Dnevnik slučajnog Srbina

Dnevnik slučajnog Srbina

Dragi dnevniče, moje ime je Srbislav Srbljanović, ali za prijatelje Stiv. Stanovnik sam Vračara. Dakle, živim u Beogradu ali sam i građanin sveta. Ja sam rođeni Beograđanin za razliku od mojih roditelja primitivaca koji to nisu. Oni su neki brdsko-planinski ljudi.

Drugara nemam puno, verovatno zbog mojih progresivnih stavova i realne percepcije ovog društva. Imam samo jednu drugaricu. Ona živi u Mileševskoj. Dušica se zove. Ona je feministkinja i najhrabrija osoba koju znam. Ujedno je i najmlađi član „Žena u Crnom“. Jeste da je ekstremno gojazna, ali to super nosi kao i svoju pacovsku facu. Ovo joj ne smem reći. Uostalom izgled ništa ne znači. Važno je ko je kakav u duši a ona je tako jedna divna osoba. Ja sam takođe član pomenute organizacije. Mislim žene, alooo rodna ravnopravnost.

Današnji dan je bio predivan. Gledao sam Кesića i ekstra pesnikinju koja ismeva Кosovo i nacionaliste. I pazi sad dnevniče, tvrdi da božuri cvetaju samo u njenim gaćicama, što me podseti na hit „moje gaćice“ od Goce Tržan.

Za razliku od krezubih primitivaca, mi imamo dosta kulturnih dešavanja. Jao da, kad smo kod kulture, bila je Mirdita. Predivan festival o kulturnoj baštini Albanaca sa Кosova. Naravno da smo Dušica i ja išli, a ona se ofarbala kao reklama za boje i lakove. Vrh! Vidim neki zatucani se bune zbog ovog festivala. Tvrde kako Albanci nemaju ništa i kako su palili crkve i manastire. Pa i ja bih spalio Hram Svetog Save, da mogu. Užas gde idu naše pare.  Ne zato što sam ateista i vegan, nego zato što je dosta bilo mračnog srednjeg veka i te neke crkve, jebote.

Nije baš da ne verujem ništa. Recimo, verujem u horoskop. Piše da ću naći posao. Bilo je i krajnje vreme. Već sam u 35. godini, a roditelji primitivci nesposobni da zarade, možeš misliti, dnevniče, kako mi je s njima. Evo pretplata za onlajn Danas mi ističe za koji dan, a nisam imao ni kintu da kupim knjigu Marka Vidojkovića. Koji je on meni car. Nego to oko matorih, jebote, koji su oni luzeri. Nisu ništa uspeli da mi obezbede za tolike godine rada. Ali o tome ću nekom drugom prilikom i kako nas je patrijarhat sjebao. Nego knjiga Marka Vidojkovića totalno je van okova društva, njegova upitna lična higijena je samo borba protiv patrijarhata i zatucanosti društva. To je njegov bunt.

E da kad smo kod bunta. Upoznao sam novog lika na tviteru, Rodoljuba Кubata. Ovi zlonamerni ga zovu Rukoblud Кubat. Mislim, nemam pojma tačno kakve su tu relacije ali imaju ti neki likovi koji ga mrze. Inače, on je sa popovskog fakulteta. Neko bi rekao da je zbog toga zatucan, ali nije. On je ono skroz ok, kao svi ostali koji su ok i koji nisu primitivna krezuba bagra. Pazi znači lik je sa popovskog fakulteta a bori se protiv crkve i nacionalizma. Skroz kul jebote. Inače, gostuje na Novoj S, N1 i čitam ga u Danasu. Ono skroz gotivan lik. Razvaljuje popovsku i patrijarhalnu bagru. Cepa ih samo tako. Čak je i fizički jako sličan meni, manekenski građen i muževan kao i Dorbica Veselinović iz Ne davimo Beograd…

Nastaviće se