Listen to this article
Postoje politički analitičari, postoje istraživači javnog mnjenja, a postoji i posebna kategorija ljudi koji očigledno imaju Time Machine na USB-u. Profesor Slobodan Prvanović je, prema novom otkriću naše redakcije, upravo taj slučaj. Vratili smo istoriju unazad i proverili šta je čovek govorio pre nego što su studenti, profesori i đaci ponovo postali glavna politička tema. U martu 2023, povodom odluke Upravnog suda o doktoratu Siniše Malog, javno se govorilo da su studenti i profesori spremni na proteste, a Prvanović je tada bio među ljudima koji su obrazlagali zašto akademska zajednica ne može tek tako da prećuti stvar. Dve godine kasnije dobili smo upravo tu scenu: studenti, đaci i profesori zajedno na ulicama, blokade, marševi i protesti. Ne tvrdimo da je čovek izvadio kristalnu kuglu. To bi bilo neozbiljno. Mi samo tvrdimo da je mnogo zabavnije ponašati se kao da jeste. Jer ozbiljnu političku analizu imamo na svakom kanalu, a proroka fizike koji najavljuje sledeću sezonu domaće politike imamo, izgleda, samo jednog.
Sada dolazimo do drugog dela proročanstva. Prvanović se 4. oktobra 2026. javlja i kaže ono što do juče nije bilo preporučljivo reći naglas u pristojnom društvu Studentske liste: „STUDENTI NE POBEĐUJU“. Zatim dodaje da se ne treba zanositi, da pobeda nije obezbeđena, da su pukli i da su sami krivi jer su se ložili da studenti pobeđuju. To je, u našoj paralelnoj stvarnosti, drugi tom proročanstva. Prvi tom: biće protesta. Drugi tom: nemojte još naručivati pobedničku tortu. I tu se otvara novo naučno polje. Umesto astrologije, Srbija bi mogla da uvede Prvanologiju. Metod je prost: uzmeš staru izjavu profesora, sačekaš dve godine i proveriš da li se nešto slično dogodilo. Ako jeste, nema potrebe za dodatnim dokazima. Odmah se saopšti da je naučnik predvideo budućnost. Fusnota: istraživanje nije pokazalo da je Prvanović prorok, ali nije pokazalo ni da nije. Sasvim dovoljno za televizijski panel od šest sati.
U međuvremenu, oko proroka se okupila obična politička stvarnost. Ljudi koji su mesecima ponavljali da studenti samo što nisu pobedili sada moraju da objašnjavaju zašto se odjednom ne pobeđuje. To je onaj trenutak kada politički pokret počinje da liči na administratora koji je mesecima govorio da backup sigurno postoji, a onda mu neko traži da pokaže gde je. Tada nastupa Prvanović, spusti temperaturu i kaže: polako, ljudi, pukli smo. Nije vlast morala da objavi saopštenje. Nije morao ni Vučić da drži govor. Dovoljno je bilo da jedan čovek iz sopstvenog tabora pritisne Enter. Odjednom se velika pobeda seli iz kategorije „kada“ u kategoriju „da li“. Studentska lista tako dobija novu supermoć: može istovremeno da bude istorijska nada i politički promašaj, u zavisnosti od dana. A profesor koji je godinama upozoravao da institucije ne mogu da ćute sada kao da upozorava i svoje da ne proglašavaju pobedu prerano. Vrlo profesorski. I vrlo proročki, ako zanemarimo sitnicu da se izbori još nisu održali.
Zato naše konačno otkriće glasi ovako: Slobodan Prvanović možda nije samo fizičar. Možda je i vremenski putnik koji sedi u nekoj kancelariji Instituta, pogleda kroz prozor, vidi 2026. godinu i kaže: „Neće ovo baš ovako da se završi.“ Mi obični ljudi gledamo protest, zastave, blokade i studentske kolone, pa mislimo da gledamo sadašnjost. Prvanović, po toj teoriji, gleda reprizu. Godine 2023. vidi najavu. Godine 2025. gleda realizaciju. Godine 2026. gleda epilog prve sezone i shvata da druga mora da se piše ispočetka. Sve je, naravno, satira. Ali politika je toliko puta promenila uloge da je sasvim logično da nam se pojavi profesor koji unapred zna kada treba da se ložimo, a kada prvi treba da kaže da smo pukli. I upravo zato je ovo najbolji zicer: čovek je bio uz priču o studentskim i profesorskim protestima, a sada je među prvima koji svojima govori da ne proglašavaju pobedu koju nisu obezbedili. Ako 25. oktobra ispadne da je opet pogodio, nećemo ga više zvati profesor Prvanović. Samo Prorok. Kratko, jasno i saopštivo.
