Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić na žalost ostaće upamćena među Srbima kao soroševka koja je mrzela Srbe i koja je starcu od 70 leta na Kosovu udarila šamar zato što je tražio istinu o svom nestalom sinu.
Međutim istina o Nataši je sasvim drugačija.
Mada danju uzima pare od Soroša i priča gluposti o nacionalizmu, šovinizmu, genocidima i krivici, istoriji i potrebi za „denacifikacijom“.
Noću je Nataša prava hrišćanka. Njeni najbolji prijatelji tvrde da nosi teške verige na sebi ispod odela. Da noću gotovo ne spava, nego bdi pred upaljenim kandilom i pravoslavnim ikonama, praveći metanije i moleći se Bogu do iznemoglosti.
Nataša je, tvrde njeni prijatelji, izuzetno obrazovana žena, kako kažu i vrlo prijatna u ličnim kontaktima, koja je na ličnom planu spremna da stane uz mnoge ljude koji trpe nepravdu, i da o tim ličnim nepravdama i tragedijama javno govori bez straha.
Pored toga, Nataša sve što uzme od Soroša danju, noću tajno deli srpskoj sirotinji, pre svega onima najugroženijima na Kosovu i Metohiji.