Čuveni beogradski tatu majstor otkrio je za Zicer kako je prepravljao Borku Stefanoviću tetovaže.
– Jednog dana u moj salon za tetoviranje došao je glavom i bradom političar Borko Stefanović. Tada je nešto za državu prčk’o po Kosovu, toga se sećam. Meni je to bilo gotivno, jer moji su poreklom sa Kosova, tj. otac mi je došao u Beograd davne 1950. A nas Srbe sa Kosova manje-više svugde gledaju kao da smo gubavi. Borko nije imao takav stav i kad smo ušli u priču shvatio sam da je on jedan običan novosadski mangup, ali da razume situaciju u kojoj se nalazi država i naročito ovi naši dole na Kosovu, mučenici.
– Jasno je bilo njemu da se tu Bog zna koliko ne može učiniti, ali da je potrebno da naša država dole ima prisustvo i da stalno iz dana u dan pomaže te ljude, ako ništa drugo ono barem moralno. Gotovo smo se složili po svim pitanjima savremene srpske politike. I onda je Borko najednom rekao:
„Znaš, majstore, meni su tebe proporučili. Ja imam tu neke tetovaže iz mladosti. Nešto smo se zezali. Smot’o sam koju buksnu više i jebi ga, iscrtali smo koješta po sebi. Sad sam ozbiljan čovek. Ne priliči mi da takve gluposti nosim na ruci i leđima.“
– Ma ok je to, takvih likova imam skoro svaki dan. Ali zaista nikad mi nije došao jedan političar sa ovakvim „problemom“. Mislio sam da su u pitanju gole žene ili neko ime koje bi sad hteo da ukloni ili tako nešto. Međutim, na moje zaprepašćenje, kada se svukao video sam da mladi Borko nije bio tako tolerantan u mladosti. Imao je ogromnu kukaču na ruci i preko leđa istetoviranu reč „Skinsi“!
– Ono što me je još više zaprepastilo jeste kad je tražio da od kukastog krsta napravim petokraku, a ispred reči „Skinsi“ dodam reč „RED“.
– Pa dobro, Borko, pitao sam ga tada dobronamerno – zar nije bolje da uklonim ove tetovaže potpuno?
– NE! – uzviknuo je Borko i dodao – Hoću da mi prepraviš kao što sam tražio. Svi znaju da sam bio skins, ali neću više da budem naci skins, sad hoću da budem RED SKINS. Levica, to sam otkrio nedavno, je smisao mog života!