Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uvek spreman da prijatno iznenadi naciju upravo kad narod pomisli da je konačno odustao, svečano je objavio da kompanija AstraZeneca otvara svoju srpsku filijalu tačno na Vaskrs. Filijala će nositi ime AstroZeka jer, kako je Vučić objasnio, „zeka donosi vaskršnja jaja, a mi donosimo vaskrsenje naciji kroz novi zdravstveni sistem.“
Potpisivanje ugovora između RFZO i AstraZenece opisao je kao „istorijski trenutak za srpsku medicinu i srpski narod“, a nije krio ni suze radosnice dok je govorio o tome koliko se trudio da baš ova kompanija dođe u Srbiju.
Posebno je istakao da će ovo biti lep božićni poklon narodu jer će AstroZeka građanima Srbije omogućiti potpuno besplatnu vakcinaciju, i to bez ikakvih ograničenja. Ko želi da se vakciniše 16 puta dnevno, to mu se neće uskratiti pošto, kako reče Vučić, „mi ne štedimo kad je zdravlje naroda u pitanju.“ Doze će biti dostupne na svakom ćošku, a razmatraju se i pokretne „vakcino-stanice“ nešto poput Ćacilenda.
Novinari koji su se usudili da pomenu kako je AstraZeneca povukla svoje COVID vakcine širom sveta zbog ozbiljnih nuspojava, bili su ljubazno zamoljeni da odmah napuste konferencijsku salu uz obrazloženje da „to nije tema današnjeg dana“ i da N1 svakako više neće emitovati program.
Vučić je dodao da je lično razgovarao sa direktorima kompanije i da su mu rekli da su baš Srbija i srpski narod razlog zašto su odlučili da se vrate na tržište. Svet ih odbio, ali Srbija nije, jer Srbi uvek znaju sve najbolje.
AstroZeka će, prema najavama, biti smeštena u centru Beograda, a zgrada će biti izgrađena u oblik šprica „kao simbol napretka.“ Vučić je poručio da su osigurani najbolji lekovi za naše građane, a kad ga je jedan novinar upitao koji su to tačno lekovi, predsednik je odgovorio: „Najbolji. Rekao sam, naj-bo-lji. Šta još hoćete?“
Dragan Kišprdilov stoji iza svog štanda na limanskoj pijaci i ravna ljubičice bele s izrazom čoveka koji je siguran da bi umeo da upravlja državom, ali je privremeno sprečen u tome jer mora da proda još tri saksije da bi zatvorio kasu.
Dragan nije običan prodavac cveća. Dragan je intelektualac u tranziciji. Njegov deda bio je direktor fabrike koja više ne postoji, otac predsednik mesne zajednice, a majka direktorica kulturnog centra. Liman ima takvih porodica na pretek, generacije funkcionera koji su stigli s različitih strana Jugoslavije, zauzeli stanove, i kroz deceniju-dve shvatili da su, zapravo, oduvek bili elita. Organski. Spontano. Kao što se razvija svest o sopstvenoj veličini kad živiš dovoljno blizu Bulevara oslobođenja.
Dragan gleda u gomilu na pijaci s blagim gađenjem.
– Karamfil – kaže on tiho, s gnušanjem na isti način kao i kad ugleda kakvog srpskog fašistu koji maše srpskom zastavom na srpskoj svadbi.
Žena u mantilu uzima tri crvena karamfila, plati i odlazi. Dragan za njom gleda kao za izgubljenom dušom.
– Znaš šta karamfil simboliše? – pita on Zorana, prodavca pored njega koji trguje toalet papirom i koji već dvanaest godina ne sluša šta Dragan govori, ali nikad to nije rekao naglas jer Zoran je miran čovek.
– Autoritet – nastavlja Dragan ne čekajući odgovor. – Hijerarhiju. Balkansku patrijarhalnu matricu. Ko kupuje karamfil, taj podržava diktaturu, samo što su ljudi ovce i ne znaju. A ja to znam. Zbog toga sam ovde. Da probudim svest.
Na njegovom štandu piše, rukom ispisano na kartonu: Ljubičice bele – cvet slobodnih ljudi.
Jedan dečak je jednom prišao s karamfilom da ga zameni za nešto drugo. Dragan mu je održao predavanje od petnaest minuta o EU direktivi o slobodi izbora i evropskim vrednostima, nakon čega je dečak otišao zbunjen, a karamfil ostavio na štandu. Dragan ga je bacio u kantu. S ponosom i prezirom istovremeno.
Problem s kojim se Dragan bori u poslednje vreme nije zanemarljiv.
Srbija, po njegovoj dijagnozi, tone. Diktatura se uvukla na mala vrata, a narod, narod je stoka. Šeta, kupuje pljeskavice, karamfile, niko da pogleda ljubičice bele, gleda turske serije, i ne shvata da živi pod čizmom diktature.
– Treba Goli otok – rekao je jutros dvojici mušterija koje nisu tražile njegovo mišljenje. – Ali ovaj put za sav narod. Dok god ne shvati šta je demokratija i šta su evropske vrednosti.
Mušterije obično ne čuju i samo klimnu glavom i odu.
Dragan to smatra odobravanjem.
Noćima ga muči jedno pitanje, pitanje koje se javlja između drugog i trećeg gledanja vesti na N1: Ko bi mogao biti novi Tito?
Ne Tito-diktator, naravno. Dragan je protiv diktature. Ali Tito je ipak bio nešto posebno – nežan autoritet, onaj koji razume narod. Koji je govorio kroz mašinbravara i domaćicu, kroz filozofa i seljaka, i svi su osećali njegov glas kao svoj glas. Bili su jedno s njim. Magična ličnost. Demokratska magična ličnost. Takva demokratija koja funkcioniše, koja ima rezultate, u kojoj nema ovih gluposti sa tradicijom i nacionalizmom, nekim seljačkim običajima.
U sredu popodne, kad zatvori štand i pokrije ljubičice bele ceradom (s nežnošću kojom drugi ljudi pokrivaju decu), Dragan odlazi na Liman 3, u stan čija je stolarija menjana 1987. poslednji put. To je njegov stan. Prelistava stare knjige o Titu i razmišlja kako vratiti Tita.
– Treba nam Tito. Kako da ga… povratimo?
Zatvori oči. Dugo. Meditira.
– Vaskrsenje! Ne, to je suviše popovski, a popovi su i doveli do svega ovoga. Da nije bilo popova Tito nikad ne bi umro!- zaključuje Dragan naglas.
Nastavlja monolog:
– Dobro, ali treba nam neko ko bi bio Tito. Ko bi govorio kao Tito. Ko bi opet bio svetlost u tami. Ko bi vratio bratstvo i jedinstvo i evropske vrednosti istovremeno.
Otvori oči.
– Simbol! Treba vam čovek-simbol. – viče Dragan sam u stanu.
Počinje da razmatra kandidate.
– Dinko Gruhonjić – intelektualna legitimnost, ozbiljnost, ali previše mek, premalo harizme za mase. Tito je imao uniformu. Dinko ima džemper s kragnom. Nije to to.
– Novak Đoković – masovna popularnost, globalno prepoznatljiv, ali podseća sam sebe da Đoković nije baš… ovih… vrednosti. Plus teniski reketi nisu isto što i Titova štafeta. Uostalom odbio je da se vakciniše i ugrozio je celu Australiju.
Ponovo uranja u tišinu.
A onda, polako, kao uvid koji dolazi iz dubine meditativne prakse počinje da shvata:
– Vučić je već pokupio sve Titove fazone.
Dragan to izgovori naglas. Zvuči mu neverovatno. Pa opet.
– Masa iza njega, priča kroz čoveka s ulice, svuda je, stalno nastupa, ne možeš ga se rešiti, drži sve konce…
Ponovo ućuti.
– Ali ipak – kaže Dragan na kraju, s olakšanjem koje ima samo čovek koji nađe ključnu distinkciju – Vučić ne može biti Tito. Jer Tito je bio predsednik Jugoslavije. A Vučić je predsednik Srbije.
– Srbija je – nastavlja Dragan svoj monolog, i glas mu dobija onaj ton koji koristi kad objašnjava mušterijama zašto je karamfil loš – Srbija je rupa Evrope. Dno dna. S tim ne može da se gradi civilizacija. Tito je imao Jugoslaviju. Jadran. Sloveniju. Beograd i Zagreb istovremeno. To je bio nivo. To je bio brend.
– Srbija nema ništa, samo jebeni narod koji uporno glasa za Vučića.
Izlazi iz stana s osećajem čoveka koji je duboko razmišljao i ništa nije rešio, ali je barem sve razumeo.
Sutra će na pijacu. Ljubičice bele stižu u četvrtak. Karamfila neće biti.
Gradski menadžer Beograda Miroslav Čučković otkrio u emisiji na Pink televiziji šokantnu istinu o kašnjenju izgradnje beogradskog metroa: tuneli stoje jer su gusari opljačkali kineski brod pun krtica za bušenje.
Beograd, 7. aprila – Dok građani nestrpljivo čekaju metro koji je obećavan od vremena kad je Zemun bio poseban grad, konačno je otkriveno zbog čega još nije započeta izgradnja.
Miroslav Čučković, koji obavlja funkciju gradskog menadžera Beograda, gostujući na Pink televiziji izjavio je da kineski partneri jednostavno nisu u stanju da isporuče mašine za bušenje tunela, poznate kao „krtice“, zbog pojačane aktivnosti pirata na svetskim morima.
„Problem je što se krtice mogu dostaviti isključivo brodovima. Nema drugog načina. A gusari su baš navalili u poslednje vreme da kradu te krtice“ rekao je Čučković, vidno zabrinut.
Miroslav Čučković objasnio da će biti problema oko izgradnje metroa jer gusari planiraju da ukradu krtice koje nam šalju Kinezi pic.twitter.com/WkL4HwhTor
Na pitanje novinara koji su tačno gusari u pitanju, gradski menadžer je bio krajnje precizan i ubedljiv, kao i obično.
„Nisam siguran da li su to pirati sa Kariba ili neki drugi gusari. To još uvek utvrđujemo. Ali da jesu gusari, jesu, to je sigurno.“
Struka zbunjena: „Krtice se inače ne transportuju morem“
Inženjeri i stručnjaci za tunelogradnju koje je kontaktirao naš list izrazili su određenu zbunjenost izjavom gradskog menadžera, navodeći da se mašine za bušenje tunela uglavnom transportuju u delovima i sklapaju na licu mesta, te da gusari u poslednjih nekoliko vekova nisu pokazivali naročit interes za opremu za bušenje tunela.
„Krtice teže i po hiljadu tona. Ne znam koji bi gusar to hteo, a i gde bi sakrio toliku skalameriju“ rekao je jedan inženjer koji je želeo da ostane anoniman, verovatno iz straha od gusara.
Čučković je ove navode odbacio kao „zamajavanje naroda“ i ponovio da su gusari „baš navalili na krtice“
Metro očekivan „uskoro,“ baš kao i uvek
Podsetimo, izgradnja beogradskog metroa najavljivana je u nekoliko navrata tokom poslednjih trideset godina. Do sada su kao razlozi kašnjenja navođeni: nedostatak novca, nedostatak projekta, nedostatak političke volje, geologiija beogradskog tla, pandemija, inflacija i „određene okolnosti.“
Ovo je prvi put da se kao razlog pojavljuju gusari, što stručnjaci ocenjuju kao „svež i inovativan pristup.“
Grad Beograd saopštio je da će metro biti završen čim se reši problem sa piratima. Gradonačelnik Šapić je izjavio da već razgovarao sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić da se zabrani sva piraterija u Srbiji.
– Šta sad, mi nećemo moći da gradimo metro zbog nekih likova koji kradu po internetu. Pa neće moći tako.- rekao je Šapić.
VAŠINGTON / LAKTAŠI — Nakon višemesečnih „diskretnih konsultacija“, Pentagon i NASA navodno su postigli istorijski dogovor sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji bi trebalo da preuzme funkciju glavnog konstruktora i direktora novog svemirskog programa pod radnim nazivom „Šatl Spejs Fjučer“.
Kako prenose dobro obavešteni, ali neimenovani izvori „bliski kosmosu“, ključna referenca koja je presudila u izboru jeste dugogodišnje iskustvo sa „kosmodromom kod Laktaša“, za koji se do sada verovalo da je u pitanju obična livada sa pogledom na autoput. Međutim, kako sada tvrde američki zvaničnici, reč je o „jednom od najpotcenjenijih svemirskih čvorišta u Evropi“, gde su, kako kažu, „izvedeni brojni neformalni testovi uz minimalne troškove i maksimalnu fleksibilnost“.
Prema istim izvorima, Dodik je još tokom ranijih godina, u saradnji sa strukturama bivšeg SSSR i kasnije Ruske Federacije, učestvovao u „eksperimentalnim letovima“, koji su zbog svoje uspešnosti ostali van radara javnosti, ali ne i američkih analitičkih službi. „Njegova sposobnost da istovremeno vodi politiku, ekonomiju i, kako se ispostavilo, interkontinentalne balističke projekte, fascinirala je naše ljude“, izjavio je jedan anonimni zvaničnik iz Vašingtona.
Poseban utisak, kako se navodi, ostavilo je njegovo navodno učešće u razvoju tehnologija koje se vezuju za projekte poput nuklearne rakete Burevesnik i torpeda Poseidon, čije su snage neizmerljive kao i sam domet, jer za pogon koriste nuklearnu energiju i na taj način su neuhvatljivi za zapadne decenijske stare sisteme za rano otkrivanje neprijateljske raketne sile. Još jedino Francuzi razvijaju tehnologiju ranog detektovanja i otkrivanja bilo kakve vrste raketa balističkog arsenala.
Iako zvanične potvrde nema, sagovornici tvrde da je upravo „iskustvo u radu sa neuhvatljivim sistemima“ bilo presudno za odluku da se poveri vođenje novog američkog programa čoveku „koji razume kako da se nešto ne vidi dok ne bude kasno“.
Mile je nosilac više titula i ordenja kao što su HEROJ RUSКE FEDERACIJE, HEROJ NAUČNO-ISPITIVAČКOG CENTRA SAROV – 58 (TAJNI NAUČNO – ISTRAŽIVAČКI GRAD)
U međuvremenu, paralelno sa tehnološkom saradnjom, Republika Srpska je, prema nezvaničnim informacijama, potpisala i sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o finansiranju bez kamate u iznosu od preko 250 milijardi dolara. Time je, kako tvrde sagovornici, dobila status „oči i uši“ SAD na Balkanu, uz dodatne precizno definisane geopolitičke benefite.
U okviru tog paketa, navodno su otvorene i teme teritorijalnih reorganizacija regiona, koje uključuju upravljanje širim prostorom Zapadnog Balkana, uz određene „fleksibilne aranžmane“ sa Italijom i Mađarskom. Evropski zvaničnici zasad odbijaju da komentarišu ove navode, uz kratko saopštenje da „Evropa pažljivo prati situaciju, ali trenutno ima drugih prioriteta“.
Analitičari ocenjuju da bi ovakav razvoj događaja mogao značajno promeniti odnose snaga u regionu, ali i u svemirskoj industriji. „Ako se potvrdi da Laktaši postaju nova lansirna baza, to bi moglo da poremeti dosadašnji monopol tradicionalnih kosmodroma“, navodi jedan stručnjak, dodajući da „nije prvi put da Balkan iznenadi svet, samo je pitanje u kom pravcu“.
Za sada, iz kabineta Milorada Dodika nema zvanične potvrde, ali je u kratkoj izjavi poručeno da „Republika Srpska vodi odgovornu politiku, kako na zemlji, tako i, po potrebi, i na nebu. Imamo konkretan kosmički dogovor sa gospodinom Trampom. Zauzvrat će R Srpska dobiti na upravu celu BiH, Slavoniju, celu Dalmaciju sa pola Istre, drugu polovinu ću pokloniti Italiji za određene trgovinske beneficije, a Rijeka će biti autonomna oblast pod kontrolom mađarske države povezana sa Budimpeštom brzom prugom, Pored Rijeke Zagorje sa Zagrebom je već dogovoreno da pripadne Mađarskoj, dalje R Srpskoj će biti pripojene Crna Gora bez Brda, deo Slovenije gdje žive naši ljudi iz Bosne i Hercegovine. Ovo se možda mnogima neće svidjeti, verovatno ni Rusima, ali pošto se Amerika pita i donosi ključne i završne rječi kao i odluke onda je stvar jasna. Srbija, bi mogla dobiti status pridružene članice R Srpske ukoliko Beograđani ne budu želleli da ostanu izvan Američkih integracija, ukoliko se Beograđani odluče za Brisel, onda ništa.“.
BEOGRAD – Nakon punih pet godina zajedničkog života, jedan Beograđanin doneo je tešku, ali kako kaže „neminovnu“ odluku – izbacio je svog šnaucera iz stana zbog, kako tvrdi, „nezahvalnog ponašanja“.
Prema njegovim rečima, pas je imao tretman o kakvom mnogi ljudi mogu samo da sanjaju.
„Šetnje tri puta dnevno – ujutru, u podne i uveče. Veterinar svake nedelje. Kupovao sam mu posebnu pastu za zube, onu skuplju, ne ove obične iz pet-šopa. Granule sam naručivao iz Italije, jer neću da mi pas jede svašta. Kupanje i friziranje na svakih par dana.“ rekao je vidno potreseni vlasnik.
Dodaje da je trpeo i materijalnu štetu bez prigovora.
„Zapišavao mi je regal, uništio trosed… ali nikad se nisam ljutio. Govorio sam – to je moj pas, i ja ga volim. Sve sam mu opraštao.“
Prelomni trenutak dogodio se, kako kaže, kada je zbog logističkih problema ostao bez uvoznih granula.
„Dao sam mu domaće. Nisu loše, sasvim solidne. On me samo pogledao… ali kako me je pogledao! S prezirom. Okrenuo se i otišao u drugu sobu. Bez reči. Tu sam puk’o.“
Nakon tog incidenta, Beograđanin priznaje da je zapao u duboku emotivnu krizu.
„Nisam mogao da verujem da je tako nezahvalan. Sve sam mu pružio u životu. Mislite da mi se zahvalio? Jok! Nikad mi se nije obradovao. Uvek me je gledao nekako ispod oka ili sa visine. Samo mu je bilo bitno da bude uredan, da lepo miriše i da ima dobru klopu. Pseto nezahvalno.“
Pas je ubrzo nakon toga izbačen iz stana, a njegov bivši vlasnik tvrdi da je sada konačno pronašao mir.
„Jeste, sad sam sam… ali makar me ta skotina više ne maltretira. Sad imam više vremena za sebe, a i razmišljam da nabavim mačku…“
Nakon istorijske posjete Trampa juniora Republici Srpskoj, koja je, kako su zvanični izvori potvrdili, „promijenila sve moguće tokove“, Milorad Dodik je donio odluku koja će zauvijek obilježiti ne samo ovaj entitet, nego i cijeli Mliječni put.
Republika Srpska šalje čovjeka na Mjesec.
„Moramo biti tu. Gdje god Tramp misli ići i mi idemo za njim, izjavio je Dodik, gledajući u nebo negdje između Banje Luke Velikog međeda.
ŽARE VS GOCI – BORBA ZA ORBITU
Proces selekcije astronauta sproveden je po najvišim standardima – lokalnim.
U sali Doma kulture, pred komisijom sastavljenom od tri čovjeka koji su „gledali Discovery Channel“, Žare i Goci suočili su se sa konačnim izazovom.
Uslijedila je borba koju su stručnjaci opisali kao „kombinaciju olimpijskog sporta i kafanskog nesporazuma“. Nakon kratke razmjene udaraca i dužeg objašnjavanja ko je kome šta rekao prošle zime, Goci je plasirao odlučujući udarac, takozvani „lijevo gravitacioni padajući direkt glavom u glavu“ i poslao Žareta u tehnički nokaut.
Žare je, ležeći na podu i gledajući u plafon koji mu je u tom trenutku izgledao kao svemir, izjavio: „Ma nek ide, ja sam svakako više za zemaljske stvari.“
SARS REAGOVAO MUNJEVITO
Novoformirana Svemirska Agencija Republike Srpske (SARS) reagovala je brže nego što je iko stigao da pita šta znači skraćenica.
U zvaničnom saopštenju navedeno je:
„Kandidat Goci ispunjava sve kriterijume za let u svemir: vozačka dozvola B kategorije, iskustvo u vožnji po lošim putevima (što je ocijenjeno kao priprema za lunarnu površinu), te uredno zdravstveno stanje osim manjeg pritiska.“
Iz Agencije su dodali da se razmatra i rezervna lista kandidata iz Šipova, Mrkonjić Grada i Ribnika, među kojima se nalazi i jedan čovjek koji tvrdi da je već bio na Mjesecu, ali „nije htio da se hvali dok se ne riješi papirologija“.
MISIJA „SRPSKA NA MJESECU“
Planirano lansiranje nosi radni naziv „SRPSKA NA MJESECU“, a kao lansirna rampa razmatra se livada kod Laktaša „jer ima dobar pregled terena i nema komšija koji bi se bunili“.
Kako saznajemo, Goci već prolazi intenzivne pripreme
U međuvremenu, Dodik je najavio i drugi talas svemirskog programa:
„Kad pošaljemo prvog čovjeka na Mjesec, idemo dalje. Mars, Jupiter… gdje god ima prostora za zidanje.“
Iz Sarajeva su stigle oštre reakcije. Naime, narod koji sebe poslednjih 20 godina naziva Bošnjacima, oštro je osudio svemirski program R Srpske, nazivajući ga velikosrpskom hegemonijom.
– Zna se ba, čiji je mjesec, i da nemamo na bosančici dokaza o prvom Bošnjaku na mjesecu još za vreme Tvrtka, a ono imamo narodne pjesme kao svjedočanstvo. Eto na primjer „Mujo kuje konja po mjesecu“. Znaći Mujo je na mjesecu potkivao konja – saopšteno je iz Sarajeva.
BAČKI JARAK – U događaju koji je već uzdrmao lokalnu kafansku scenu, jedan meštanin iz okoline Novog Sada priznao je da je uspeo da ostavi rakiju, ali ne zbog jake volje, terapije ili želje za duhovnim preobražajem, već zahvaljujući, kako tvrdi, „nečemu mnogo jačem“: instant nudlama.
Sve je, kaže, počelo bezazleno, tokom jedne posete kumu. „Otišao sam da popijemo koju, k’o ljudi. Međutim, on izvadi neke nudle. Kaže: ‘Hajde prvo da jedemo nešto, ne valja se piti na prazan stomak.’ Rekoh, ajde, da ne uvredim čoveka“, objašnjava sagovornik dok nervozno premešta kesicu sušenih rezanaca iz ruke u ruku.
Prema njegovim rečima, već nakon prvog zalogaja osetio je „nešto čudno“. „Agresivan napad na čula. Ne znaš da li jedeš supu, sarmu, kobasice, šunku ili roštilj. Ali organizam traži još. Pa još. I nikad kraja“, dodaje.
U narednim danima, konzumacija je, kako kaže, izmakla kontroli. Nudle su postale svakodnevna potreba, a zatim i centralni ritual. „Ujutru tri puta, da se razbudim. U podne jednom, čisto da ne preterujem. Posle podne četiri puta, jer tad najviše vuče. I noću dva puta, ako se probudim znojav i gladan, a budim se jebo te i samo razmišljam da li sam kupio dovoljno nudli za taj dan“, iskreno priznaje.
Zanimljivo je da je u istom periodu primetio i jednu neočekivanu nus posledicu, potpuno je izgubio želju za rakijom, iako je, kako priznaje, „decenijama bio alkoholičar“.
„Nekad sam ustajao i prvo sipam čašicu rakije. Zunem, pa onda stavljam kafu da se kuva. Sad ustanem i tražim nudle. Rakija me više ne radi. Probao sam, popijem, kao da sam vodu sipao.“, kaže sa dozom tuge.
Stručnjaci koje smo kontaktirali nisu želeli da komentarišu konkretan slučaj, ali su nezvanično priznali da „kombinacija začina, pojačivača ukusa i nepoznatih sastojaka može imati nepredvidive posledice na organizam i navike pojedinca“.
U međuvremenu, kum koji je sve započeo tvrdi da „nije imao lošu nameru“. „Ja sam samo hteo da čovek nešto prezalogaji uz piće. Nisam znao da ću mu upropastiti život“, rekao je zabrinuto, uz napomenu da sada i sam „ponekad preskoči rakiju zbog nudli“.
Na pitanje da li planira da se vrati starim navikama, naš sagovornik kratko odgovara: „Ako se ikad skinem sa nudli, možda. Ali ovo… ovo je brate zakon. Rakija mi je bila porok. Nudle su moja sudbina.“
Nakon što je pronađen eksploziv kod gasovoda u Kanjiži, mobilisani glasači Saveza vojvođanskih Mađara iz Vranja
Uznemirujuća vest o eksplozivu pronađenom u blizini gasovoda u Kanjiži odjeknula je širom Srbije ali i sveta, međutim nigde nije izazvala toliku paniku kao u Vranju, gradu koji od 2020. godine ima duboke mađarske korene.
„Napadaju nas! Napadaju Mađare!“, uzviknuo je Dragoljub iz Neradovca, pakujući kofere dok se pripremao sa drugarima na put za Vojvodinu. „Ja sam glasao za SVM, ja sam Mađar isto kao i Orban, idem da branim svoju braću!“
Lokalnim vlastima su se u međuvremenu javile stotine Vranjanaca koji traže hitno besplatan prevoz do Kanjiže, a nekoliko porodica je već podnelo zahtev za mađarsko državljanstvo pozivajući se na „izborno poreklo“.
Karavan od četrdesetak automobila sa zastavama SVM-a već je krenuo Ibarskom magistralom prema severu.
Balint Pastor, lider SVM-a, nije komentarisao situaciju, ali pouzdani izvori tvrde da je dugo sedeo razmišljajući da pozove Vučića, gledao u zid, i polako odložio telefon, nastavljajući da gleda u zid.
Vranje je, zvanično, jedini grad u Srbiji u kome se zbog terorističke pretnje u Kanjiži oglasila civilna zaštita.
„Samo kažite gde su teroristi,“ poručuju Vranjanci. „Ima da bude tepanje, neće gi pustimo da nam napadaju braću“
Mađarski premijer pojasnio svoju poziciju u pogledu vladavine prava
Budimpešta, 5. april – Viktor Orbán, premijer Mađarske i i čuvar hrišćanske civilizacije srednje Evrope, dostavio je u petak Evropskoj komisiji tražena pojašnjenja u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, poštovanjem demokratskih standarda i upotrebom sredstava iz fondova EU.
Odgovor je stigao u roku od 72 sata, što predstavlja rekord u komunikaciji između Budimpešte i Brisela. Dokument je bio jedne stranice. Centralni argument glasio je: „Ne.“
Portparol Orbánove vlade potvrdio je autentičnost odgovora, dodavši da je premijer „iscrpno i transparentno“ odgovorio na svih 47 pitanja iz upitnika, te da svako dalje insistiranje Komisije predstavlja „mešanje u unutrašnje stvari suverene države i kulturni imperijalizam sekularnog Zapada.“
Komisija je, prema nezvaničnim izvorima, odgovor označila kao „nepotpun“, na šta je usledio novi odgovor iz Budimpešte.
Orbán je situaciju prokomentarisao lično, putem društvenih mreža:
@PM_Orbán Brisel mi poslao upitnik od 47 stranica o nezavisnosti sudstva. Pitanje 3b traži da objasnim u max. 200 reči. Odgovorio sam: „Ne.“ Smatraju da nisam dostavio kompletan odgovor. Šaljem im još jedan „Ne“, ali ovaj put bold.
@PM_Orbán Primio sam formular na 11 jezika da objasnim zašto ne poštujem vladavinu prava. Popunio sam ga na mađarskom. Sami su tražili raznovrsnost.
@PM_Orbán Briselski činovnici su uznemireni jer nisam priložio dokumentaciju. Priložio sam. Priložio sam na mađarskom. To je dokumentacija od 1000 godina.
Evropska komisija za sada nije odgovorila na poslednju poruku, mada je, prema diplomatskim izvorima, reč „dokumentacija“ u ovom kontekstu izazvala trodnevnu internu raspravu o tome da li je Orbanovo „ne“ potvrdno ili odrično.
BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je novu razvojnu strategiju države, zasnovanu na, kako je naveo, „kontinuiranom nizu najboljih godina u istoriji“.
„Mnogo se radujem svemu što nam predstoji u 2026. Očekujem velike uspehe i potpuno promenjeno lice naše zemlje“, izjavio je predsednik, naglašavajući da će te promene biti „toliko vidljive da će građani vremenom početi i da ih primećuju“.
Prema planu, svaka naredna godina biće bolja od prethodne, dok će se nivo uspeha meriti „osećajem napretka“, jer su to nove metode u nauci.
„Mi smo već sada u najboljoj godini. Sledeća će biti još bolja, a ona posle nje istorijska. Tako se gradi kontinuitet“, objasnio je Vučić.
Stručnjaci bliski vlasti tvrde da je reč o inovativnom modelu razvoja.
„Ovo je prvi put da se strategija zasniva na unapred garantovanom optimizmu. To daje stabilnost sistemu“, rekao je jedan analitičar.
U okviru strategije, planirano je da se građanima redovno saopštava da žive bolje, kako bi „lakše uskladili sopstveni utisak sa realnim stanjem“.
„Evropa nam zavidi, ali ne smeju to da kažu javno.“, dodao je predsednik.
Kako je najavljeno, strategija će se primenjivati kontinuirano, uz mogućnost da svaka naredna najava dodatno poboljša prethodnu.
„Najbolje tek dolazi. I to već duže vreme“, zaključio je predsednik.
Listen to this article
