Listen to this article
Ekskluzivna ispovest srpskog opozicionara Boška Jakovljevića, o njegovoj mukotrpnoj i teškoj opozicionarskoj borbi za bolje sutra i o tome kako mu je Vučić upropastio zdravlje, koju je dotični poslao redakciji Zicera, prenosimo u celosti i originalu:
Jednog oktobarskog jutra, prošle godine, ustanem ja tako po običaju oko 11. Pre sam ustajao u 6, po navici koja mi je ostala dok sam imao posao. Nisam se ja ulenjio zato što nemam posao, taman posla. Nego sam čuo Vučića kako se hvali da ustaje rano i odradi brdo posla dok njegovi protivnici još uvek spavaju. E reko, Bole, neš ti meni Vučić biti, sad spavaj do podne. Tako sam se naterao da spavam svaki dan do podne, a onda idem na fejs da hejtujem Vučića. Taman dok popijem kafu, ishejtujem Vučića, utom dođe predveče, pa mogu da idem u kladionicu. Odigram za 300-400 dinara na kvote 1.15 , 1.20. Vidi, nisam ja kukavica, pa da ono uvek idem na siguricu. Nego znaš kako, keva mi ne da više od 500-600 dindži. To mi je taman za kafu i jedan tiket. Jbg da imam posao ne bih se ja tako stisnuo, ali ko će mene od 45 godina sada negde primiti da radim?
Elem, ustanem ja tako jednog okotobarskog jutra i ono bzvz upalim tv, hteo sam da vidim rezultate tekme na koju sam se kladio i pre nego prebacim na teletekst, kao eto ti ga ON, nešto trtlja o Kolubari i grejanju. Pa kaže:
„Ne može u gaćama i čarapama go da šeta po kući jer je 19 stepeni, nego hoće 28, pa Vučiću ti uključuj grejanje!“
E, jel tako?! E pa sad ćeš da vidiš. Ja se skinem u gaće i čarape i odem da hejtujem na fejsu. Ceo dan sam hejtovao, tako me izuo iz cipela tom svojom nadmenošću. Uveče, keva mi kaže da se obučem da ne nazebem, kao ono mani se politike, čuvaj glavu.
Ma kakvu bre glavu! Pa vidiš ti kako on nas sve voza ko majmune, e neće mene!
Izgurao sam u gaćama i čarapama nekako taj oktobar. Novembar je već postalo hladnije, ali nisam se predao. Neće meni on određivati kako ću se ja ponašati u svojoj kući. Dobro, istina, kuća je na babu, al svejedno. U decembru sam već morao da tučem rakiju. Koža mi je bila neježena ceo dan. Jedva sam čekao da legnem, da se malo zgrejem, ali toliko mi se uvukla hladnoća u kosti da se nisam uspevao zgrejati ni do ujutro, tj. do podne.
Januar je bio katastrofa. Napolju minus pingvin. U kući tek par stepeni toplije, a ja u gaćama i čarapama u inat NJEMU!
Taman sam dobio temperaturu i to mi je nadoknadilo odsustvo garderobe. Za Novaka sam tako u gaćama izašao pijan i čestitao svakome ko je naleteo na ulici, početak Nove godine u kojoj On definitivno odlazi sa vlasti.
Keva je već počela da cmizdri. Zvala je i tetku, ona je neki medicinar, radi u gerontološkom. Krajem januara, budim se ja tako jedno jutro u bolnici. Doktori konstatovali upalu pluća i bubrega, hronični alkoholizam i hipotermiju. Kažu, ako budem imao sreće izlazim krajem aprila.
Znao sam! A izbori početkom aprila. Sve je ON to smišljeno uradio da bi me zeznuo da ne izađem na glasanje, jer zna ON da je gotov ako ja i meni slični izađemo na glasanje.
