Ispit iz političke korektnosti

Sve mi se pomešalo. Kad sam se preslišavala, pobrkala sam sankcionisanje za pogrdno nazivanje Afro-Amerikanaca u Americi sa kaznama za dodavanje nepristojnih atributa političarima u Engleskoj. A to su lekcije 43 G i 87 X, dakle nema blage veze. Najgore je sa domaćim zabranjenim pesmama i melodijama. Sad više ne znam da li je „Hop-cup, poskočiću“ u istom rangu kao „Kukavica“ ili je u rangu sa „Zovi, samo zovi“ i sa „Malim mravom“. Zaboravila sam i kako ide melodija za „Hej Sloveni“ i sa koliko se šamara kažnjava na licu mesta, a ne mogu da se setim ni da li se za to prijavljuje opštinskom ili republičkom MUP-u. Nisam mogla da se setim ničega što bi mi palo na pamet. Iako se to uči još u osnovnoj školi i sto puta se ponavlja i u obrazovno-vaspitnim ustanovama srednjeg nivoa, nikako nisam mogla da se setim koje godine su Sonja Biserko i Nataša Kandić dobile Nobelovu nagradu za mir.
S tom konfuzijom u glavi sam izašla iz kuće. Sad ne samo da imam smeđu traku nego još ni ništa ne znam.
Oduvek sam se pitala kakav je osećaj kad se pojaviš sa smeđom trakom na faksu (u školi mi se dešavalo par puta). Nije tako strašno. Jes da svi bulje u tebe, ali nisu mnogo neprijatni. Ljudi uglavnom postavljaju dobronamerna pitanja. Marija na primer:
– Šta je bilo? Prdnula si u liftu?
– Ma jok. Ćale uhvaćen u prljavim gaćama.
– Koji digri? – Marija se malo tu mač loži na engleski.
– Treći.
– To je najgore kad ti dedi smesti. Jesam ti pričala kad sam ja u skulu nosila crvenu traku bikoz ov maj keva?
– Kako to može?
– Ma može. Pazi foru. Nas dve smo čejndžovale krilca na ulošcima pa je posle u laboratorijskom nalazu ispalo kao da su ulošci moji. Teribl! Dečaci su me ubili od zajebavanja. Kad obtejnuješ crvenu traku pretvaraju se u monstrs.
– Ma znam, ali dve nedelje nije tako strašno. Ja sam jednom dobila na mesec dana, i to u sezoni parenja galebova!
– Ou šit!!
To je bilo stvarno jezivo. Ali odlučila sam da se toga ne prisećam pred ispit pa joj nisam ispričala do kraja kako je to izgledalo. Ponela sam i Robertovu tabelu. Štos sa rendom kombinovanjem delova rečenice u pismenom delu ispita još nikad nije omanuo, bez obzira što i profani znaju za njega, ne mogu takve rečenice da razlikuju od onih pravih.
Od ove godine je zabranjeno raditi pismeni na mobilnom, tako da svako dobije svoju tastaturu i ekran koji su povezani s lokalnom mrežom. U ćošku za svako pitanje izađe odmah koliko imaš vremena da napišeš odgovor. Profa kruži po mreži i u svakom momentu može da vidi šta ti pišeš. A ja znam da profesor Milošević uvek najviše gleda šta ja pišem i stalno mi ulazi na čet. Kod njega smo imali i kapitalizam u prvom semestru. To je kao neka njegova fora. Kad se najviše udubiš, on ubaci: „Leposava, jel bi mi popušila patku?“ Ne sme da napiše onu sablažnjivu jer se odmah uključi elektronska uzbuna.
Sad kad smo ulazili u ispitivačnicu, jasno sam videla da je snimio moju smeđu traku. Najbolja fora je što je još jedna riba s gurpe imala istu takvu. Pošto po zakonu nas dve ne smemo da razgovaramo, otišla je Marija da je pita zašto. Upiškila se u krevet, sirotica. I mi hoćemo u Evropu a još pišamo u krevet?! Ona je za mene već znala. Efekat traka je stvarno veličanstven. Sve se sazna dok kažeš keks. Svaka čast onom ko ih je izmislio.
Zauzeli smo niski start tačno dva minuta pre osam sati. Ja sam stigla prva u svojoj grupi i sela za treći sto zdesna. Iskopirala sam na TTG ceo pismeni i tako sve sejvovala.
Prvo pitanje laća.
1. Koje godine su VIS Idoli osuđeni u Hagu za izazivanje rasne i verske netrpeljivosti albumom „Odbrana i poslednji dani“? – 10 sekundi, 10 bodova.
To sam znala jer je moj deda išao u školu sa tetkom Vlade Divca. Drugo pitanje isto boza:
2. Koje godine je u Srbiji na vlast došao Savez nevladinih organizacija i osnovao prvu srpsku Nevladu? – 15 sekundi, 10 bodova.
Inače, Maki mi je provalio foru kako da uđem nekom na čet za vreme pismenog. Sistem ima užasno jaku zaštitu protiv toga, ali studentarija sve provali. Ipak, rekao mi je da nije potpuno bezbedno jer bi u isti prozor mogao da uleti i profa, tako da moram da se pazim. Za trik je znala i Marija koja mi je upala s pitanjem: „Ko je predvodio studentske demonstracije 1023-24?“ Mislila sam da je Marko Milošević, ali nisam bila sigurna. To sam joj i rekla. Posle se ispostavilo da je Marko Milošević sin Slobodana Miloševića, tj. deda našeg profesora. Totalno sam sve pobrkala. Marija je posle htela da me stavi u kenon.
3. Napišite svojim rečima šta mislite o nacionalizmu – 15 minuta, maksimum 50 poena.
Mrzim ovakva pitanja, ali srećom tu su Robertove tabele. Sastavila sam 7 rečenica, serbizirala ih i iskopirala. Evo jedne primera radi:
Eskalacija idejno tuđih tendencija postavlja pitanje revizije strukture izbora finansiranja i zaoštravanja borbe na energičnom suzbijanju nosilaca nacionalističkih težnji u funkciji iskorištavanja postojećih kapaciteta.
Tu mi je profa uleteo u ekran: „Leposava, čime si zaslužila traku? Mogu li da pogađam?“
„Možete, profesore, ali moram da pišem“.
„Ne brini se ti za pisanje. Znaš da ionako ne možeš da položiš sa smeđom trakom.“
„Imam teoretske šanse“. Mislila sam se da li da mu kažem da znam, ali da svejedno moram da pišem ili ovo što sam mu rekla. Ovako sam mu dala do znanja da se trudim. Stari perverznjak je reagovao očekivano: „Onda znaš i šta još treba da uradiš da bi položila…“
„Znam“. Cure su mi rekle da nijedna koju je ošmekovao Milošević nije uspela da mu izmakne. On odvoji desetak riba u generaciji. Pošto sam znala neke koje su kroz to prošle, unapred sam bila sigurna da ću biti na spisku. Njegov sam tip. Najgluplje je što mi neke cure na tome zavide.
„Profesore!“, pozvala sam sad ja njega. „Reci, srce!“
„A jel vi znate da je to zabranjeno dok sam pod trakom? „, razume se da on to zna, ali pitala sam ga čisto da vidim šta će odgovoriti. „XE XE“, bio je kratak i jasan odgovor. A kao da ucenjivanje i privođenje studentkinja nije zabranjeno? Baš se pitam hoće li neko jednom ovog majmuna prijaviti Stalnoj komisiji žena ili barem Nadležnom Ministarstvu u Nevladi Srbije.
Na četvrto pitanje nisam znala odgovor:
4. Ispričajte jedan politički nekorektan vic o Ravnopravnim indoevropskim građanima jugoistočno-azijskog porekla za koji se izriče kazna četvrtog stepena. – 3 minuta, 15 bodova.
To sam poglavlje preskočila jer mi je bilo dosadno. Skoro celo je u vicevima s kraja XX veka. Stvarno ne kapiram kako su ljudi tome mogli da se smeju. Sva sreća da su vicevi ušli pod zabranu još pre nego što sam se rodila. Inače bih u društvu umirala od dosade, a možda bih i poludela ili izvršila i samoubistvo kao i mnogi koji su živeli u to vreme.
Peto pitanje je bilo totalno neočekivano. U momentu kad sam ga pročitala, a očigledno je da sam ga baš ja pročitala prva, sve je pošlo nekim svojim suludim tokovima. Pisalo je ovako:
5. Ko prvi od studenata dođe do ovog pitanja, biće istog momenta katapultiran iz svoje stolice i deportovan na Zadružno sejanje kukuruza u Veliku Planu! Srećno!

Leposava futuristički roman o Srbiji u kojoj vlada Nevlada Srbije

Autor: Pavle Ćosić, Leposava blog