ISPOVEST ČOVEKA KOJI NA SLAVI NE PIJE ALKOHOL: „Posmatram kako drugi gube kontrolu i time se naslađujem“

BEOGRAD – Dok većina gostiju na slavama vidi alkohol kao sastavni deo tradicije, četrdesetčetvorogodišnji N. P. iz Beograda već godinama dosledno odbija da pije, ali ne iz zdravstvenih ili verskih razloga, već, kako tvrdi, iz zadovoljstva.

„Ne pijem jer želim da ostanem svestan. Ne zbog sebe, nego zbog drugih“, objašnjava on dok mirno sedi za stolom, okružen ljudima koji su već ušli u treću fazu večeri, filozofsku.

Kako kaže, njegova uloga na slavi je jasno definisana.

„Na početku su svi fini, kulturni, pitaju kako si. Posle druge rakije počinju da pričaju istinu. Posle pete, rešavaju najsloženija geopolitička pitanja. A ja sam tu samo da ih podstičem“

Dodaje da mu je najzanimljiviji trenutak prelaza.

„To je kao kad gledaš program na Animal planet. U jednom trenutku vidiš kako čovek gubi kontrolu nad sobom i prepušta se instinktu. To ne možeš da doživiš ako si deo čopora.“

Sagovornik tvrdi da se godinama usavršavao u „posmatranju pijanih i drogiranih ljudi“.

„Prepoznajem tipove. Imaš onog što se zaklinje u porodicu, pa posle sat vremena kreće da se svađa sa zetom. Imaš onog što peva, a ne zna tekst. I imaš onog što hoće da ide kući, ali ne može da ustane.“

Domaćini, kako kaže, često pokušavaju da ga ubede da „makar nazdravi“.

„To je najveći pritisak. Nude, insistiraju, gledaju me kao da kvarim atmosferu. A ja to zapravo i radim + uživam u tome“

Na pitanje da li mu je dosadno, odgovara odrično.

„Naprotiv. Ovo je najbolji rijaliti koji postoji. Moje naslađivanje njihovim grehom mi donosi neizmernu radost. Budem ispunjen nedeljama potom.“

Prijatelji navode da je N. P. postao poznat po tome što se seća svega što se desilo tokom večeri, uključujući i detalje kojih se učesnici ne sećaju.

„On je kao arhiva. Sutradan svi pitaju njega šta su radili“, kaže jedan od gostiju.

N. P. tvrdi da ne osuđuje nikoga, ali priznaje da mu određeni trenuci donose posebno zadovoljstvo.

„Kad neko krene da objašnjava smisao života, a ne može da sastavi rečenicu, to je vrhunac večeri.“

Ipak, ističe da njegova odluka nije promenljiva.

Na kraju zaključuje:

 – Osećam se kao svetac, okružen grešnicima. Kao mesija!