Otac Lemurije: Telefoni su pošast modernog doba i upropašćuju ljude, pa im se zato obraćamo putem telefona!
Sigurno vam se desilo da od bliskih poznanika koji vam žele dobro dobijete molitve za spas, mudre savete za život, i slično, što je potpisano kao „molitva sa Ostroga“, „savet pravoslavnog monaha“, „savet đakona Čeda“ i slično. Negujući tradiciju ekskluzivnosti, Zicer je, posle dugog traganja, došao do monaha Lemurija iz jednog velikog i svetog manastira (manastir poznat redakciji Zicera), koji je jedan od velikih molitvenika koji smišljaju i puštaju u opticaj poruke. Zatekli smo čoveka sa kapuljačom navučenom preko glave, velikom sedom bradom i dubokim plavim očima, koji sedi na steni koja se nalazi pored tog velikog pravoslavnog manastira i – kuca nešto na telefonu.
Z: Oče Lemurije, na početku blagoslovite ovaj intervju. A onda nam recite kako ste došli na ideju da delite savete, blagoslove i molitve putem mobilnih poruka.
L (kuca nešto na telefonu): Evo, dete, poslao sam ti blagoslov na Vajber, sad bi trebalo da ti stigne. A kako sam počeo… Niko više ne ide u crkvu, a svi čitaju poruke. Pa sam onda rešio da spojim crkvu i poruke da bih ljude zainteresovao.
Z: Ali…
L: Telefoni su pošast modernog doba i upropašćuju ljude, pa im se zato obraćamo putem mobilnih telefona! Prvo smo slali SMS poruke u stihovima, a sad Vajber poruke pune emotikona. Ako makar dođu u crkvu i zapale sveću, odlično je! A ako i ne dođu i samo prosleđuju poruke dalje, opet je lepo jer znači da misle na bližnjega! A ako prosleđuju samo iz straha da će nešto da im se desi ako ne šalju dalje, onda je tek odlično, jer pokazuju koliko je jaka njihova vera!
Z: Ali ima onih koji kažu da se plitkim instant porukama zapravo vrši banalizacija duhovnosti i ubija bilo kakva smislenost koja bi se ljudima mogla usaditi na drugi način…
L: He he he… Svima koji to misle poslaću jednu moju poruku sa blagoslovom, pa nek vide šta će da ih snađe ako je ne proslede dalje u roku od tri dana!
Z: Oče Lemurije, znamo da ste veoma zauzeti svojim elektronskim poslušanjem i nećemo više da Vas zadržavamo. Imate li za kraj nešto da poručite za čitaoce Zicera?
L: Da! Ne kaže se „Viber“ nego „Vajber“! Ko god tvrdi drugačije, neznalica je i ne slušajte ga!