Listen to this article
INTERVJU: Vladimir Pavićević, ekskluzivno za Zicer
Vladu smo pitali o njegovoj veštini govorništva, detinjstvu, trenutnom političkom angažmanu i uticaju njegove majke na njegove političke poglede.
– Istina je, retoriku sam učio od Raše Popova – kaže Vlada za Zicer i dodaje – Bilo je to dok sam bio dete, na predlog tadašnje partije. Ja, kao dete funkcionera, predložen sam za emisiju Fazoni i fore i tada mi se veoma svideo način na koji Raša Popov objašnjava nama, deci, pojedine stvari. Raša je tu glumio izumitelja, njegovo otkriće branokiša je bilo revolucionarno. Ja sam i danas ubeđen da je prvi pravi izumitelj branokiša upravo Raša Popov“
Zicer: Da, ali primeti se da Vaša retorika u skupštini potpuno podražava retoriku Raše Popova, tj. Vi se kolegama poslanicima obraćate kao da su nerazumna deca.
Pavićević: Pa to je, gospodo, činjenica! Kako se drugačije obraćati jednom Babiću ili hanumi Maji Gojković. Evo pitam ja Vas kako biste se vi obratili gospodinu Babiću?
Zicer: Nije samo Babić poslanik u skupštini Srbije. Tu su i drugi poslanici, neki od njih visoko obrazovani…
Pavićević: Znate kako, gospodo Ziceraši, takvi visokoobrazovani poslanici nikad ni ne uzimaju reč za skupštinskom govornicom. Na kraju, šta fali mom načinu obraćanja, nisam li najbolji orator u skupštini, pa evo moja mama kaže da ona obožava kada ja nastupam u skupštini i sve poslove po kući prekida samo da bi mene saslušala.
Zicer: Dobro, ali da li vi zaista ozbiljno mislite da takvim nastupom možete pridobiti pristalice? Sa tim pevljivim tonalitetom u glasu, razvlačenjem i preteranim naglašavanjem pojedinih reči?
Pavićević: Vidite da imam uspeha!
Zicer: Ne, ne vidimo! Nego, da li je istina da je Vaša majka uticala na vaše političke stavove?
Pavićević: Istina je. Ja sam, znate, gospodo Ziceraši, ’90-ih, kao i svi moji vršnjaci, bio ekstremni nacionalista. Znate, i dan danas imam jednu Đujićevu kokardu u stanu (ta mi je najlepša). Ali vremenom i pod uticajem moje majke, koja me je kulturno dekontaminirala, ja sam shvatio koliko je zlo biti Srbin, tj. ovaj, hoću reći, nacionalista, i batalio sam taj retrogradni pogled na svet. Pa mi moramo sarađivati sa svojim susedima, komšijama, i nije istina da oni nas mrze. Evo, recimo, bio sam pre neki mesec u Crnoj Gori kod svojih rođaka, pa mene niko tamo ne mrzi.
Znači, kod nas je sistematski vršena medijska propaganda i ulivana mržnja mladim generacijama prema svim našim susedima. Evo, na primer, i u Subotici sam nedavno bio i niko me ne mrzi.
Zicer: Gospodine Pavićeviću, Subotica nije naš sused, to je severni, srpski grad u Vojvodini.
Pavićević: Pa da, to i hoću da kažem, u Vojvodini!
