Početak treće sezone Zadruga je najavljen za septembar mesec. Kako su im najčitaniji članci prethodnih godina bili oni koji su kao sadržaj imali sve aktuelnosti u vezi ovog TV rijalitija i njihovih učesnika, mediji su se dodatno angažovali kako bi zaposlili više školovanih novinara profesionalaca koji će 24 časa dnevno pomno pratiti novu sezonu Zadruge kako im ne bi promakao nijedan detalj koji bi mogao da poveća njihovu čitanost i broj online posetilaca.
Urednici medija su složni da je Zadruga 3 njihov prioritet kao i da je to nešto najbolje što im se desilo u karijeri i da su zahvalni Bogu i svojim porodicama koji su im pomogli tako što su bili tu i stali iza njih kada im je bilo najteže. Svaki novinar ima želju da njihov sadržaj dosegne do što većeg broja čitalaca i da donese pozitvne promene u društvu. Iz tog razloga kolektivni godišnji odmori za ovu godinu će nastupiti po završetku treće sezone i proglašenja pobednika.
Bivši bugarski diplomata uzburkao je javnost svojom tvrdnjom da američki predsednik vuče korene sa Stare planine
Domaći mediji preneli su članak iz bugarskih medija u kojem Todor Dičev, bivši diplomata, tvrdi da je američki predsednik Donald Tramp poreklom Šop, odnosno pola Srbin, pola Bugarin, i da su njegovi preci rodom sa Stare planine.
Prema pisanju magazina „Vikend“, bivši ambasador je mesecima proučavao šopske korene američkog predsednika i nema nikakve sumnje da je Tramp sa ovih prostora.
– Nadam se da će u okviru svoje prve turneje po Evropi Tramp posetiti i Bugarsku i Trn, odakle su mu koreni. Čudi me da još ne priča o tome da je njegova porodica iz okoline Trna – rekao je Dičev.
Sem ove rečenice, Bugarin nije dao druge detalje o tome da Tramp potiče sa srpsko-bugarske granice.
Todor Dičev je jedan od uvaženijih diplomata Bugarske. Bio je ambasador u Japanu, radio je na raznim misijama na Filipinima, u Indiji, Švajcarskoj, Austriji i SAD. Poslednjih godina svoje karijere bio je šef odeljenja za pitanja razoružanja i ljudska prava u UN. Autor je nekoliko knjiga, napravio je i dokumentarac o ljubavi između jedne Bugarke i Japanca, prema kojem je urađena opera „Dve sudbine“.
Dičev je diplomirao japanske studije u Moskvi, zajedno sa drugim istaknutim studentima koji su kasnije imali značajne političke karijere. Doktor je ekonomskih nauka i ima počasni doktorat sa Univerziteta Tokai.
ŠOPI
Šopska plemena naseljavaju pogranične delove Srbije i Bugarske, a posebno Staru planinu. Šopi ili Šopovi je regionalni naziv koji se upotrebljava za stanovnike nastanjene na centralnom Balkanu, a koji se po njima naziva Šopluk.
– Jedan od najboljih dokaza o istoriji Šopa je jezik, jer se na Staroj planini i sa srpske i sa bugarske strane i dan-danas govori šopskim jezikom. Laički gledano, on je mešavina srpskog i bugarskog jezika, ali je to poseban jezik – naveo je Jovan Igić za Informer, nekadašnji policijski inspektor i radnik BIA u penziji koji se decenijama bavi ovom tematikom.
Prema Jovanu Cvijiću, Šopluk obuhvata celu zapadnu Bugarsku (uključujući vidinsku, sofijsku i pirinsku regiju), istočnu Makedoniju, deo jugoistočne Srbije i veoma mali deo današnje Grčke, piše Vaseljenska. Ovaj planinski predeo danas naseljavaju etnički Bugari, Srbi i Makedonci. Stanovništvo Špoluka je Cvijić podelio na tri celine, prvu sa etničkim Srbima, drugu sa mešovitom populacijom i treću koja je bliža Bugarima.
U srpskom Šopluku, kao i u delu bugarskog i makedonskog, stanovništvo govori Prizrensko-timočkim ili Torlačkim dijalektom srpskog jezika.
Narodno predanje nedri Šope kao veoma stari narod. Jedna legenda iznosi, da kada je Bog stvarao svet prvog dana je stvorio jednog Šopa, drugog dana drugog i tako redom sve do šestog dana, a onda se umorio i seo sedmog dana da se odmori, pa napravio kalup po kome je stvorio sve ostale ljude.
Pored ove legende postoji verovanje, da kad Bog zaželi da vidi kako žive ljudi na Zemlji, siđe na Balkan (Staru planinu) do vrha Vidlič iznad Zabrđa kod Caribroda.
Granice Šopluka nisu sasvim jasne, prenosi Vaseljenska.com iz knjige „Šopski rečnik“ Tanasija Taseva, niti su ikada bile čvrsto određene, ali se pod ovim imenom podrazumeva zajednički naziv za prilično veliku oblast predominantno planinskog karaktera, koja se pruža na jugu od Atosa u Grčkoj, preko Plačkovice i Maleških planina, dalje, od belopalanačko-vlasinsko-pčinjskog predela na zapadu, do Iskera, Dupnice i Strume uključujući i sofijski prostor na istoku, pa na sever planinskim vencem Balkana (Stara planina) do Južnih Karpata i dalje na sever, zaključno s Lužičkim Srbima.
Još je bugarski prosvetni radnik Filaretov, pisao Vuku Karadžiću da se oni razlikuju od Šopova: Bugari istočne Bugarske, zapadnu Bugarsku nazivaju Šoplukom. Po narečju i karakteru, oni i danas imaju više srpske nego bugarske karakteristike. Kada su 1836. godine tražili priključenje Srbiji, Šopi su se opredelili po osećanju pripadnosti srpskom rodu.
GRAD TRN
Trn je grad u Bugarskoj, u krajnje zapadnom delu zemlje, i sedište je istoimene opštine Trn u okviru Perničke oblasti. Nalazi se na samoj granici sa Srbijom, a blizu grada se nalazi i granični prelaz Strezimirovci.
Oblast Trna je prvobitno bilo naseljeno Tračanima, a posle njih ovom oblašću vladaju stari Rim i Vizantija. Južni Sloveni ovo područeje naseljavaju u 7. veku. Od 9. veka do 1373. godine oblast je bila u sastavu srednjovekovne Bugarske.
Krajem 14. veka oblast Trn je pao pod vlast Osmanlija. Kasnije je Trnom nakratko vladao srpski despot Stefan Lazarević.
Grad su u Drugom srpsko-turskom ratu oslobodili srpski dobrovoljci. Ali prema Sanstefanskom i Berlinskom sporazumu, grad je, nakon godinu dana srpske uprave, 1879. godine postao deo savremene bugarske države. Naselje postoje ubrzo središte okupljanja za sela u okolini, sa više javnih ustanova i trgovištem.
Grad je nakratko oslobodila srpska vojska u Srpsko-bugarskom ratu 1885., te je uspostavljena i privremena uprava, ali grad su ubrzo povratile bugarske trupe.
Posle pobede Srbije nad Bugarskom u Prvog svetskog rata, Nejskim mirom 1919. godine oblasti zapadno i severno od Trna su pripale Srbiji, pa je Trn postao pogranično mesto na samom zapadu Bugarske. Ovakav položaj doprineo je stagnaciji naselja tokom većeg dela 20. veka.
Po procenama iz 2007. godine. Trn je imao oko 2.600 stanovnika. Ogromna većina gradskog stanovništva su etnički Bugari, ostatak su mahom Romi. Poslednjih decenija grad gubi stanovništvo zbog udaljenosti od glavnih tokova razvoja u zemlji.
Pretežan veroispovest mesnog stanovništva je pravoslavna. Ovde se nalazi Trnski manastir u kome je, prema predanju, zamonašen prvi srpski patrijarh Joanikije.
Obišli smo komšije Adolfa Hitlera i Josifa Staljina da bismo od njih lično čuli kakvi su kao ljudi zapravo bili ova dvojica poznatih lidera svojih država i nacija.
U mestu Braunau u Austriji, Hitlerove komšije su tvrdile da boljeg mladića, misli se dok je bio mladić, nije bilo u njihovom kvartu. Bio je vredan, pedantan, kako to samo Švaba iz Austrije ume da bude, ali dodaju da je bio TIH, MIRAN I POVUČEN. Kako kaže komšinica Helga koja uskoro puni 124 godinu „Hitler je bio lepo dete, lepo vaspitan mladić, miran, mrava ne bi zgazio“.
Neverovatno ali smo dobili istovetno svedočanstvo na pravoslavnom teološkom fakultetu u Tbilisiju koji je Josif Visarionovič Džugašvili Staljin pohađao tokom svoje mladosti, jer je njegova majka želela da on postane pop.
Stari dekan ovog fakulteta, pamti da se za Staljina pričalo da je bio pravdoljubiv mladić i da je veoma retko žustro reagovao i to samo kada bi uočio neku nepravdu. Zbog takve jedne reakcije je izbačen sa fakulteta jer je umlatio profesora koji se iživljavao na studentu. ALI kada se izuzme taj incident, sve kolege studenti, od kojih su neki i danas živi i službuju kao sveštenici pravoslavne crkve, kao i stanovništvo Tbilisija, tvrde da je Staljin zapravo bio TIH, MIRAN I POVUČEN, mladić, koji mrava ne bi zgazio. Staljinova komšinica Olga tvrdi da nije bilo boljeg i pedantnijeg dečaka u komšiluku.
Šta se onda dogodilo sa ovom dvojicom tihih, mirnih i povučenih ljudi kada su ostali upamćeni kao najzloglasniji satrapi u XX veku?
Psiholozi su saglasni da je njihova psihološka problematika uzrokovana odsustvom očinskog lika i autoriteta u ranoj mladosti.
Lider SZS Dragan Đilas osudio je neprincipijelno i nehumano uključenje predsednika Aleksandra Vučića na RTS u poluvremenu prenosa jučerašnje utakmice.
– Ovo do sada niko nije radio. To nije bilo ni u moje vreme. To je skandalozno. – rekao je Đilas.
– Na ovaj način uznemiravati osetljive navijače tokom fudbalske utakmice ravno je uznemiravanju trudnica na ulici. Navijači su tokom poluvremena najosetljiviji. To je momenat kada se hvata predah, kada su živci zategnuti kao strune. Manipulisati tako osetljivom grupom kao što su navijači i to u najosetljivijem momentu je ravno fašizmu! – poručio je Đilas.
Bivši lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković rešio je da proda svoj tviter nalog.
Kako saznajemo iz kruga njegovih bliskih prijatelja, Saša je definitivno odustao od bavljenja politikom u Srbiji, a njegov tviter nalog ima preko 180K pratilaca te je to ozbiljna cifra s kojom se može trgovati.
Saša još nije odlučio po kojoj ceni će prodati svoj profil na Tviteru ali kako saznajemo Đilas mu je već ponudio 500 000 evra za profil pod uslovom da prethodno očisti profil od svih objava.
Bogdan Ilić (1996), poznatiji kao Baka Prase, srpski je muzičar, jutjuber, gejmer i zabavljač iz Beograda, а rešio je da se oproba i u politici.
Baka prase, tj Bogdan Ilić kaže za Zicer da je vlast u padu, a opozicija ne postoji te da je ovo jedinstvena prilika da se preuzme vlast u Srbiji i konačno uradi nešto za mlade ljude koji još nisu otišili odavde.
– Garantujem da ću imati u startu ono što je Beli imao u finišu. To je taj efekat koji ja bacam, sine, pa pola Srbije će glasati za mene. – kaže Baka prase za Zicer.
Slogan političke partije Baka praseta će glasiti: Zna se – Baka prase!
Ilić kaže da još nije smislio ime partije ali da to ionako nije bitno, bitan je lider, a on je rođeni lider.
Baka prase jedino Sergeja Trifunovića vidi kao ozbiljnog konkurenta, dok za ostale opozicione i pozicione političare kaže da su mračna prošlost i da su ga uzduvali.
– Sergej je faca ali je kurac. Mislim aj sine pusti više, prekini da sereš. Retard se loži, izglupirao se maksimalno i smara lik. Pičku ima da mu polomim. Imam priču brate. Sergej je kao lik koji dođe u teretanu i viče „Ja sam najjači“ uradi dva skleka i umre. – tvrdi Baka prase.
Za kraj Baka prase je poručio Sergeju Trifunoviću sledeće:
Hrvati praštaju Milanu Borjanu što je iz Knina za vreme Oluje izbegao za Srbiju pa u Kanadu, kao uostalom i Nikoli Tesli.
Ovaj hvale vredan gest usledio je lično od Kolinde Grabar Kitanović, a Tompson je već pri kraju pregovora sa Jugotonom, što garantira možda i, do sad, najfrekventniji hit u regionu.
3:0 u korist Crvene Zvezde, konačan je rezultat u Bernu, promenjen posle
naknadnog VAR-a, saopštila je UEFA.
Nakon pažljivog zumiranja snimka dešavanja na tribinama, delegat je doneo
neopozivu odluku.
Do svega ne bi došlo da Švajcarska nije tako izdašna zemlja, te njihovim nebom
krstare preuhranjene ptice, pa se, po svoj prilici, jedna takva svraka obilno
istovarila po temenu navijača domaćeg tima, i pred komisijom, na žalost, zaličilo
na šiptarsko keče, što je po međunarodnom pravilniku (član 33, stav 1, tačka1, koja
nalaže da se sankcioniše svako isticanje transparenata i rekvizita provokativnog
sadržaja) strogo zabranjeno.
Nesvakidašnji događaj prilikom otvaranja autoputa MILOŠ VELIKI.
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću se na otvaranju autoputa ukazao Aleksandar Veliki.
Nakon izlaska iz tunela koji pokriva 88 kamera Vučiću se na nebu ukazao lik konjanika na belom konju. Konjanik se predstavio kao Aleksandar Veliki i obratio se Vučiću na srpskom jeziku, piše današnji Kurir.
Kako piše Kurir Aleksandar Veliki je zamerio Vučiću što nije autoput nazvao po njemu, na čega mu je Vučić odgovorio da bi mu to zamerila opozicija u Srbiji, jer bi pomislila da je autoput nazvao po sebi.
– Ja šta god da uradim, oni mi zameraju. Ali evo obećavam da ću neki put prema Severnoj Makedoniji nazvati po Aleksandru Velikom. – rekao je Vučić tom prilikom, nakon čega je konjanik zadovoljno ponovo otišao u nebo.
Listen to this article
