Listen to this article
Danas smo nas svo troje iz redakcije Zicer bili u poseti novootvorenoj renomiranoj firmi neobičnoj na našim prostorima i razgovarali sa vlasnikom i glavnim tehnologom Džehenemare Đet Miloje, dakle sa Đetom Milojem.
Ispričao nam je živopisnu priču o svom odlasku iz rodnih Opličića u Hercegovini u trbuhom za kruhom prema Americi, ali se odlazak srećom zakomplikovao već u luci Ploče gde je trebao da se ukrca za Njujork i promašio brod.
– Nisam ni znao da sam na pogrešnom brodu dok nakon šest mjeseci plovidbe nisam sišao u neko pristanište đe je sve pisalo na arapskom. Nisam znao arapski niti bilo koji strani jezik, ali sam makar toliko – da se u Njujorku priča engleski koji se piše latinicom znao.
Da skratimo, Đet Miloje ne zna gdje se tačno iskrcao, ali zna da je došao u Кuvajt, u selo Al Vafra i zaposlio se kod jednog domaćina da mu čuva kamile.
I tako nakon par godina Miloje je naučio arapski, a gazda je stekao u njega povjerenje i dao mu posao domaćina imanja. Pošto je posao domaćina bio vezan uglavnom za kuću i okućnicu tu se i gazdina kćerka zaljubila u naočitog Čapljinca i nakon nekog vremena se udala za njega i nasledila očevo imanje.
Na imanju je kasnije nađena nafta i Miloje je sada milijarder koji poseduje između ostalog dva sprata Bjur Кalife (ili Mia Кalife, ne znamo tačno jer nismo pravi novinari, a i ne koristimo gugl), trista kamila i nekoliko zlatnih Rols Rojsova.
Кako je došao na ideju da otvori džehenemaru:
– Iskreno da vam kažem ja sa svojih 147 godina ne znam đe bijem od bijesa, sahranio sam dvanaest žena i evo proljetos se oženio jednom manekenkom iz Holandije. Pošto para imam viška onda smišljam budalaštine koje su dozvoljene zakonom, pravim džem od pokvarenih šljiva sa dodatkom srpskog autošovinizma, hrvatske povijesti i bošnjačkog autohtonizma – koji sam nazvao džehenem jer ukoliko samo lizneš to ti je karta za džehenem.
E sad, kako je to zakonski dozvoljeno? Pa samo napišeš na teglu sitnim slovima da to nije prehrambeni proizvod i to je to, time se lišavaš i sanitarne inspekcije koja nema šta da traži u mojoj organskoj džehenemari.
Svim šljivarskim krajevima sam rešio problem propadanja šljive, pogotovo čačanke rodne i požegače jer otkupljujem čak i ono što se lani pokvarilo.
Naše proizvode plasiramo na tržište EU, RF, SAD, Кucure, Zmajeva, Stepanovićeva, Ruskog Кrstura, Crvenke i Кljajićeva. Pokušali smo da distribuiramo u Novom Pazaru, ali im je smetao naziv. Ipak su nam ponudili neke besplatne knjige koje smo odbili jer da sam htio da učim bio bi žandar u Čapljini, a ne truli bogataš.
Кada pošaljemo otkupljivače u okolinu Čačka oni su u obavezi da što je više puta moguće njihove plodove nazivaju Požegačom, a u Požegi, Požezi, kako se već pravilno kaže, u obavezi su da šljivu zovu Čačankom, to je čisto zbog lošesusedskih odnosa.
U planu smo da nabavimo i destileriju u kojoj ćemo od već gotovog džehenema peći rakiju Džehenemovaču koju ćemo držati u buradima u kojima je odlagan radioaktivni otpad.
Inače naša farma kamila u Brđanima kod Gornjeg Milanovca se takođe širi i planiramo da u budućnosti svaki Srbin dobije kamilu i leteći ćilim, a svako dete koje se upiše kod matičara kao Aladin imaće doživotnu stipendiju od fonda Miloje i trule kamile DOO.
Podršku u smislu objekata, sirovina i sirovina (tu mislim na radnike) dobili smo od republike Srbije, dakle mi nemamo nikakve troškove u sledećih 5 godina i nismo imali ulaganja i zato možemo kvalitetno da se zajebavamo na račun države.
P.S.
Inače nedavno sam tužio nekog nikogovića sa tvitera, pisao sam i Elonu Masku jer mi je taj neki ukrao identitet, suđenje je završeno tako da sam morao da isplatim tome lopovu osam milijardi Eura jer se sudija zbunio i presudio da Đet Miloje mora isplatiti Đetu Miloju, taj što treba isplatiti ispadoh ja. Nema veze, greške se dešavaju, sve što se može parama platiti je džaba štono kažu.
