Redakciji Zicera javio se mladić, prosečan stanovnik Srbije, lep, visok, pametan, gej, s evropskim vrednostima, pravilno usađenim u vaspitanje. Ispričao nam je svoju potresnu priču, a njegovu ispovest prenosimo u celosti.
“Posle mog celodnevnog rada u NVO „Lubriks“, odlazim kući, bacam tuš, nešto stavljam u kljun, čujem se s dečkom i odlazim da kuntam. Tada počinje pakao!
Sanjam kako gledam TV. Godina je 2016. Na TV-u ide Dnevnik, a u njemu, kao da sam u 90-tim: terminologija, likovi… ma sve je isto. Na Dnevniku o Ratku Mladiću govore kao o našem narodnom heroju, a Slobodanu Miloševiću podižu velelepan spomenik u Novom Pazaru. Tu već počinje znoj da me obliva, a onda sledi hladan tuš! Govore kako je gej parada zabranjena, a nas pedere ponovo nazivaju bolesnicima. Kosovo su proglasili okupiranom teritorijom, Vlada prekinula proces evropskih integracija, Vučić pod pritiskom pomahnitalog naroda podneo je ostavku, a svaka NVO koja prima pare od neke strane države, mora svom imenu da doda i ‘strana agentura’. Vojska Srbije se reformiše, vraća joj se i vojni karakter i uvodi obavezno služenje vojnog roka.
Toliko me je to pogodilo, da je počeo da mi se grči svaki mišić, guze ni od korova… odjednom sam se trg’o iz sna, obliven znojem, toliko da sam majicu i roze gaćice, koje sam dobio od dečka, mogao komotno da iscedim i napunim lavor. Odlazim do Vučićevog portreta, prekrstim se tri puta i pomolim se Bogu da sve ovo nije istina.
Palim TV i odjednom osećaj neopisive sreće preplavljuje moje izdepilirano telo.
Kod Vučićevića u goste došao je Vučić. Govori kako smo otvorili poglavlje 35, da je ovo najradosniji trenutak za našu zemlju i da najzad pripadamo evropskoj porodici. Skočio sam od sreće i izljubio ekran! ‘Vučiću, šećeru’, uskliknuo sam tada iz sveg glasa.
Zatim palim komp i vidim, hvala Bogu, Kosovo je i dalje albansko. Pretražujem vesti oko vojske i čitam naslov: Vojska svoje objekte pretvara u sigurne kuće.
Sve je bio ružan san. Laknulo mi je!
To je bila noć kad sam jasno video koliko su nam trauma donele ove tranzitne godine. Ne ponovile se!”