Listen to this article
Tonino Picula, evropski činovnik za Balkan sa punim radnim vremenom i skraćenim pamćenjem, ovih dana je odlučio da istoriju svede na praktičan minimum: Jasenovac – antifašisti, devedesete – metafora, a on lično – slučajni prolaznik u uniformi. Kako je poručio, između srpskih civila pobijenih u NDH i srpskih civila proteranih devedesetih „ne postoji nikakva veza“, jer je prva kategorija „istorijska“, a druga „komplikovana“.
U pokušaju da dodatno razjasni stvar, Picula je na društvenim mrežama podelio fotografiju sebe u uniformi, uz objašnjenje da to nije ratna uniforma agresora, već „branitelja Hrvatske od povampirenog fašizma“. Ratovao je, kaže, ne protiv ljudi nego protiv „povampirenog pojma“, a metci, granate i kolone izbeglica bili su „neželjeni prateći efekti evropske tranzicije – takoreći kolateralna šteta“.
Prema njegovom tumačenju, Jasenovac je bio tragično mesto stradanja „univerzalnih antifašista bez etničkih atributa“, dok su devedesete bile „administrativni proces rasterećenja prostora“. Broj od preko 250.000 proteranih Srba iz Hrvatske ne osporava, ali insistira da je reč o „dinamičnoj mobilnosti stanovništva“, a ne o progonu. „Ako ljudi odlaze zajedno, u koloni, to je zajednica, ne zločin“, navodno je dodao.
Na pitanje kako se njegov lični ratni angažman uklapa u evropske vrednosti koje danas zastupa, Picula je bio jasan: „EU ceni iskustvo. A ko ima više iskustva s Balkanom od nekoga ko je Balkan video kroz nišan?“ Uniforma je, tvrdi, bila pedagoško sredstvo, a fotografija dokaz transparentnosti.
U zaključku, Picula poručuje da treba prestati s „opasnim povezivanjem istorijskih tačaka“, jer istorija, ako se previše gleda u kontinuitetu, može da izgleda nezgodno. A on, kao odgovoran evropski zvaničnik, tu je da nas od takvih zaključaka – zaštiti.
