satire su vam nekako suviše šešeljevske!

Z: Kakve sad ima veze kakvi smo mi novinari i kakve su nam satire? Pitanje je bilo prosto. Zašto negirate da ste ostvarili profit na običnom nabrajanju Vučićevih izjava iz prošlosti? Vaša knjiga je ipak najprodavanija u Srbiji u protekloj godini, mada su mediji preneli kako je zapravo zabranjena.

SL: Ta reč koju tako često koristite, “zapravo“, odaje vas da dolazite iz neke političko-analitičke kuhinje. Zaista me ne bi iznenadilo da radite za Vučića.

Z: Pošto ne odustajete od svoje zaverologije, da li ste Vi možda u prošlosti imali problema s tim da Vas non stop neko prati?

SL: Istina je, nažalost, što moram da priznam za ovakvo đubre od portala. Zeznuli su me ovi klinci iz Newsweeka kad su mi preporučili intervju s vama. Nije lepo što tako manipulišete, to može drugačije da se protumači, da ispadne da sam neki Foks Molder. To ne menja činjenicu da mene prate, ja to znam, iako me ne prate. Srbija je zatucana sredina i ovde nema osećaja za ljude kao što sam ja. Vi nemate pojma kakav prezir dolazi iz okruženja, otuda i mrzim sve što je srpsko.

Z: Kakve sad to ima veze sa Vučićem?

SL: Ima, kako nema. Ja njemu u stvari zavidim. On je bez ikakvih emotivnih trzavica i urušavanja psihičkog zdravlja, uspeo iz jedne ekstremnodesničarske partije da postane premijer Srbije. I pritom se nije ni pokajao, niti izvinio ikome. Za razliku od Dačića, koji se snebivao, pa i nešto promrmljao, kako bi mogao da se izvini ako to neko želi. Vučića jednostavno zabole baš što ima dosta nas u Srbiji koji smo emotivno nestabilni i kojima bi njegovo izvinjenje ili eventualno uklanjanje sa vlasti bilo kao melem na ranu.

Jer, kako sada da živim kada sam se decenijama borio protiv takvih kao što su Vučić i Dačić, a oni nas danas uvode u EU? Gde je tu progres civilizacije? Treba li da mislim kako je EU nešto loše i nazadno? Ja prosto ne mogu da prihvatim činjenicu da nas oni uvode u EU. Ne mogu i ne mogu!

Ovde se Slaviša Lekić zaplakao, tako da smo morali da prekinemo intervju.

13 KOMENTARI

Comments are closed.