Listen to this article
Obišli smo komšije Adolfa Hitlera i Josifa Staljina da bismo od njih lično čuli kakvi su kao ljudi zapravo bili ova dvojica poznatih lidera svojih država i nacija.
U mestu Braunau u Austriji, Hitlerove komšije su tvrdile da boljeg mladića, misli se dok je bio mladić, nije bilo u njihovom kvartu. Bio je vredan, pedantan, kako to samo Švaba iz Austrije ume da bude, ali dodaju da je bio TIH, MIRAN I POVUČEN. Kako kaže komšinica Helga koja uskoro puni 124 godinu „Hitler je bio lepo dete, lepo vaspitan mladić, miran, mrava ne bi zgazio“.
Neverovatno ali smo dobili istovetno svedočanstvo na pravoslavnom teološkom fakultetu u Tbilisiju koji je Josif Visarionovič Džugašvili Staljin pohađao tokom svoje mladosti, jer je njegova majka želela da on postane pop.
Stari dekan ovog fakulteta, pamti da se za Staljina pričalo da je bio pravdoljubiv mladić i da je veoma retko žustro reagovao i to samo kada bi uočio neku nepravdu. Zbog takve jedne reakcije je izbačen sa fakulteta jer je umlatio profesora koji se iživljavao na studentu. ALI kada se izuzme taj incident, sve kolege studenti, od kojih su neki i danas živi i službuju kao sveštenici pravoslavne crkve, kao i stanovništvo Tbilisija, tvrde da je Staljin zapravo bio TIH, MIRAN I POVUČEN, mladić, koji mrava ne bi zgazio. Staljinova komšinica Olga tvrdi da nije bilo boljeg i pedantnijeg dečaka u komšiluku.
Šta se onda dogodilo sa ovom dvojicom tihih, mirnih i povučenih ljudi kada su ostali upamćeni kao najzloglasniji satrapi u XX veku?
Psiholozi su saglasni da je njihova psihološka problematika uzrokovana odsustvom očinskog lika i autoriteta u ranoj mladosti.
