KRATKA PRIČA

PEDER IZ VAJS SITIJA

Čedomir Pantić

Bio jednom jedan grad po imenu Vajs Siti u kome je živeo peder. Naizgled običan peder, ali vrlo moćan. Voleo je da nipodaštava i tlači druge. Maltretirao je slabije stanovnike Vajs Sitija. Tukao žene. Morao je da bude najbolji i najpametniji u društvu. Neki bi rekli najluđi lik. Njegovi saradnici su se na silu smejali njegovim šalama, a kad bi im okrenuo leđa, znali su da kažu:

‘Kakav peder.’

Peder je izgradio elitno naselje u Vajs Sitiju. Doduše, zbog toga je morao da podmetne dupe, kod gazde, ali — bože moj. Cilj ne bira sredstva. Želeo je da obezbedi jeftin i povoljan stan za svakog. Na svečanom otvaranju je rekao:

“Možda će neko reći da sam primio u bulju. I možda jesam. Možda sam trpeo poniženja, uvrede, pljuvanja. Možda su me gazili, vređali… Ali znate šta? Ja sam radio svoj posao”

Ubrzo nakon otvaranja u ovom naselju fasade na zgradama su otpadale, plafoni su ispucali od vlage, glet masa je padala kao sneg u Bajaginoj pesmi „442 do Beograda“. Bilo je važno da se makne lova na brzinu. I to će postati modus operandi. Velika prevara umotana u skup celofan.

Po istom principu je rekonstruisana i železnička stanica. Bombastično, skupo i potpuno bez ikakvog smisla. Staklena fasada koja dominira, da stvori utisak savremenog i modernog dizajna. Enterijer je postao svetao i prozračan, ali sa mirisom smrti.

Nije prošlo mnogo vremena od svečanog otvaranja, koje se zapravo nije ni smelo dogoditi, a nadstrešnica železničke stanice je rešila da se spontano samouruši. Petnaestoro mrtvih.

Tragedija na železničkoj stanici bila je kap koja je prelila čašu. Dok su stariji navikli da ćute i trpe, pojavila se nova generacija mladih i pametnih ljudi. Pokrenuli su bunt, a revolt čitavog naroda je prerastao u masovne proteste. U Vajs Sitiju se dogodilo pravo jedno malo čudo, peder koji je primao u bulju od svojih gazdi, sada je primio u bulju i od potlačenog naroda. Znao je peder da ne može da potkupi ove mlade ljude ni funkcijama – ni lovom u kojoj je plivao. I tako je počeo da pije koktel od avokada i šizofrenije, dok je vodio unutrašnji monolog, jer da je imao snage to da izgovori javno verovatno ne bi bio peder i ne bi bio lud:

“Istina je. Sve što sam gradio ne vredi ni pišljiva boba. Gradio sam zgrade, srušile su se. Gradio sam sistem, raspao se. Gradio sam rejting, mladi ljudi su ga srozali. Primio sam od celog naroda to je činjenica. Temeljno, sistematski i demokratski. Svaku zgradu koju sam koju sam podigao da bih izgledao veći, da bih dokazao da vredim, da nisam još jedan u nizu…oni su je pretvorili u sprdnju i to sa razlogom.”

Šteta, mogao je ovaj monolog da uđe u istoriju, kao onaj Bate Živojinovića iz filma “Lutalica” gde kaže “Jebem ti moje gazdovanje”. Međutim, peder iz Vajs Sitija je verovao da je bolje da ga se narod plaši, nego da ga narod voli. Smatrao je da ljudi koji su pravedni, blagi i moralni – gube vlast.