Ovih dana mogli smo da vidimo ponovni progon penzionisanog vladike Vasilija Kačavende. Vest su pratile i fotografije koje svedoče o njegovom nekadašnjem luksuznom životu, a sada prikazuju njegov „luksuzni“ život u „Domu za stara vladičanska lica“.
Po ko zna koji put su ga napali, naročito njegovu seksualnu opredeljenost i aktivan seksualni život, koji ni starost nije mogla da poremeti.
Zato je ekipa Zicera odlučila da ode u „Dom za stara vladičanska lica“ i dobije direktne odgovore od samog starog i srećom po nas, sada već seksualno neaktivnog vladike.
Ulazeći u Dom, odmah smo primetili skromnost celog objekta. Nema više raskoši, nema više zlata! Tu je samo pozlata i mermer.
Sedeći na Simpovoj fotelji, dočekao nas je vl. Vasilije, koji se ozario kada je video našeg fotografa. Valjda ga je za trenutak podsetio na nekoga.
Z: Vaše preosveštenstvo, pomaže Bog i hvala Vam što ste nas primili i što ste radi da odgovorite na neka naša pitanja.
Vl. V: Hvala i vama na poseti i na ovom lepom poklonu za oči.
Z: U novinama s vremena na vreme možemo da pročitamo članke koji se tiču vas i afera sa kojima vas povezuju.
Vl. V: Znate kako kaže naš narod „Psi laju, a karavani prolaze“, tako su i moji karavani sa najkvalitetnijom robom prolazili 90-tih godina.
Z: Da, ali vas povezuju sa strašnim stvarima, kao što su homoseksualni odnosi, život u luksuzu…
Vl. V: Da li ču ja to poneti sa sobom u grob? Da li mogu sve te slatke mladiče poneti sa sobom u grob? To su sve budalaštine, a i sam Sabor je uvideo da nisam kriv, gledali su tamo neke cd-ove i jedino što su mi posle toga rekli bilo je: „Svaka ti čast, mi u ovim godinama to ne bismo mogli.“ Tu nije bilo nikakvih kanonskih smetnji, jer u kanonima se kaže da ako episkop spava sa ženom, greh je načinio. Tako da su i moja braća arhijereji to uvideli i oslobodili me bilo kakve krivice. Ja im na tome zahvaljujem i tu se vidi da nas Duh Sveti ne kontroliše, da smo totalno samostalni.
Z: Bilo je tu nekih vladika koji su govorili da će stvar isterati do kraja?
Vl. V: Bilo je, bilo je, ali kada su shvatili da su oni kanonski zgrešili, za razliku od mene, odmah su se povukli, čak su i stali na moju stranu.
Z: Kakvim životom sada živite i gde je sav onaj luksuz?
Vl. V: Ja sam zamolio braću arhijereje da ispune moju davnu želju, da me penzionišu i da se osamim, da živim kao pustinjak, kao pravi monah. Sva blaga koje sam imao dao sam u humanitarne svrhe, onima kojima je to potrebno, jer meni više nije. Dao sam humanitarnim organizacijama SPC, da ipak ostane sve u porodici. Živim skromno od svega par hiljada evra mesečno i sa automobilom koji je star par godina, rekao bih čak da je u pitanju jedna obična krntija.
Z: Hvala vam preosvećeni na ovom intervjuu.
Vl. V: Hvala i vama, a i mogli bi ovog fotografa da mi ostavite, da napravim čoveka od njega, hahahahaha… Čekajte, čekajte, evo momče jedan parfemčič, kao mali znak pažnje.