O NAMA

Legenda koja će postati „Zicer“ je stvorena u pravom srpskom ambijentu, dok smo čekali u redu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Dok se našminkana gospođa drala na jednog doktora-zabušanta kome se nije dopalo da radi na vrelom asfaltu i plus 40, mi smo spontano načeli temu o kinematografskim dostignućima i seksepilu Eve Ras.

Kako je to tema koja nam nije davala mira, svratili smo do lokalne prodavnice, gde smo u hladu suncobrana, na klupi, uz Bg pivo, počeli raspravu o tome da li je bolji Gastoz ili Zmaj. Kada je rasprava došla do geopolitike i odnosa Rusije i Amerike, i prerasla u skoro otvoren sukob, shvatili smo da među nama ima neke hemije i da bi bila greota da se to ne iskoristi.

Početak, kao i svaki, nije bio lak. Kako nam internet uplaćuju roditelji, morali smo da trpimo njihova prigovaranja da smo lezilebovići i pijandure od kojih nikad ništa neće biti. (Ko da im je neko kriv što su debili, pa ne mogu da nas zaposle).

U tim teškim uslovima, u kojima se rađa ili genije ili čovek koji se s puškom popne na zgradu i krene da puca na ljude, rođen je „Zicer“. Šta je „Zicer“ od to dvoje, još nismo sigurni. Valjda će vreme pokazati.

Zato znaj, čitaoče, da je ovo što stoji pred tobom rezultat odricanja, rada, muka, znoja i piva. I baci neki dinar, nemoj da te kunemo.