PODELI
Haso: E pa nemam para, đaba me gledaš!

Svi smo ovih dana imali priliku da pročitamo neverovatnu priču o tome kako jedan pingvin svake godine pređe oko 8.000 kilometara samo da bi posetio jednog čoveka.

Zicer ekskluzivno za svoje čitaoce otkriva o čemu se tu zapravo radi.

Čovek koga posećuje pingvin zove se Haso, iz Modriče je, a izbegao je 90-ih prošlog veka u Brazil. U Brazilu su ga zaposlili kao ribočuvara i čistača plaže u svim periodima. Pre mnogo godina, pare koje je Haso dobio za nabavku ribe za pingvine je, kako sam priznaje, „potrošio na kurve i drogu“. Zbog toga je pola populacije pingvina o kojima se Haso starao, pocrkalo od gladi.

Ovaj pingvin koji stalno dolazi u posetu Hasi je jedan od retkih koji je preživeo. Na neki čudan način, pingvin je shvatio ko je kriv i od tada stalno dolazi da proganja Hasu.

Specijalno za Zicer, Haso priča koliko mu je neprijatno kad god mu pingvin dođe u posetu.

– Najteže mi je kad me pogleda onim čkiljavim očicama, odma se sjetim njegove djece i žene što pocrkaše odgladi onomad – kaže Haso na početku našeg razgovora.

– Ali, šta ću, ponjelo me, čovjek sam. Na kraju, mogla je ta humanitarna organizacija za pingvine i njemu da dadne iseljeničku vizu, ko što su meni dali kad je kod nas bilo sranje – dodaje Haso u svoju odbranu.

– A i taj pingvin Dindim, nema pametnija posla nego svake godine u ovo doba dopliva od Južnog pola dovle, samo da bi me provociro – ljutito će Haso.

– Evo, već godinama se on tako ukrši kod mene i onda bude 8 mjeseci o mom ruhu i kruhu. Ako mu do sad nisam otplatio dug, onda ja stvarno ne znam… Ej, bolan, 8 mjeseci, on tu spava kodmene, jede za mojim astalom, popije mi svu pivu dok ja dođem s posla. Tri mi je kera oćero mlatarajući onim njegovim rukama. Ko će to meni sve nadoknadit – pita se Haso iz Modriče na kraju razgovora.