Poznati sarajevski glumac i promoter Genocida u Srebrenici, Sergej Trifunović na tviteru je proglasio Vuka Karadžića ratnim zločincem.
Sergej nije objasnio kako je došao do zaključka da je Vuk ratni zločinac ali s obzirom na bošnjački narativ koji Sergej svesrdno promoviše, nije teško zaključiti da je to stoga što je i Vuk Karadžić bio jedan od učesnika Prvog srpskog ustanka.
Pokušali smo da kontaktiramo Sergeja povodom ovog njegovog tvita, no čim smo se predstavili i izustili reč „Zicer“ Sergej je počeo da psuje majku četničku, da viče kako će nas pronaći i kako će nam podmetnuti bombu pod sajt.
Nije nam ništa drugo preostalo nego da ga prijavilo odeljenju za visokotehnošloški kriminal i kontradiverzionoj jedinici MUP-a. Nadamo se da će pored svih dosadašnjih prijava bombi po Srbiji i ova Sergejeva biti lažnjak, tim pre što znamo i ko je izrekao pretnju.
Strpljen – spasen. Mada naš narod voli ovu mudru izreku o strpljenu i gotovo je svakodnevno koristi, desi se ponekad da joj okrenemo leđa. U tim trenucima, po pravilu, reagujemo naglo. Savladaju nas mračne emocije i pod njihovim uticajem opredeljujemo se za drastična rešenja.
Konstantno odugovlačenje privatizacije najvećeg, najskupljeg i najznamenitijeg javnog preduzeća u Srbiji upravo je rezultiralo jednim ovakvim rešenjem. Saznavši iz medija da bi prvi korak u pravcu privatizacije EPS-a, njegova transformacija u akcionarsko društvo, trebao da bude završen tek početkom 2023. godine, građani Srbije nisu imali kud, morali su da pokrenu peticiju kojom su zatražili njegovu hitnu privatizaciju!
Prikupljanje potpisa ide sjajno. Za prvih nekoliko sati svoju podršku hitnom stavljanju na doboš Elektroprivrede Srbije dalo je bezmalo pola miliona građana naše zemlje. Ukoliko se održi ovakav tempo, očekuje se da će se već u sredu, najkasnije četvrtak, krenuti sa drugim krugom potpisivanja ove sudbonosne peticije.
Ogromna podrška hitnoj privatizaciji EPS-a ne čudi, jer je narodu dojadilo višegodišnje loše poslovanje koje je rezultiralo kolapsom sistema, zbog čega svakodnevno uvozimo električnu energiju po paprenim cenama.
Pitali smo nadležne u Ministarstvu rudarstva i energetike, pod čijim okriljem posluje EPS, za kratki kometar aktuelnih dešavanja. Oni su saglasni sa konstatacijom da bi naši građani svakako više voleli da za katastrofalno stanje u EPS-u mogu da optuže strane gazdei dodalida iako ne mogu javno da podrže ovakvo drastično rešenje, imaju razumevanja i simpatije za njega.
Kako su nam došapnuli na kraju razgovora „provucite kroz redove da smo dali sve od sebe da do ovakvog stanja EPS što pre dođe“, mi smo to upravo i učinili.
Kako je bilo planirano, nemački kancelar Olaf Šolc posetio je Beograd 10. juna.Tom prilikom on je isporučio ultimatum svojim domaćinima i napustio Srbiju. Za njim su nas, po svemu sudeći, napustile i poslednje nade da će i naša država jednog dana postati punopravni član Evropske unije. Ili, možda još sve nije izgubljeno?
Visoki gost iz Nemačke je bio jasan. Priznanje Kosova*je nemački uslov za ulazak Srbije u EU. Budući da je većinski stav građana Srbije, ali injene političke elite, da se s teritorijom naše južne pokrajine ne sme trgovati ni po koju cenu, zaključak je jasan – put Srbije u Evropsku uniju bezuspešno je okončan 10. juna 2022. godine.
Međutim, šta ako je kancelar Šolc pogrešno shvaćen? Šta ako je došlo do nekesitne, ali bitne, greške u prevodu njegovih reči kojima nam je ultimatum isporučen? Da li se u tom slučaju situacija drastično menja u našu korist, tj. da li to znači da se naše tumaranje stranputicom ka EU nastavlja?
E, tu smo! To je naša slamka spasa od koje nam zavisi evropska budućnost:pravilno tumačenje izjave kancelara Šolca. Pravilno, u smislu – da on nije baš rekao ono što je rekao, ili ako je to rekao, nije baš tako mislio – je ono što se traži, bre.
U tom cilju, Vlada Srbije će, najverovatnije preko svog ministarstva koje se preuspešno bavi evropskim integracijama, za koji dan raspisati konkurs za tumače izjave Olafa Šolca.
Kako smo uspeli da saznamo, plan je da se primi tuce njih. Prve procene govore da je to za sad dovoljan broj, jer je počela sezona godišnjih odmora, te su građani preokupirani bitnijim temama: gde letovati, kakav kupaći pazariti i sl. Naravno, ako se vremenom pokaže da je taj broj ipak nedovoljan, lako će se konkrus ponoviti. Ima posla ko hoće da radi!
Jedan od osnivača pokreta „Ne davimo Beograd“ i šef odborničke grupe Moramo u Skupštini Beograda, Dobrica Veselinović provozao se danas svojim autobusom do svog prvog radnog mesta u Skupštinu grada.
– Ovo je moje prvo radno mesto i kako naši narodni običaji nalažu, treba na njega doći svojim automobilom, da bi karijera bila uspešna i dugotrajna. Pošto se ja od početka zalažem za skromnost, onda nisam hteo da kupujem nekakav turbofolk luksuzni automobil, već kao pravi proleter došao sam autobusom na posao. Naravno, mojim autobusom. – rekao je Dobrica za Zicer.
Na naše pitanje odakle mu autobus, Dobrica je samo kratko odgovorio:
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić na konstitutivnoj sednici Skupštine grada Beograda, prišao je Aleksandru Šapiću i poklonio mu svoju najnoviju knjigu „Moj Beograd“.
Šapić je na taj gest dobre volje Gorana Vesića, samo pognuo glavu i zaplakao se. Potom je ustao i napustio Skupštinu.
Kako saznajemo Vesić je u posveti, citirajući predsednika Amerike Džona F. Kenedija, napisao sledeće: „Pobeda ima hiljadu očeva, ali poraz je siroče!„.
Praznično jutro u Beogradu počelo je velikim skandalom. Umesto da ih razbude lagane note popularne pesme „Lili Marlen“ puštene sa jednog od simbola naše prestonice – Muzičke fontane na Slaviji, Beograđane su iz bezbrižnog sna presekli neprijatni zvuci ruske agresorske pesme „Kaljinka“ i snimci vatrenih govora druga Staljina.
Brzom reakcijom gradskih vlasti problem je rešen. Odgovornost za ovaj mučki napad za sad nije preuzela ni jedna hakerska grupa, mada se osnovano sumnja da iza njega stoje neki anonimusi.
Podsetimo, ukrašavanje ulica i simbola Beograda nemačkim zastavama kad god u posetu Srbiji dolazi neki visoki nemački zvaničnik već je postao deo naše tradicije. Kako bi se istakla posebna važnost baš ove posete nemačkog kancelara Olafa Šolca bilo je planirano da sepo prvi put iskoristi i muzički kapacitet fontane na Slaviji, naravno, u cilju pravljenja što boljeg prazničnog štimunga. I eto šta se desilo. Kakvih sve ljudi ima, pa to je strašno.
Lider LSV Nenad Čanak danas je uhapšen u Ukrajini pod optužbom da je ruski agent!
Čanak je jutros oko 10 časova prešao ukrajinsku granicu i potom se zaputio ka Kijevu, kako bi se uverio iz prve ruke u kakvoj je situaciji ta zemlja.
Međutim, već negde oko 14 časova ukrajinska policija je uhapsila Čanka i njegovu pratnju. Iako se Čanak u Srbiji predstavlja kao prijatelj Ukrajine i neko ko ne voli Putina, ukrajinski elektronski mediji su izvestili da je Nenad Čanak ruski agent i da za to imaju pouzdane dokaze.
Ukrajinski mediji su naveli da je Čanak kum tajkuna Miodraga Kostića u čijem vlasništvu su sve filijale ruske Sberbanke u istočnoj i srednjoj Evropi. Prema pisanju ukrajinskih medija, taj podatak je dovoljan dokaz da je Čanak zapravo dvostruki agent jer mu je kum neko ko je blizak Putinu.
Braneći se od ovih optužbi, Čanak je naveo da on nema ništa sa poslovanjem Sberbanke, niti ga se to tiče i dodao:
– Miodrag Kostić je moj kum, on je deo moje porodice i ja nemam nameru da se odričem svoje porodice! – vikao je Čanak prilikom hapšenja.
Dalja sudbina Nenada Čanka ostaje nepoznata. Država Srbija za sad nije uložila protestnu notu zbog hapšenja njenog državljanina, a spekuliše se da u ovakvim prilikama to nije primereno jer bi posredno priznala da je umešana u špijunažu.
Pojedini ukrajinski mediji navode da je u određenim delovima države, koje je posetio Čanak, buknula Svinjska kuga. Zbog razmera i brzine širenja sumnja se na bioterorizam.
Tetoviranje i tetovaže odavno ne predstavljaju tabu. Niti svoja tela njima ukrašavaju samo osobe sa društvenih margina. Danas tetoviranje predstavlja pravu umetnost, a tetoviraju se pojedinci iz bukvalno svih slojeva društva.
Mada se često može čuti da se neko opredelio da uradi ovaj „trajni ukras na koži“ zbog njegove izuzetne popularnosti, ipak kod većine ljudi preovlađuje drugi motiv – želja da se obeleži početak nekog novog životnog ciklusa ili neka mala, ali ipak važna pobeda.
Upravo iz tog razloga, obeležavanje male pobede, kako se priča po beogradskoj čaršiji tetovirao se i Balša Božović, istaknuti političar, slobodni mislilac i predsednik Izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije.
Naime, on je u znak zahvalnosti što će, kako se očekuje, 10. juna nemački kancelar Olaf Šolc posetiti Srbiju, na svojim grudima istetovirao njegov lik. Smatrajući dolazak visokog gosta iz Nemačke, jednim delom kao i svoju ličnu pobedu nad balkanskim primitivcima, Božović je prikupio hrabrosti, stisnuo zube i svoja prsa isturio pred tatu-mašinicu.
Da li je ova priča istinita, saznaćemo veoma brzo. Sezona letovanja je već počela. Treba samo sačekati da Božović na društvenim mrežama podeli fotografije crnogorskih mondenskih letovališta koje je posetio. Ako se zaista tetovirao, na nekoj od njih tetovaža se mora videti.
Iako već godinama unazad agencije specijalizovane za imidž ljudi sa javne scene „oblače“ naše političare, razlike gotovo da nema. Oni i dalje izgledaju isto. Jednoobrazan stil i uniformisanost u oblačenju i dalje vladaju našom političkom scenom.
Naši političari se oblače isto, imaju isto držanje, ista im je gestikulacija i mimika, čak i govore isto. Veoma ih je lako prepoznati. Ili rečima Ilije Čvrovića: „Čim ga vidiš, znaš ko je!“
Ako jedan uvede neki novi modni detalj i osveži svoj stajling, kao po difoltu, najkasnije sutra to urade i ostali. Zato je običan svet u Srbiji ostao u čudu što novu modu – nošenje mokasina, koju su lansirali funkcioneri Stranke slobode i pravde (SSP), evo već drugi dan, niko još nije kopirao.
Da bi odgonetnuli tu misteriju, prvo moramo otkriti šta je ove modne pionire zapravo motivisalo da učine ovakav osvežavajući iskorak po pitanju stila odevanja. Nije bilo lako, ali smo uspeli to da otkrijemo. Evo šta ih je nateralo na takav korak.
Muka ih je naterala. I to kakva muka. Evropske obaveštajne službe su u svojim analizama označile lidera ove strankeDragana Đilasakao „trojanskog konja“ koji izaziva razdor uredovima srpske opozicije.
Ovakve optužbe su zahtevale hitne mere, te su iz SSP-a, kako je javnost informisao njen istaknuti funkcioner Dušan Nikezić, već uputili dopis komesaru za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Žozepu Borelu s pitanjem da li je posredi možda neka šala na njihov račun.
Od pomenutog funkcionera SSP-a javnost je takođe saznala da oni odgovor neće čekati skrštenih ruku, nego će to vreme iskoristiti da dokažuda je njihova stranka najozbiljnija opoziciona stranka u Srbiji.
Da bi opravdali poverenje naših prijatelja sa Zapada, kako smo nezvanično uspeli da saznamo, oni su spremni da im se još više uvuku u dupe. Ma, da im ni pertle ne vire iz njega. A za taj poduhvat, pošteno govoreći, najadekvatnija obuća zaista jesu mokasine.
Otkrićemo i zašto ih političari iz ostalih stranaka još nisu kopirali i sami nazuli mokasine, mada se i oni takođe bore za naklonost naših prijatelja sa Zapada, ali vas molimo za malo strpljenja. Samo malo da se nasmejemo ovim „indijancima“, pa ćemo i to odgonetnuti.
Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović susreo se danas, tokom posjete Istanbulu, sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, u sjedištu Vaseljenske patrijaršije na Fanaru.
Milo je tom priliko izjavio da je Crna Gora veoma ponosna na svoje dvijehiljadugodišnje trajanje, kao i činjenicu da je njena moralna vertikala kontinuirana borba za državno dostojanstvo i slobodu. S tim u vezi osvrnuo se i na duboke istorijske veze između Majke Crkve i crnogorske države.
Vaseljenski patrijarh je na to samo klimnuo glavom, pošto ne razumije crnogorski jezik.
Potom se Milo krstio u patrijaršijskom paraklisu na Fanaru. Lično ga je krstio vaseljenski patrijarh Vartolomej, a za kuma je uzeo mitropolita pergamskog i uvaženog svjetski poznatog teologa Jovana Zizjulasa.
Milo je obećao vaseljenskom patrijarhu kad se vrne u Crnu Goru da će pokrstiti sve Crnogorce u Moraču i da će to biti početak crnogorske autokefalije i jednog lepog i divnog prijateljstva sa Majkom Crkvom i vaseljenskom patrijaršijom.
Po krštenju Milo je dao izjavu za medije u kojoj je istakao da su Crnogorci jedan mali ali ponosit narod na evropskom putu.
– Mi nijesmo brojni kao Makedonci, niti imamo Aleksandra Makedonskog, ali imamo jednog Dioklecijana i evo mene sad. Ja ću činjati sve da budem dostojan naše slavne istorije i našeg Dioklecijana.- rekao je Milo.
Listen to this article
