Listen to this article
Već duže vreme srpski lobi pokušava da pridobije poznatije holivudske scenariste i producente da se napravi jedan prosrpski film. Cilj lobista je razbiti holivudsku matricu po kojoj su Srbi uvek bed gajs. Problem je u odabiru istorijskih ličnosti.
Sve ličnosti iz srpske istorije susedni narodi su već prisvojili sebi. Tako, recimo, Nikolu Teslu svojataju Hrvati, Nemanjiće su prisvojili Albanci, Marka Kraljevića Bugari, Makedonci i Albanci. Karađorđe nije politički podoban, zbog progona Turaka i saradnje sa Rusima. Draža je, pak, po holivudskoj matrici luzer, a filmovi o luzerima nemaju prođu.
Tako su srpski lobisti na kraju došli do zaključka da je najbolje napraviti film o Srbinu iz novije srpske istorije.
Milošević, opet, otpada iz poznatih razloga. Vuk Drašković nije zanimljiv. Scenario za Zorana Đinđića je preobiman i kontradiktoran. Koštunica se ne uklapa u holivudsku matricu. Tadić je najmanje zanimljiv, osim ako bi se pravila komedija, ali to lobisti ne žele.
Na kraju je odabir pao na Tomislava Nikolića. Naime, on ispunjava sve uslove i uklapa se u sve holivudske matrice.
Po oprobanom američkom receptu zvanom „Ameriken drim“ u kome nepoznat ili siromašan čovek postaje poznat i uticajan, bio bi prikazan život Tomislava Nikolića. Početak filma prikazivao bi Nikolića kako pruža pogrebne usluge u teška Miloševićeva vremena sankcija, krize, besparice, te kako deli bol naroda i odlučuje da počne da se bavi politikom, da bi pomogao svom narodu (nešto poput Radulovića danas).
Drugi deo filma bi prikazao njegovu političku borbu, poniženja koja je trpeo od vojvode Šešelja, i najzad, poslednji deo filma bi bio uspon Nikolića po odlasku Šešelja u Hag, pa sve do momenta kada postaje predsednik Srbije.
Za ulogu Nikolića producent je odabrao Džordža Klunija, jer pre svega neverovatno liče, a drugi razlog je što je i sam Kluni prošao sličan životni put, od kelnera, do poznatog holivudskog glumca.
