Praznično jutro u Beogradu počelo je velikim skandalom. Umesto da ih razbude lagane note popularne pesme „Lili Marlen“ puštene sa jednog od simbola naše prestonice – Muzičke fontane na Slaviji, Beograđane su iz bezbrižnog sna presekli neprijatni zvuci ruske agresorske pesme „Kaljinka“ i snimci vatrenih govora druga Staljina.
Brzom reakcijom gradskih vlasti problem je rešen. Odgovornost za ovaj mučki napad za sad nije preuzela ni jedna hakerska grupa, mada se osnovano sumnja da iza njega stoje neki anonimusi.
Podsetimo, ukrašavanje ulica i simbola Beograda nemačkim zastavama kad god u posetu Srbiji dolazi neki visoki nemački zvaničnik već je postao deo naše tradicije. Kako bi se istakla posebna važnost baš ove posete nemačkog kancelara Olafa Šolca bilo je planirano da sepo prvi put iskoristi i muzički kapacitet fontane na Slaviji, naravno, u cilju pravljenja što boljeg prazničnog štimunga. I eto šta se desilo. Kakvih sve ljudi ima, pa to je strašno.
Lider LSV Nenad Čanak danas je uhapšen u Ukrajini pod optužbom da je ruski agent!
Čanak je jutros oko 10 časova prešao ukrajinsku granicu i potom se zaputio ka Kijevu, kako bi se uverio iz prve ruke u kakvoj je situaciji ta zemlja.
Međutim, već negde oko 14 časova ukrajinska policija je uhapsila Čanka i njegovu pratnju. Iako se Čanak u Srbiji predstavlja kao prijatelj Ukrajine i neko ko ne voli Putina, ukrajinski elektronski mediji su izvestili da je Nenad Čanak ruski agent i da za to imaju pouzdane dokaze.
Ukrajinski mediji su naveli da je Čanak kum tajkuna Miodraga Kostića u čijem vlasništvu su sve filijale ruske Sberbanke u istočnoj i srednjoj Evropi. Prema pisanju ukrajinskih medija, taj podatak je dovoljan dokaz da je Čanak zapravo dvostruki agent jer mu je kum neko ko je blizak Putinu.
Braneći se od ovih optužbi, Čanak je naveo da on nema ništa sa poslovanjem Sberbanke, niti ga se to tiče i dodao:
– Miodrag Kostić je moj kum, on je deo moje porodice i ja nemam nameru da se odričem svoje porodice! – vikao je Čanak prilikom hapšenja.
Dalja sudbina Nenada Čanka ostaje nepoznata. Država Srbija za sad nije uložila protestnu notu zbog hapšenja njenog državljanina, a spekuliše se da u ovakvim prilikama to nije primereno jer bi posredno priznala da je umešana u špijunažu.
Pojedini ukrajinski mediji navode da je u određenim delovima države, koje je posetio Čanak, buknula Svinjska kuga. Zbog razmera i brzine širenja sumnja se na bioterorizam.
Tetoviranje i tetovaže odavno ne predstavljaju tabu. Niti svoja tela njima ukrašavaju samo osobe sa društvenih margina. Danas tetoviranje predstavlja pravu umetnost, a tetoviraju se pojedinci iz bukvalno svih slojeva društva.
Mada se često može čuti da se neko opredelio da uradi ovaj „trajni ukras na koži“ zbog njegove izuzetne popularnosti, ipak kod većine ljudi preovlađuje drugi motiv – želja da se obeleži početak nekog novog životnog ciklusa ili neka mala, ali ipak važna pobeda.
Upravo iz tog razloga, obeležavanje male pobede, kako se priča po beogradskoj čaršiji tetovirao se i Balša Božović, istaknuti političar, slobodni mislilac i predsednik Izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije.
Naime, on je u znak zahvalnosti što će, kako se očekuje, 10. juna nemački kancelar Olaf Šolc posetiti Srbiju, na svojim grudima istetovirao njegov lik. Smatrajući dolazak visokog gosta iz Nemačke, jednim delom kao i svoju ličnu pobedu nad balkanskim primitivcima, Božović je prikupio hrabrosti, stisnuo zube i svoja prsa isturio pred tatu-mašinicu.
Da li je ova priča istinita, saznaćemo veoma brzo. Sezona letovanja je već počela. Treba samo sačekati da Božović na društvenim mrežama podeli fotografije crnogorskih mondenskih letovališta koje je posetio. Ako se zaista tetovirao, na nekoj od njih tetovaža se mora videti.
Iako već godinama unazad agencije specijalizovane za imidž ljudi sa javne scene „oblače“ naše političare, razlike gotovo da nema. Oni i dalje izgledaju isto. Jednoobrazan stil i uniformisanost u oblačenju i dalje vladaju našom političkom scenom.
Naši političari se oblače isto, imaju isto držanje, ista im je gestikulacija i mimika, čak i govore isto. Veoma ih je lako prepoznati. Ili rečima Ilije Čvrovića: „Čim ga vidiš, znaš ko je!“
Ako jedan uvede neki novi modni detalj i osveži svoj stajling, kao po difoltu, najkasnije sutra to urade i ostali. Zato je običan svet u Srbiji ostao u čudu što novu modu – nošenje mokasina, koju su lansirali funkcioneri Stranke slobode i pravde (SSP), evo već drugi dan, niko još nije kopirao.
Da bi odgonetnuli tu misteriju, prvo moramo otkriti šta je ove modne pionire zapravo motivisalo da učine ovakav osvežavajući iskorak po pitanju stila odevanja. Nije bilo lako, ali smo uspeli to da otkrijemo. Evo šta ih je nateralo na takav korak.
Muka ih je naterala. I to kakva muka. Evropske obaveštajne službe su u svojim analizama označile lidera ove strankeDragana Đilasakao „trojanskog konja“ koji izaziva razdor uredovima srpske opozicije.
Ovakve optužbe su zahtevale hitne mere, te su iz SSP-a, kako je javnost informisao njen istaknuti funkcioner Dušan Nikezić, već uputili dopis komesaru za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Žozepu Borelu s pitanjem da li je posredi možda neka šala na njihov račun.
Od pomenutog funkcionera SSP-a javnost je takođe saznala da oni odgovor neće čekati skrštenih ruku, nego će to vreme iskoristiti da dokažuda je njihova stranka najozbiljnija opoziciona stranka u Srbiji.
Da bi opravdali poverenje naših prijatelja sa Zapada, kako smo nezvanično uspeli da saznamo, oni su spremni da im se još više uvuku u dupe. Ma, da im ni pertle ne vire iz njega. A za taj poduhvat, pošteno govoreći, najadekvatnija obuća zaista jesu mokasine.
Otkrićemo i zašto ih političari iz ostalih stranaka još nisu kopirali i sami nazuli mokasine, mada se i oni takođe bore za naklonost naših prijatelja sa Zapada, ali vas molimo za malo strpljenja. Samo malo da se nasmejemo ovim „indijancima“, pa ćemo i to odgonetnuti.
Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović susreo se danas, tokom posjete Istanbulu, sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, u sjedištu Vaseljenske patrijaršije na Fanaru.
Milo je tom priliko izjavio da je Crna Gora veoma ponosna na svoje dvijehiljadugodišnje trajanje, kao i činjenicu da je njena moralna vertikala kontinuirana borba za državno dostojanstvo i slobodu. S tim u vezi osvrnuo se i na duboke istorijske veze između Majke Crkve i crnogorske države.
Vaseljenski patrijarh je na to samo klimnuo glavom, pošto ne razumije crnogorski jezik.
Potom se Milo krstio u patrijaršijskom paraklisu na Fanaru. Lično ga je krstio vaseljenski patrijarh Vartolomej, a za kuma je uzeo mitropolita pergamskog i uvaženog svjetski poznatog teologa Jovana Zizjulasa.
Milo je obećao vaseljenskom patrijarhu kad se vrne u Crnu Goru da će pokrstiti sve Crnogorce u Moraču i da će to biti početak crnogorske autokefalije i jednog lepog i divnog prijateljstva sa Majkom Crkvom i vaseljenskom patrijaršijom.
Po krštenju Milo je dao izjavu za medije u kojoj je istakao da su Crnogorci jedan mali ali ponosit narod na evropskom putu.
– Mi nijesmo brojni kao Makedonci, niti imamo Aleksandra Makedonskog, ali imamo jednog Dioklecijana i evo mene sad. Ja ću činjati sve da budem dostojan naše slavne istorije i našeg Dioklecijana.- rekao je Milo.
Španski teniser Rafael Nadal je u nedelju osvojio 14. titulu na Rolan Garosu, pošto je u finalu pobedio Norvežanina Kaspera Ruda 6:3, 6:3, 6:0.Međutim, osvajanje 22. pehara na najvećim turnirima nije glavni razlog zbog kojeg se „Bik s Majorke“ već danima nalazi na naslovnim stranama svih svetskih magazina.
Razlog su ozbiljne sumnje nemačkog eksperta Frica Zergela da je Rafa do ovog poduhvata dospeo uz pomoć nedozvoljenih sredstava. Ugledni nemački doktor već duže vreme sumnja da se Nadal dopinguje, a način na koji je stigao do titule na Rolan Garosu pobudio je sumnju i kod brojnih ljubitelja tenisa.
Na pitanje mnogih kako je moguće da čovek koji pred meč tvrdi da ne može da stoji na nogama od bolova, kasnije leti po terenu, igra kao u najboljim danima i ne pokazuje da ima bilo kakve poteškoće prilikom kretanja, Nadal je dao dosta nemušt odgovor.
Naime, kako bi prekinuo špekulacije o svom dopingu, on je priznao da je primio, direktno u bolno stopalo,injekciju sa pulsirajućom radiofrekvencijom (5G). Međutim, to je samo deo istine. Uz tu, on je istovremeno primio još jednu, daleko moćniju injekciju.
Druga injekcija koju je Nadal primio, kako smo uspeli da saznamo, zasniva se na DNK tehnologiji i ona omogućava samoregeneraciju oštećenih tkiva. Ne zna se tačno ko ju je proizveo, istina postoje određena nagađanja, ali se pouzdano zna da ju je nemoguće otkriti na postojećim doping testovima.
Međutim, korišćenje ove revolucionarne injekcije ima svoju cenu. I ona, po svemu sudeći, uopšte nije mala. Blag nagoveštaj da se nešto čudno dešava sa Nadalom, gledaocima finalnog meča je bilo njegovo insistiranje da za vreme pauze između gemova ostane na suncu, umesto da se skloni u hladovinu.
Pravi šok je usledio nakon poslednjeg odigranog poena u finalu. Preplavljen emocijama, Rafal Nadal se samo na sekund opustio i na videlo je izašla tajna njegove injekcije. Iz njegovog šorca sevnuo je pravi pravcati gušterski rep!
Injekcija mu je izlečila stopalo, ali mu je zbog nje izrastao gušterski rep. Mada, ko zna zašto je to dobro. Možda ćeRafael Nadal zbog njega imati još bolju aerodinamiku kretanja po terenu…
Iako se to činilo teško ostvarivo, akademska preporuka Srbima da na zimu treba da se smrzavaju kako bi pomogli Ukrajincima, dobila je takmaca u ludosti. Naime, predstavnici raznih nevladinih organizacija juče su u Beogradu održali protestpod sloganom „Ne Srbija, u Katar treba da ide Ukrajina“.
Budući da su u finalu baraža fudbaleri Velsa savladali Ukrajinu sa 1:0, autogolom Andreja Jarmolenka u 34. minutu, i tako se posle 64 godine plasirali na Svetsko prvensto, ukrajinski san o osvajanju svetske titule se surovo srušio.
Međutim, na ideju kako bi ova velika nepravda mogla da se ispravi došli su, udruženim snagama, predstavnici nekoliko nevladinih organizacija koje deluju u našoj zemlji. Po njima, jedino ispravno rešenje je da fudbalska reprezentacija Srbije ustupi svoje mesto reprezentaciji Ukrajine.
Oni su tu svoju ideju predstavili kroz kratki performans. Predvodnik protesta, gospođa s lepo odnegovanom bradom, je na lice stavila kartonsku masku kapitena reprezentacije Velsa, a ostalih 10 učesnika ju je cakalo po cevanicama. Njeni krici i jauci su, naravno, simbolizovali patnju i duševnu bol slobodoumnog dela svetske populacije koju, eto, samo naši fudbaleri, ustupanjem svojeg mesta ukrajinskim kolegama, mogu da izleče. Totalno ludilo…
Najava posete ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja LavrovaSrbiji 6. i 7. juna pokrenula je novi niz histeričnih napada na našu zemlju. Osude najavljene posete stižu praktično sa svih strana, a ono što je posebno tragično je što u njima prednjači deo srpske političke scene koji sebe često naziva demokratskim.
Da se situacija oko posete ruskog ministra komplikuje potvrdio je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako su preneli naši mediji, Vučić je u Bratislavi za televiziju Pink rekao da nije spreman da pruži više detalja.
„Komplikuje se, svakako se komplikuje, nisam još spreman da o tome govorim, ali da – komplikuje se, pitanje je kako će da dođe… Videćemo“, dodao je Vučić.
Do koje mere su naši partneri sa Zapada odlučni da idu sa ucenama, svedoče nezvanične informacije da je visoki gost iz Berlina, Olaf Šolc, spreman čak i da otkaže svoj dolazak, ukoliko se pre njega sa ovdašnjim domaćinima sretne ruski šef diplomatije. Takođe, pominje se i da bi neka od zemalja mogla da zabrani prelet aviona u kojem bi bio Lavrov.
Međutim, svi ovi pritisci i ucene su uzaludne, jer Sergej Lavrov je već doputovao u Srbiju. Naime, on je danas poslepodne viđen kako se šeta Niškom tvrđavom i prijateljski ćaska sa Nišlijama. Malo je reći da su slike visokog ruskog gosta u opuštenoj šetnji Nišom šokirale naše prijatelje sa Zapada.
Pitanje koje im je sigurno prvo prošlo kroz glavu je kako je uspeo neprimećeno da doputuje u Srbiju.
Odgovor je više nego jednostavan. Iskoristio je zvezdanu kapiju koja se nalazi na tavanu Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i za tili čas preko ruskog kosmodroma „Vostočni“ stigao u Srbiju.
Držanje date reči i političari. Da ta dva pojma mogu da idu zajedno, bar što se tiče naše političke scene, uverio nas je Aleksandar Vučić. I to moraju da priznaju i njegovi najljući politički oponenti. Nijednu datu reč nije pogazio. Sve što je javno obećao je i ispunio, te nikoga nije iznenadila vest da uskoro napušta čelo Srpske napredne stranke (SNS).
Naime, neposredno pred održavanje prolećnih izbora, predsednik SNS-a i čitave Srbije,više puta je ponovio da će se, u slučaju daosvoji drugi predsednički mandat, do kraja godine povući sa čela stranke koju već 10 godina preuspešno vodi.
Budući da su se izbori, uglavnom, okončali i da je Aleksandar Vučić ubedljivo osvojio svoj drugi predsednički mandat, došlo je vreme da on u delo sprovede ono što je rekao. Odlučujući, a ujedno i najteži, korak u pravcu realizacije obećanog, sada samo predsednik svih građana Srbije bez političke pripadnosti, Vučić je već odradio.
Naime, on je predložio svog naslednika. Ne želeći da čeka poslednje dane decembra, Vučić je svojim najbližim stranačkim saborcima otkrio koga je on izabrao da ga nasledi na čelu stranke. Iako je to strogo čuvana tajna, mi smo uspeli da saznamo o kome je reč.
Mada se u javnosti špekulisalo sa imenima 4 – 5 kandidata, ne radi se ni o jednom od njih. Aleksandar Vučić je za svog naslednika predložio svoj digitalni entitet, svoj hologram!
Inspiraciju za ovaj genijalni potez, Vučić je dobio od samih građana. Primetivši da im je beg od realnosti postala svakodnevica, on je rešio da svog naslednika potraži u spoju proširene i virtuelne stvarnosti – u Metauniverzumu, spoju fizičkog i virtuelnog sveta.
Međutim, nije sve išlo kao po loju. Srbija jeste za to spremna, ali ostatak sveta još nije dostigao nivo digitalizacije koji bi ovakvo rešenje učinio mogućim. Kako bi rešio i ovaj problem, predsednik Vučić se u Davosu susreo sa Mark Zakerbergom, izvršnim direktorom kompanije Meta.
Kako smo saznali od našeg izvora, on ga je na kratkom i srdačnom sastanku posavetovao šta treba da se uradi kako svet ne bi morao da čeka 2024. godinu (prvobitno planiran datum za puštanje ove tehnologije sa lanca), već da digitalni entiteti zažive do kraja ove godine.
Oduševljen onim što je čuo, Zakeberg je obećao da će postupiti po datim savetima i instrukcijama. Ako i on održi datu reč, Srbija će biti prva zemlja na svetu koja će do kraja godine imati stranku na čijem čelu će biti hologram. Važno je istaći i da je ovo pionirsko rešenje u potpunosti u saglasnosti sa našim Ustavom.
United States Capitol Rotunda. Senate and Representatives government home in Washington D.C.
Uprkos nesnosnim pritiscima koje trpi, Srbija ne odustaje od borbe za Kosovo. Štaviše, uskoro pokreće dimplomatsku kontraofanzivu. Odlučeno je i ko će je predvoditi. Ali krenimo redom.
Kao i mnoge druge stvari, ukrajinska kriza je dodatno zakomplikovala pronalaženje pravog puta za izlazak iz kosovsko-metohijske krize. Ne bi li predsedniku Rusije Vladimiru Putinu uskratili mogućnost pozivanja na pravno-politički presedan u čijem je središtu naša južna pokrajina, naši prijatelji sa Zapada, od Srbije zahtevaju da što brže prizna nezavisnost Kosova.
Ne krijući ništa od naroda, ovu, slobodno možemo reći ucenu, predsednik Vučić je saopštio javnosti na istorijskom obraćanju 6. maja. Objasnio je sa kakvim se sve pritiscima susreće naš državni vrh i rekao šta o tome misli.
Naime, u svom planu od 10 tačaka, predsednik Srbije je u tački 2 jasno i nedvosmisleno poručio celom svetu da je za Srbiju pitanje Kosova i Methohije pitanje rata i mira i sudbine naše nacije.
Nažalost, naši prijatelji sa Zapada nisu pažljivo slušali predsednikovo obraćanje. Okarakterisali su ga kao lepu priču namenjenu domaćoj publici i nisu ga temeljno analizirali. Koliko su samo bili u krivu, saznali su veoma brzo.
Predsednik Vučić je već krenuo u realiziciju rešavanja kosovskog problema. Znajući da će diplomatska borba za očuvanje naših interesa biti ogorčena, njegov prvi korak je bio pronalaženje prekaljenog profesionalca i patriote kojem bi mirne duše mogao da ponudi mesto novogMinistra spoljnih poslova Srbije. I on ga je pronašao.
Odlučeno je da novi šef srpske diplomatije bude Marko Đurić, naš sadašnji ambasador u Americi i diplomatski predstavnik u još 8 država, ali i nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, za vreme čijeg mandata je postignuta istorijska pobeda nad kosovskom delagacijom od 5:0. I to u sred Brisela grada.
Kada je ovom svom potezu predsednik Vučić informisao naše prijatelje sa Zapada, u njihovim redovima je zavladala prava panika. Strah se najviše uvukao među Amerikance, jer su oni na svojoj koži veoma dobro osetili rezultate diplomatskog umeća Marka Đurića.
Želeći da po svaku cenu spreče Đurićev povratak u Srbiju i njegovo postavljanje za šefa srpske diplomatije, onu supokušali da ga zavrbuju, ponudivši mu veoma nepristojnu ponudu. Kako smo saznali od našeg izvora sa lica mesta, Amerikanci su Marku Đuriću ponudili jednogodišnju propusnicu za Diznilend. Naravno, Marko je to odbio. Bravo, Marko! Aplauz za Marka, bre.
Listen to this article
