Dnevnik slučajnog Srbina II

Dragi dnevniče, evo mene opet. Stiv za prijatelje, kao što rekoh. I za tebe, dragi dnevniče, samo Stiv. Znaš  naravno, da sam Srbislav Srbljanović, kako su me nažalost krstili, mimo moje volje, ugrožavajući moja osnovna ljudska i građanska prava od malih nogu. Zamisli samo da bebi daš ime Srbislav, jebote! Daš genocidno ime maloj nevinoj bebi.

Ova sedmica je baš bila burna za nas borce i borkinje za građanska prava Oslobodilačke Vojske Beograda, kako nas zovu. Prvo je od korone umro neki pop u Crnoj Gori, Amfilohije. Išli svi masovno da ga ljube tamo u čelo. Mislim, toliko okupljanja u vreme pandemije, zaista neodgovorno, strašno + ti neki primitivni pravoslavni običaji. Nekako u to vreme mi smo išli na žurku, mislim Dušica i ja. Već sam ti govorio o Dušici i kako je ekstra lik.  Na žurci je bio super provod. Pošto lokali ne rade do kasno, nas 40 se smestilo kod prijatelja u garsonjeru i bilo je, ono ludnica, ekstra.

To je ekipa sve samih progresivnih mladih ljudi. Liberalnih pogleda. Ljudi se ne libe da se suprotstave ovom nametnutom bolesnom patrijarhatu. Provod je bio carski. A mi smo takva ekipica gde nije bitno ko je muško a ko je žensko. Dušica je muvala migranta posle provoda. On ju je zapljunuo i počeo da beži. Šta će dečko. Nije navikao na ljubaznost i gostoprimstvo u ovoj bolesnoj Srbiji.  Dušica je krenula da trči za njim i verovatno bi ga sustigla da mu se izvini, da nije onoliko gojazna. Ali dečko se baš uplašio i unezvereno je gledao u Dušicu kad je krenula da trči prema njemu, valjda zbog Pera Detlić frizure, uskih helanki i majice Slejer, te je pobegao kao sumanut.

Mene kao građanina sveta su veoma potresli ovi manji incidenti u Nici i Beču. Jedina naša objektivna TV N1 je realno prenela šta se zaista dogodilo, dok su ove odvratne seljačke i genocidne srpske televizije sve vreme pljuvale po religiji mira. Pravoslavni fundamentalisti su to odmah povezali sa religijom, ali po običaju greše u svemu pa i ovom slučaju. To nema veze sa religijom. Ne treba generalizovati. Bat, niko ne priča kako je oružje iz Srbije dospelo u Beč!!! Našim oružjem se ubijaju ljudi. Islam je religija mira. Milioni muslimana žive mirno u Evropsko uniji. Rade, tamo podižu svoje porodice, poštuju svoje običaje, nikog ne ugrožavaju. A šta mi radimo? Mi prodajemo oružje po svetu. Srbijo stidi se!

Jadni migranti samo žele da žive kao sav normalan svet. Nisu to krezube i neobrazovane prljave izbeglice sa Kosova, Krajine ili Bosne. Koji su došli u moj Beograd. Moj grad da prljaju. Nama da uzimaju poslove. Gde god se okreneš samo se čuje ijekavica. Na kasi supermarketa, u pošti, u banci, u VIP mobil filijalama. Zapošljavaju se na plemenskoj osnovi. „Đe si zemo?“ „Oklen si?“ „Treba’l ti što?“. Stari Beograđani gladuju, prodaju stanove i sele se na periferiju, zbog ovih krkana iz Bosne. Teško ih i razumeti. Pričaju glasno. Gutaju samoglasnike. Forsiraju ijekavštinu. Ali su fizički nadmoćniji od nas. To rođeno negde na čuki, ceo život vuklo balvane i sad sedi po kafićima našeg Beograda. I svi su genocidni i trebaju da se tornjaju tamo odakle su došli.

Ne mogu da ih podnesem. Gadim se na njih.  Ne mislim naravno  na Hrvate. Njihova ijekavica je skroz fensi. Oni imaju tako mek izgovor. Vidi se da su zapadni narod i kulturan.  Ne mislim ni na Albanace. To je jedan vredan narod. Pristojan.  Nego ovi bre, iz Krajine i Bosne, medvedi jebote. Islam i katoličanstvo su svetske religije. Imaju tu neku širinu. A ovi svetosavski genocidaši iz Republike Šumske ne znaju dalje od Banja Luke i Trebinja. To je za njih ceo svet. Ne može se s njima uopšte razgovarati – uvek pričaju jedno te isto: „Naša voda“, „Naš vazduh“, „Naša janjetina“, pa idi brate tamo gde ti je vaša voda, janjetina i vazduh. Zašto usmrđuješ moj vazduh i vodu i jedeš moj hleb?

Zamišljam kako je nekad bilo divno u toj Jugi. Svako je bio na svom mestu. Mi Beograđani ovde a seljačine u svojim govnjavim selima. Slušala se dobra muzika. Farmerice iz Trsta se nosile i spavalo se na klupi u parkiću a drug policajac te pokrije šinjelom da ne ozebeš. Divota. Opšta bleja. I onda ovi svetosavski genocidaši iz čista kurca rasture državu. Jebala ih Velika Srbija. To je prava istina.

Moja baba Koviljka još nije izašla iz hipnoze Miloševićevih medija ’90. Kaže da su drugi rasturili Jugoslaviju i da su drugi pokušali još jedan genocid poput Jasenovca da sprovedu nad Srbima. Alooo bre babaaaa jebote! Genocid je bio samo u Srebrenici. Kako možeš da uzimaš taj sveti termin i koristiš ga tako pogrešno, jebote!

Dnevnik slučajnog Srbina

Koliko Evropa tone u klerikalizam evo primer u Poljskoj su zabranili abortus. Zamisli?! Užas u jednoj sekularnoj državi, zabranili abortus, ej bre, čoveče?! A svi znamo da je sekularna država zato što je ateistička, je l’. Kod nas država treba da daje podsticaj za abortus kao što daje za promenu pola. Nego u našoj tradiciji je to nemanje inteligencije i svesti dominantno. Zamisli, dnevniče nama je nacionalni junak majka devet Jugovića.  Raspitao sam se malo kod ortaka i na Guglu, ko je bre taj Jug Bogdan i kako je ženu tretirao kao objekat i mašinu za rađanje dece. Totalno srBistanski. Primitivno i zatucano. Nama je zatucanost zapisana u genetici. Nije ni čudo što smo toliko netolerantni, primitivni i nacoši.

Inače, dragi dnevniče, kupio sam sebi kul šarene čarapice kao Sloba Georgiev. On je tako objektivan i nezavisan. To je pravi novinar. Dok je gostovao na Novoj S oduševio sam se njegovim stajlingom, čarapicama, gestikulacijom, tonalitetom. Ima harizmu kao Saša Janković. Jankovića, Dušica posebno voli zbog nadimka Prangija, ali on nam više nije ideja vodilja. Sada tražimo nekog novog. Nekog ko je više progresivan. Ko bi umeo da nas povede u antifa borbu za bolji Beograd i manje svetosavskih genocidaša u našem društvu.